12. новембар (12.11.) је 316. дан године по грегоријанском календару (317. у преступној години). До краја године има још 49 дана.
Догађаји
1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини. 1918 — Проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку. 1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику. 1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника. 1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке. 1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату. 1956 — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа. 1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР. 1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи. 1974 — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда. 1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут. 1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом. 1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер. 1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде. 2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора. 2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће. 2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке. 2012 — Изашао је други албум групе One Direction, под називом -{Take Me Home}-.
Рођења 1833 — Александар Бородин, руски композитор и хемичар, један од чланова „Велике петорке“. (прем. 1887) 1840 — Огист Роден, француски вајар. (прем. 1917) 1859 — Андра Стевановић, српски архитекта, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. (прем. 1929) 1866 — Сун Јат Сен, кинески револуционар и државник. (прем. 1925) 1898 — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (прем. 1999) 1929 — Грејс Кели, америчка глумица и кнегиња од Монака. (прем. 1982) 1933 — Борислав Ивков, српски шахиста. (прем. 2022) 1934 — Чарлс Менсон, амерички злочинац и вођа секте. (прем. 2017) 1943 — Волас Шон, амерички глумац, комичар, драматург, сценариста и есејиста. 1945 — Нил Јанг, канадски музичар. 1952 — Јан Кубиш, словачки политичар и дипломата. 1953 — Василис Карас, грчки лаико певач (прем. 2023) 1954 — Франо Ласић, хрватски глумац и певач. 1958 — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка. 1961 — Нађа Команечи, румунска гимнастичарка. 1961 — Енцо Франческоли, уругвајски фудбалер. 1963 — Сем Лојд, амерички глумац и музичар. (прем. 2020) 1968 — Жељко Касап, српски глумац. 1972 — Василиос Циартас, грчки фудбалер. 1973 — Рада Мичел, аустралијска глумица. 1977 — Пол Хенли, аустралијски тенисер. 1980 — Рајан Гозлинг, канадски глумац и музичар. 1982 — Ен Хатавеј, америчка глумица и певачица. 1986 — Ињацио Абате, италијански фудбалер. 1988 — Расел Вестбрук, амерички кошаркаш. 1992 — Давис Бертанс, летонски кошаркаш. 1992 — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш. 1995 — Томас Лемар, француски фудбалер. 1995 — Хасан Мартин, амерички кошаркаш.
Смрти 1952 — Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији. (рођ. 1880) 1955 — Тин Ујевић, хрватски и југословенски песник. (рођ. 1891) 1977 — Ингрид Шуберт, вођа организације Бадер-Мајнхоф. 1989 — Долорес Ибарури, шпанска револуционарка. (рођ. 1895) 2018 — Стен Ли, амерички стрип сценариста. (рођ. 1922) 2020 — Мирко Бабић, српски глумац. (рођ. 1948)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети краљ Милутин преподобни Теоктист и Јелена свети Варнава Исповед. епископ Хвостански Свети апостоли Клеопа, Тертије, Марко, Јуст и Артема Свети Драгутин, краљ Српски;