Панцер II () је био немачки лаки тенк који је произведен у великом броју током Другог светског рата. Иако је због лошег оклопа и мале ватрене моћи пред крај 1942. године повучен из борбене употребе, његова шасија послужила је као основа за израду самоходних артиљеријских оруђа која су остала у употреби до краја рата.
Историјат Панцер II је произведен на основу спецификације немачке армије из 1934. год. Гудеријан је у својој књизи Оклопни вођа () открио како је заправо настао тенк Панцер II. С обзиром на значајно кашњење у развоју и производњи тенкова Панцер III и Панцер IV генерал Луц се одлучио за развој прелазног модела тенка како би се употпунила празнина у немачким оклопним дивизијама изазвана овим кашњењем. Између више понуђених конструкција изабран је модел фабрике МАН наоружан топом калибра 2 -{cm}-. Направљено је неколико прототипова од којих су неки послати у Шпанију где су тестирани у борбеним условима у Шпанском грађанском рату. Први серијски модел испоручен је 1935. године али је масовна производња каснила 18 месеци због бројних измена и преправки. Повећана је оклопна заштита, нарочито са предње стране, а одређене измене је претрпело и вешање. Маса тенка повећана је за скоро 2.000 -{kg}- због чега су учињени покушаји да се из постојећег мотора извуче што више коњских снага. Додатних 10 КС добијено је тако што су на постојећем мотору Мајбах цилиндри избушени на већу специјалу.
Прве три верзије А, Б и Ц су биле међусобно веома сличне осим мањих разлика у димензијама. Модел Ц појавио се 1937. године и имао је дебљи фронтални оклоп што је повећало укупну тежину на коначних 9.500 -{kg}-. 1937. године почео је да стиже у јединице и до 1939. године више од 1.000 тенкова Панцер II учествовало је у инвазији на Пољску. Производња је трајала до почетка 1943. године када је тенк већ био увелико застарео.
мини|десно|250п|Немачки тенк Панцер II, део сталне поставке Војног музеја у Београду. Тело тенка Панцер II било је сачињено од заварених оклопних плоча које су на предњем делу биле дебеле 30 -{mm}- док је на боковима и на задњем делу њихова дебљина била 10 -{mm}-. Купола је била направљена на исти начин од оклопних плоча дебљине 30 -{mm}- на предњем делу и 16 -{mm}- на боковима и задњем делу куполе. Мотор је био смештен у задњем одељку. Мењач је имао 6 брзина и рикверц. Возач је био смештен у предњем делу са леве стране. Наоружање је представљало побољшање у односу на Марк I (PzKpfw I) али је и даље било слабо у поређењу са тенковима који су се у то време налазили у наоружању других земаља; топ калибра 20 -{mm}- имао је домет од 600 -{m}- и користио је само противоклопну муницију. Борбени комплет је био сачињен од 180 граната калибра 20 -{mm}- и 1.425 зрна калибра 7,92 -{mm}- за митраљез. Међутим, пробојна моћ граната калибра 20 -{mm}- није била импресивна. Вешање је било сачињено од пет ослоних точкова на елиптичним опругама са предњим погонским точковима и лењивцима одигнутим од тла. Овакво вешање се показало као веома ефикасно и омогућавало је, у границама могућности мотора, прилично добру покретљивост и управљивост.
Упркос својим ограничењима Панцер II је чинио кичму немачких оклопних дивизија тако да се априла 1942. године у оперативној употреби још увек налазило 860 тенкова овог типа. Пред крај 1940. године учињен је покушај да се поправе карактеристике овог тенка и ускоро је у производњу ушла верзија Ф. Предња и бочна оклопна заштита су појачане и уграђен је нови топ, али је калибар остао исти. Међутим, ове измене су мало учиниле да се повећа борбена вредност тенка, али је зато његова маса повећана за још 1.000 -{kg}-. Шасија тенка Панцер II употрељена је као основа за израду неколико специјализованих возила укључујући и верзију наоружану бацачем пламена која је била способна за 80 хитаца дужине 2-3 секунде.
Варијанте тенка Панцер II Панцер II Аусф а1, а2, а3 Крајем 1935. године направљено је првих десет тенкова, који су добили армијску ознаку 2 -{cm}- MG Panzerwagen ( - митраљез). Тенкови су имали бензинске моторе Maybach ХЛ57 ТР од 130 КС са којима су постизали максималну брзину од 40 km/сат а радијус дејства по путу 210 km. Оклоп се кретао од 5 до 14,5 милиметара. Оружје тенка био је брзометни топ КВК (-{KWK}-) 20-{mm}- (тенковска варијанта топа Флак 30) и митраљеза 7,92-{mm}- МГ 34. По новоуведеном систему обележавања борбених и транспортних возила Вермахта, нови тенк је добио службену ознаку Сд. Кфз.121. Такође је уведена и нова армијска ознака, по којој су тих 10 тенкова добила ознаку PzKpfw II Ausf a1. Следећих 15 тенкова - Аусф а2, имало је малих измена у систему хлађења мотора и вентилацији борбеног одељења. На свих 50 тенкова верзије Аусф а3 постављена је преграда код мотора, а у дну корпуса отвор како би посади били доступни уљни филтер и пумпа за гориво.
Панцер II Аусф б Фирме Ман и Даимлер-Бенц произвеле су фебруара и марта 1937. године 25 тенка Панцер II Аусф б. Код ове варијанте, потпорни точкови били су шири а направљено је и неколико измена у конструкцији делова вешања и погонског точка. Једина крупнија промена био је нови мотор Maybach ХЛ62 ТР од 140 КС.
Панцер II Аусф ц Испитивањем варијанти Аусф а2/а3 и Аусф б уочени су велики недостаци у конструкцији ходног дела. Стога је 1937. године направљен нови тип шасије за тенкове Панцер II. Ходни део је имао уместо 6 малих потпорних точкова, 5 средње величине. Број точкова носача гусенице повећан је са 3 на 4, а такође је модернизован и погонски точак. Модернизацијом ходног дела, тенкови Панцер II Аусф ц постали су покретљивији по путу и ван њега. Са променом шасије, дошло је и до повећања габарита и тежине тенка: дужина - 4810-{mm}-, ширина - 2223-{mm}-, висина - 1990-{mm}-, маса 8,9 тона. Све укупно направљено је 200 тенка варијанте Аусф ц.
Панцер II Аусф А У 1937. години приступило се масовнијој производњи тенкова Панцер II. Прве тенкове варијанте Аусф А произвела је марта 1937. године фирма Хеншел из Касела, а касније се у производњи укључила и фирма Алкет из Берлина. Варијанта Аусф А имала је синхронизовани мењач ЗФ Апхон ССГ46 и мотор Maybach ХЛ62 ТРМ од 140 КС. Имала је и нови осматрачки прорез са оклопним заклоном за возача. Новина је била и ултракраткоталасна радио-станица (раније варијанте имале су креткоталасне).
Панцер II Аусф Б Тенкови Панцер II Аусф Б нису имали никаквих разлика у односу на варијанту Аусф А. Једина измена била је технолошког карактера, упрошћена серијска производња. Произведено је укупно 913 тенка у варијантама А, Б и Ц.
Панцер II Аусф Ц
На тенкове варијанте Аусф Ц побољшан је систем хлађења мотора и постављена на блок оклопна плоча 50 -{mm}- (код варијанте А и Б - 12 -{mm}-). Темпо производње тенкова Панцер II Аусф Ц био је крајње низак. Јула 1939. године направљено је 9 тенка, августа - 7, септембра - 5, октобра - 8, а у новембру свега 2 тенка. Производња текна Панцер II Аусф Ц престала је априла 1940. године. Малу месечну производњу можемо објаснити по томе што је и пре окончања производње, већ почела модернизација тенкова те варијанте, паралелно са варијантама ц, А и Б. Такође на малу производњу утицало је и то што су Немци до тог времена (лето 1939.), већ извршили анализу Шпанског грађанског рата. У том рату учествовало је неколико лаких тенкова Панцер I, на страни Франкиста. Мада тенкови Панцер II нису учесвовали у Шпанском грађанском рату, упоређујући их са совјетским лаким тенковима Т-26 и БТ-5, који су ратовали на страни републиканаца, као и вероватним противником (Франциска Рено R-35 и Хочкис H-35, Пољска 7ТП), били су слабије оклопљени и наоружани. Наоружање Немци из неког разлога нису модернизовали, претпоставља се да је то због малих димензија куполе. Реално када би се у куполу тенка Панцер II убацио топ већег калибра, КВК (-{KWK}-) Л/45 37 -{mm}- постављеног код тенка Панцер III, унутар куполе било је толико тесно да за муницију није имали места. Међутим топ 37 -{mm}- је ипак коришћен у куполама за тенкове Панцер II, али само на фортификациским објектима, где се проблем са муницијом лакше решавао. Па чак и тада је морао да се уклони митраљез МГ 34. Ипак потпуно је несхватљиво зашто у куполи није монтиран аутоматски топ 20-{mm}- веће дужине цеви. У том случају брзина панцирног пројектила би се повећала од 780 на 835 m у секунди, што би повећало пробојну моћ топа. Претпоставља се да је пресудан значај имало то што би у том случају цев топа излазила из габарита тенка, што у то време није било уобичајно. Из тога се види зашто је цев топа КВК 30 била краћа за 300-{mm}- од цеви топа Флак 30 (топ КВК 30 је настао од протовавионског топа Флак 30). После пољске кампање сви тенкови Панцер II ранијих варијанти, доведени су на стандард варијанте Аусф Ц. Поседовали су и нова побољшања посебно у заштити куполе спреда и позади. Постављени су специјални челични лимови као предзаштита од погодака пројектила и гелера.
Новембра 1938. године фирма МАН почела је да развија дизел-мотор HWA1038G од 170 - 200 КС који је требало да се угради у тенкове Панцер II Ц. Како испитивања нису дала жељени резултат, од тог пројекта се одустало крајем 1940. године.
Панцер II Аусф Д/Е
1938. године фирма Даимлер-Бенц направила ја пројект брзог тенка (), намењеног тенковским батаљонима лаких дивизија. По спољнем изгледу било је очитих разлика у односу на раније варијанте тенкова Панцер II. Од варијанте Аусф Ц узета је купола са наоружањем, али су ходни део и шасија конструисани изнова. У новом ходном делу постављена су 4 потпорна точка већег пречника а направљен је и нови погонски точак. Шасија је била иста као и код тенка Панцер III. Маса новог тенка достигла је 10 тона. Мотор Maybach ХЛ62 ТРМ омогућавао је максималну брзину од 55 km/сат. Нови мењач Maybach Variorex VG 102128H имао је седам брзина за кретање унапред и три за кретање уназад. Панцер II Аусф Е разликовао се од варијанте Аусф Д, по појачаном вешању, новим гусеницама и измени у конструкцији точка лењивца.
Фирме Даимлер-Бенц и МАН су током 1938. и 1939. године направиле само 43 тенка ових варијанти (Е и Д).
Панцер II Аусф Ф 250px|мини|десно|Панцер II Аусф Ф. Дана 27. новембра 1939. године донето је решење о производњи варијанте Аусф Ф, последње варијанте класичног тенка Панцер II. Разлог за наставак производње већ застарелог тенка, био је тај што се Вермахт услед сталног формирања нових оклопних јединица, налазио у мањку са тенковима. Тенкови варијанте Аусф Ф имали су шасију нове конструкције, а са чеоне стране постављена је вертикална челична плоча по целој ширини. Оклопна заштита је значајно повећана па је предња оклопна плоча на телу тенка била дебела 36 mm, возачев визир 31 mm, а остатак шасије 20 mm. Дебљина оклопа на куполи је остала иста као код претходних верзија, али је предња оклопна плоча појачана на 32 mm. Појачана оклопна заштита за последицу је имала повећање тежине тенка која је прешла 10 тона.Leichte Panzers in Action, Uwe Feist, Squadron/Signal Publications Inc. (1974). стр. 39. Главно наоружање чинио је нови топ од 20-{mm}- КВК 38 (настао од противавионског топова Флак 38), који је имао незнатно дужу цев у односу на претходни модел, што је утицало на повећање почетне брзине гранате. У почетку производња тенкова Панцер II Аусф Ф ишла је јако споро. Јуна 1940. године направљена су 3 тенка, јула - 2, а од августа до децембра свега 4. У 1941. години производња је порасла, тако да је те године направљено 233 тенка варијанте Аусф Ф. Следеће године произведено је још 291 тенк, што је укупно 533 тенка варијанте Аусф Ф. Тенкове Панцер II Аусф Ф производиле су следеће фирме: ФАМО из Бреслава (сада Вроцлав), Вереинигтен Машиненверке у окупираној Варшави, МАН и Даимлер Бенц.
Панцер II Аусф Ј - PzKpfw II, nA (VK 1601)