Протокол рутирања () представља сет правила којим рутери динамички размењују информације о путањама (рутама) којима пакет треба да се креће да би досегао жељену дестинацију. Када се догоди нека измена у топологији рачунарске мреже, најближи рутер код кога се десила промена, записује је у своју табелу рутирања, а потом протоколи рутирања покрећу механизме којима се информација о промени у топологији прослеђује осталим уређајима у мрежи. На овај начин рутери динамички ажурирају своје табеле рутирања. Ови протоколи припадају слоју мреже референтног ОСИ модела.
Карактеристике протокола рутирања Време конвергенције - за мрежу кажемо да је конвергентна када су табеле рутирања код свих рутера унутар мреже, комплетне и исправне. Време конвергенције је сходно томе, време за које мрежа исконвергира након извршене промене у топологији (сразмерно је величини мреже). У време конвергенције је укључено: Размена информација Обрада информација, процена најбољих рута Уношење измена у табеле рутирања Скалабилност - дефинише колика мрежа може да буде, у зависности од протокола који се користи. Класност - протоколи рутирања могу да буду класни и безкласни. Класни су старији протоколи (RIPv1 и IGRP) који подразумевају да адреса припада некој од класа (А, Б, Ц). Безкласни, при размени информација укључују подмрежну маску уз адресу мреже. Заузетост ресурса - протоколи рутирања при размени и обради информација заузимају хардверске ресурсе (меморију, процесорско време или пропусни опсег линка). Већа потребна заузетост ресурса од стране протокола рутирања захтева јачу опрему унутар мреже. Имплементација и одржавање - дефинише ниво знања који је потребно да има администратор мреже, како би применио и одржавао мрежу која ради са одређеним протоколима рутирања.
Класификација протокола рутирања Протоколе рутирања можемо да класификујемо на неколико начина, навешћемо неке. На основу области рутирања, унутар аутономног система или између аутономних система. Интерни протоколи рутирања () Протоколи рутирања на основу вектора удаљености () Протоколи рутирања на основу стања линка () Екстерни протоколи рутирања () Протоколи рутирања на основу вектора путање () На основу верзије интернет протокола чије пакете прослеђују IPv4 протоколи рутирања Класни протоколи рутирања () Безкласни протоколи рутирања () IPv6 протоколи рутирања IPX протоколи рутирања Apple Talk протоколи рутирања На јавне протоколе и протоколе развијене од стране појединих фирми који су у њиховом власништву.
Табела протокола рутирања
Табела протокола рутирања формирана на основу класификације
<tr style="text-align:left" bgcolor="#c0c0c0"> <td > <td colspan="4"> Интерни <td > Екстерни <tr style="text-align:left" bgcolor="#c0c0c0"> <td > <td colspan="2"> На основу вектора удаљености <td style="text-align:right" colspan="2"> На основу стања линка <td > -{Path Vector}- <tr bgcolor="gray" style="height:5px" > <td style="width:20%"> <td style="width:15%"> <td style="width:15%"> <td style="width:15%"> <td style="width:15%"> <td style="width:20%">
<tr > <td style="text-align:left">-{IPv4}-, класни<td>RIP<td>IGRP<td><td><td>EGP <tr > <td style="text-align:left">-{IPv4}-, безкласни<td>RIPv2<td>EIGRP<td>OSPFv2<td>IS-IS<td>BGP <tr > <td colspan="6" bgcolor="#D80000"> <tr > <td style="text-align:left">-{IPv6}-<td>RIPng<td>EIGRP за -{IPv6}-<td>OSPFv3<td>IS-IS за -{IPv6}-<td>BGPv4 за -{IPv6}- <tr > <td colspan="6" bgcolor="#A80000">
Интерни протоколи рутирања Вектор удаљености Протоколи рутирања на основу вектора удаљености () укључују протоколе као што су: -{RIP}-, -{IGRP}- и -{EIGRP}-. Протоколи -{RIP}- и -{IGRP}- функционишу по принципу Белман-Форд алгоритма (), док је -{EIGRP}- напреднији о том питању и користи -{(DUAL)}- (). Као што и само име говори, рутери размењују информације којима сазнају удаљеност (дистанцу) и правац (интерфејс или рутер) ка некој од удаљених мрежа, при чему немају информацију о самом путу до одредишне мреже. Размењивање информација се врши тако што сваки од рутера периодично прослеђује целу табелу рутирања суседним рутерима.
Стање линка Рад протокола рутирања на основу стања линка () се заснива на Дајкстрином -{(SPF)}- алгоритму, познати су још као -{(SPF)}- протоколи () најпре најкраћа путања. Како су ови протоколи интерни протоколи рутирања, они одређују најкраће путање унутар истог аутономног система, који се у зависности од величине и сложености може даље хијерархијски поделити на зоне. При достизању конвергенције рутери који припадају истој зони извршавају следеће процесе: Сваки рутер испитује своје везе ка суседним рутерима или мрежама. Размењујући -{Hello}- пакете открива суседе, успоставља и одржава суседске везе. Сваки рутер формира -{LSP}- () који садржи информације о стању сваке директно конектоване везе. Сваки рутер прослеђује -{LSP}- ка суседима који на основу њих формирају своје базе података. (Суседи даље прослеђују својим суседима -{LSP}-, све док сви рутери унутар зоне не приме пакете од сваког рутера) Користећи базе података, рутери формирају топологију мреже. Потом ка свакој од мрежа одређују најкраће путање које уносе у табеле рутирања (мрежа је исконвергирана). Овој групи протокола припадају: OSPF, () DNA Phase V протокол за DEC мрежна окружења, претеча IS-IS протокола. IS-IS, () NLSP Novellova мрежна окружења, () AURP, () из AppleTalk скупа протокола.
Листа протокола рутирања Познати протоколи рутирања су: RIP, () RIPv2, () верзија 2 RIPng, () верзија за -{IPv6}- -{Cisco}- протоколи рутирања IGRP, () EIGRP, () OSPF, () IS-IS, ()
EGP, () BGP, () CSPF, ()
Види још Списак интернет протокола
Спољашње везе Рутирање и протоколи рутирања
Категорија:Рачунарство Категорија:Интернет Категорија:Рачунарске мреже Категорија:Интернет протоколи