__БЕЗКН__ мини|Ознака RFID. -{RFID}- је скраћеница од -{Radio frequency identification}- (у слободном преводу — Идентификација путем радио фреквенције). -{RFID}- је систем даљинског слања и пријема података помоћу -{RFID}- плочица/одашиљача. -{RFID}- плочица је изузетно мали објекат који се може залепити или уградити у жељени производ. -{RFID}- плочице садрже у себи антену која им омогућава пријем и слање радио-таласа од -{RFID}- примопредајника.
Историја -{RFID}- плочица Као претеча -{RFID}- технологије узима се изум Лава Теремина, руског проналазача, који је 1945. конструисао шпијунски алат — врсту бубице која је користила енергију радио-таласа да би слала сигнале. Као такав, овај уређај није могао да буде детектован осим када је даљински напајан и ослушкиван. Таква конструкција давала му је и својство теоријски неограниченог века трајања.
Слична технологија коришћена од стране Британаца у Другом светском рату јесте -{IFF (Identification friend or foe)}- развијена 1939. и коришћена од стране савезника да идентификује авионе као савезничке и непријатељске коришћењем кодираних радарских сигнала и идентификационих тагова. Сврха ове технологије била је да се избегну напади између савезничких авиона као и напади на цивилне летелице, а остварене су и предности у погледу аутоматског информисања станица на земљи преко одзивног сигнала и боље координације.
У апликацијама за праћење, -{RFID}- се појавио 1980-их година и брзо задобио велику пажњу због своје способности да прати покретне објекте. Као префињена технологија, са неслућеним могућностима примене, он се стално развија и спектар могућих употреба ове технологије се стално шири.
Претпоставља се да је први истраживачки рад који је објављен дело Хари Стокман-а (-{Harry Stockmann}-) који је тај рад објавио 1948. године под насловом “Комуникација као одраз моћи”. Стокман је већ тада предвидео да до широке примене -{RFID}- плочица предстоји дуг и мукотрпан рад на истраживању и развоју на пољу радио фреквенционих комуникација. И као што смо видели било је потребно више од 30 година да би -{RFID}- плочице заживеле у пракси.
Развој -{RFID}- технологије Проблем који се данас настоји решити увођењем нове технологије је — како пратити јединствени производ од његовог настанка до крајњег потрошача. Стандардни бар-код идентификује само произвођача и производ, али не и јединствени артикал. Бар-код на омоту чоколаде је исти на сваком омоту исте врсте чоколаде, па је немогуће путем самог бар-кода издвојити тачно одређени производ. -{RFID}- транспондер, напротив, носи идентификатор — серијски број јединствен само за тај специфични производ.
Апликације где је потребна сигурна и јединствена идентификација те дуготрајност и изузетна отпорност идентификатора на разне специфичне утицаје околине, а није потребна директна видљивост, идеалне су за примену -{RFID}- технологије. У већини окружења, -{RFID}- постиже 99,5% до 100% очитања у првом скенирању. Такође -{RFID}- је без покретних делова или оптичких компоненти, одржавање је далеко једноставније. -{RFID}- његова примена и стандардизација су још увек у почетној фази. За сада -{RFID}- не мора у потпуности заменити постојећи систем идентификације и праћења заснован на бар-коду, али га може успешно допуњавати. -{RFID}- систем
Неколико различитих категорија система претпоставља различиту опрему:
-{EAS (Electronic Article Surveillance)}- — систем за електронско праћење артикала је потребан транспондер са само једним битом меморије. То је довољно за детекцију присутности производа. Овакви се системи сусрећу у трговинама где је сваки артикал означен, а читач-антена смештен је на излазу. Систем мобилног прикупљања података. Систем претпоставља коришћење ручних преносних терминала с интегрисаним -{RFID}- читачем, а према потреби и читачем бар-кода. Добар пример је преносни ласерски терминал за прикупљање података, с интегрисаним читачима за обе технологије. Такав уређај омогућује и уписивање нових података у апликацији где се користе Читај / Пиши транспондери, а може имати велику меморију за чување прикупљених података. Мрежни систем се обично састоји од фиксних читача, смештених тако да могу читати информације с транспондера који поред њих пролазе. Ти транспондери могу бити учвршћени на неки објекат, производ или на одећу особља неке установе, зависно од примене. Читачи су спојени путем мреже на систем управљања информацијама и омогућавају контролу у реалном времену. У систему за позиционирање транспондери се користе за аутоматско лоцирање и навигацију за вођена возила. Читачи су смештени на возила и повезани с рачунаром, а транспондери (опремљени информацијом о локацији) причвршћени су дуж пута којим се возила морају кретати.
Како -{RFID}- систем ради
Осим носилаца информације, -{RFID}- систем захтева и средство којим ће те информације бити прочитане, и затим пренесене рачунару односно информационом систему. Наравно, део система мора бити и начин којим ће се унети или програмирати транспондери ако то није већ учињено у тренутку њихове производње.
-{RFID}- уређај (читач, односно терминал за прикупљање информација) користи радио трансмисију за слање енергије транспондеру (-{RFID}- Таг) који онда емитује повратну информацију: јединствени идентификациони код и/или низ података, раније смештени у самом транспондеру. Тако прикупљене податке, као и у случају бар-кода, могуће је даље обрађивати.
Транспондер
Реч транспондер изведена је од термина -{transmitter/responder}-, према функцији тог уређаја који на трансмисију читача одговара (-{respond}-) податком. Основне компоненте транспондера су микрочип и антена, заливени у кућиште отпорно на утицај околине.
Неколико карактеристика разврставају -{RFID}- транспондере у различите групе: начин односно средство напајања, способност чувања података, односно опције програмирања, радна фреквенција и с тиме у вези опсег (удаљеност) читања, физички облик и на крају
цена. Физички, уопштене су категорије:
транспондер (таг) "смарт" налепнице -{RFID}- плочица (ПЦБ)
Носилац информације у облику транспондера, налепнице, или ПЦБ-а обично се поставља на објект, амбалажу, палету, контејнер или чак на сам производ, тако да може путовати с њиме и на сваком кораку га идентификовати. Подаци у транспондеру могу бити разноврсни — свакако ће идентификовати: производ на траци, робу у транзиту, локацију, возило, такође и животињу или особу, али могу представљати и инструкције о даљим поступцима
-{RFID}- транспондер (таг)
Транспондери се производе у врло различитим облицима, величинама, с различитим капацитетима меморије и способностима "преживљавања" у околини. -{RFID}- транспондер може бити довољно мален да се смести под кожу животиње, може бити уобличен као ексер или шраф за означавање дрвене грађе или у облику кредитне картице за коришћење у апликацијама контроле приступа.
Велики пластични привесци за спречавање крађе прикачене за одећу у трговинама такође су -{RFID}- транспондери, а слични су и врло отпорни транспондери у облику блока којима се означавају контејнери у интерним процесима производње, или радне машине и камиони у сврху праћења и одржавања. Готово сви су заштићени неком врстом кућишта од удараца, хемикалија, влаге и прашине.
-{RFID}- ПЦБ
ПЦБ плочица (Printed Circuit Board) је намењена уградњи у производ или амбалажу. Предности јој је нижа цена и способност подношења услова околине које -{RFID}- налепнице не би поднеле.
-{RFID}- налепнице
Бар-код као технологија аутоматске идентификације у употреби је већ деценијама и врло је добро прихваћен. Ипак, једном одштампане, бар-код налепнице не могу више бити промењене, а да би је скенер прочитао мора бити у видљивом домету скенера. Нова генерација "паметних" (смарт) налепница опремљена је -{RFID}- технологијом и надилази нека ограничења традиционалног бар-кода. Интегрисани електронски склоп садржи дигиталну меморију и може бити програмиран или ре-програмиран коришћењем радио-таласа. Смарт налепнице имају очигледну предност пред традиционалним бар-код налепницама у апликацијама где је потребна комбинација ефикасности читања и визуелна, људском оку разумљива информација. Транспондери могу имати различите капацитете меморије, способности "писања и читања", изворе енергије, разне радне фреквенције.
Читање и записивање на транспондер
Три су могућности подржане -{RFID}- технологијом, а зависе о типу меморије транспондера:
-{Read Only (R)}- – само читање транспондера који у процесу производње добија свој јединствени серијски број. Једном смештена информација не може се мењати. -{Write Once Read Many (WORM)}- – корисник сам програмира меморију транспондера, али податак може уписати само први пут, након чега он остаје перманентно похрањен. -{Read/Write (R/W)}- – корисник може много пута уписати информацију на транспондер. -{Read-write}- транспондери обично имају серијски број који се не може избрисати, а подаци који се уписују, додају се томе. -{Read-write}- транспондери су корисни у комплекснијим апликацијама, али будући скупљи, нису практични за означавање јефтиних производа. Извор напајања транспондера
Транспондери за рад требају енергију, иако у изузетно малим количинама (мери се у микро или миливатима).
Пасивни транспондер нема сопствено напајање, енергију добија искључиво путем РФ емисије од читача. Мањи је, лаганији, јефтинији од “активног” транспондера и има практично неограничен животни век. Недостатак му је мањи домет преноса сигнала. Капацитет меморисања података му је такође слабија страна, као и мања отпорност на електромагнетску буку у окружењу. Од 2004. године пасивне -{RFID}- плочице су доступне И у малим форматима 0.4-{mm}- x 0.4-{mm}- а тање су од обичног листа папира, такав уређаје практично невидљив. Полу-пасивни транспондер има батерију којом напаја чип, али за комуникацију користи енергију читача. Активни транспондер има своје напајање – батерију с ограниченим веком трајања, типично неколико година зависно о условима околине и коришћењу. Неки типови активних транспондера могу имати и замењиву батерију. Скупљи су и већи, али имају већи домет трансмисије сигнала, бољи имунитет на шум и бржу трансмисију података у подручју високе фреквенције. Обично могу функционисати у врло великом распону температура од -50 °C до +70 °C. Активни и полу-пасивни транспондери су корисни за праћење вредне робе или објеката о којима се информација мора прочитати издалека, но они могу бити два до три пута скупљи од пасивних транспондера. Пасивни УХФ транспондери морају бити прочитани с мање удаљености, али су јефтинији и могу се бацити заједно с амбалажом производа.
Радне фреквенције транспондера
Транспондери комуницирају с читачем путем радио-таласа. Радио-таласи су део електромагнетског спектра за који у свакој држави постоји законска регулатива. Проблем с -{RFID}- комуникацијом је у томе што су у различитим земљама света делови спектра различито расподељени према намени. Значи, транспондер који ради на 915 -{MHz}- у једном делу света, ће бити неупотребљив негде друго, где је то фреквенцијско подручје намењено каквој другој апликацији.
Свака држава управља фреквенцијама у складу с регулативом трију постојећих подручја: Европа и Африка представљају Регион 1, Северна и Јужна Америка Регион 2, а Аустралија и Азија Регију 3. Постоји иницијатива за постизање одређеног степена слагања у погледу кориштења фреквенцијских подручја до 2010. године, али их је тренутно за примену -{RFID}- технологије врло мало доступно на глобалном нивоу.