Кусоње су насељено место у саставу града Пакраца, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја Кусоње се помињу око 1600. године у вези са премештањем становништва због опасности од Турака. Године 1597. преселило се осам становника Г. Кушоња у место Градец. Мештани су и касније молили да их аустријска војска поведе из турског ропства, западније у сигурније области. Дана 12. маја 1600. године кренуло је из места 300 Срба бораца предвођених харамбашом Драгићем из Кушоња."Стражилово", Нови Сад 1888. године

Место је 1885. године било у склопу Пакрачког изборног среза, са својих 1485 православаца."Застава", Нови Сад 1885. године Пошта је била у градићу Пакрацу.

Постојао је вековима у насељу српски православни храм. У храму је служио 1894-1900. године поп Лука Поповић."Српски сион", Карловци 1894. године

Кусоње су у 19. веку имале своју српску народну школу. Објављен је у школским новинама 1883. године оглас за пријем новог учитеља. Тражио се учитељ православне вере, за плату од 350 форинта уз бесплатан стан и огрев. Постављен је тада за привременог учитеља 1883. године Никола Орлић."Школски лист", Сомбор 1883. године Опет је 1887. године тражен учитељ, са истим условима уз које је придодат само још врт. Тражен је 1890-1891. године за народну школу учитељ, којем је понуђена плата износила 400 форинта у новцу, те стан или станарина од 100 форинта и чак 21 кубни метар дрва."Школски лист", Сомбор 1890. године Коста Драгосавац је 1910-1913. године био месни учитељ.

У Пакрачком срезу је деловала Српска народна самостална странка. Када је 1906. године на скупштини изабран Извршни одбор странке, у његов састав су изабрани из Кусоња: Миле Кукић, Петар Рајић и Никола Грујић."Српско коло", Загреб 1906. године

Срби из Кусоња су 1895. године купили 37 акција "Српске банке" у Загребу.

Други светски рат Усташе су 13. августа 1942. године одвеле мештане овог села у сеоску цркву. Након што су их угурали унутра, цркву су од споља закључали, а потом су је запалили. На тај начин је страдало 473 Срба. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.

Рат у Хрватској За време рата у Хрватској 8. септембра 1991, месец дана након проглашења Српске аутономне области Западне Славоније, на католички празник Мала Госпојина, у село је ушао вод „Алфа” хрватске 105. бригаде Збора народне гарде из Бјеловара са хрватском полицијом (заједно 18 војника и 2 полицајаца). Напад хрватске војске на претежно српско село је почео у 7:30 сати, када Срби у засједи уништавају хрватско оклопно возило. Посада ЗНГ се заклонила у локалну кућу број 55. Бој се наставио и следећи дан, када Срби минирају кућу, при чему је сва посада ликвидирана. Хрватска војска је заузела ово место 25. децембра 1991.

САО Западна Славонија 19. децембра 1991. улази у састав Републике Српске Крајине, која је постојала до маја 1995. и хрватске операције Бљесак. Већина српског становништва је побегла у егзодусу хрватске војске.

Становништво На попису становништва 2011. године, Кусоње су имале 308 становника, од тога 187 Срба, 101 Хрвата и 20 осталих. Процес повратка становништва у своје село постоји, али се споро одвија. На попису становништва 1991. године, Кусоње су имале 1101 становника, од тога 891 Срба, 99 Хрвата, 72 Југословена и 39 осталих.

Година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали 2011. 308 187 (60.71%) 101 (32.79%) ― 20 (6.49%) 2001. 200 ― ― ― ― 1991. 1101 891 (80.93%) 99 (8.99%) 72 (6.54%) 39 (3.54%) 1981. 1047 685 (65.43%) 96 (9.17%) 247 (23.59%) 19 (1.81%) 1971. 744 605 (81.32%) 123 (16.53%) 4 (0.54%) 12 (1.61%) 1961. 658 555 (84.35%) 86 (13.07%) 1 (0.15%) 16 (2.43%)

Види још

Референце

Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Пакрац Категорија:Западна Славонија Категорија:Славонија Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Пожешко-славонској жупанији Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)