Миливој Мића Николајевић (Сремска Митровица, 24. март 1912 — Нови Сад, 27. август 1988) био је српски сликар. Биографија и дело Миливој Николајевић рођен је 24. марта 1912. године у Сремској Митровица у породици уметничког столара. Основну школу је подађао у Сремској Митровици, Љубљани и Руми у градовима у којим је његов отац обављао послове. Уметничку школу (наставнички и академски одсек) похађао је у Београду од 1932. до 1939. године у класи професора Ивана Радовића, Бете Вукановић, Љубомира Ивановића, Симеона Роксандића. 1938. године један је од оснивача групе Десеторо (Љубица-Цуца Сокић, Даница Антић, Богдан Шупут, Јурица Рибар, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић, Никола Граовац, Душан Влајић, Бора Грујић и Миливој Николајевић).
Разноврсно и богато стваралаштво Миливоја Николајевића кретало се од интимистичког израза дефинисаног у темама портрета, актова и мртвих природа тридесетих година прошлог века, преко особеног тумачења соцреалистичких тема до подручја апстракције у коју закорачује крајем педесетих година. Аутор је више од 2000 уметничких дела.
Николајевић се поред сликарства бавио и цртежом као посебном дисциплином, а међу његовим цртежима истакнуто место имају они са темом женског и мушког акта. Радио их је различитим техникама: од уља и браон креде, до туша и радова изведених комбиновањем различитих техника, али увек са тежњом да уочи особине личности које се виде из покрета тела и израза лица и да прикаже оно што је индивидуално и карактеристично за одређену фигуру. Посебно су значајни његови актови урађени пресованим угљем у природној величини, као и еротски цртежи из 50-их година.
Од 1947. године живи у Новом Саду. Током 1948. године вршилац је дужности директора Војвођанског музеја. Од 1950. године до 1976. године управник је Галерије Матице српске, када је стварана најзначајнија збирка српског сликарства 18. и 19. века. У периоду од 1952. до 1956. један је од оснивача уметничких колонија у Војводини. 1974. године учествује у оснивању Академије уметности у Новом Саду и постаје редовни професор на предмету Цртање.
Председник је Матице српске од 1979. до 1983. године. Учествује у оснивању Војвођанске академије наука и уметности, чији редовни члан постаје 1981. године.
Своје преко шест деценија дуго стваралаштво у области ликовних уметности (сликарство, цртеж, графика) представио је на преко педесет самосталних изложби у земљи и иностранству, као и на преко 400 групних изложби у иностранству и око 150 групних изложби у земљи. Стваралаштво Миливоја Николајевића награђено је свим највишим југословенским наградама у области ликовних уметности, као и свим највишим државним наградама за област ликовног стваралаштва: Октобарска награда Новог Сада (1961), Седмојулска награда (1975), Награда ослобођења Војводине (1978), Повеља града Новог Сада - Новембарска повеља (1979), Награда АВНОЈ-а (1984)."Борба", 15. дец. 1984, стр. 13. istorijskenovine.unilib.rs
Ликовно стваралаштво Миливоја Николајевића заступљено је у свим најзначајнијим галеријама и музејима у земљи (Народни музеј, Галерија Матице српске, Галерија савремене ликовне уметности у Београду и Новом Саду) као и у многим значајним приватним збиркама у земљи и иностранству.
Једна од Николајевићевих делатности мање позната јавности, јесте његова колекционарска активност у домену малог формата који је подразумевао технике цртежа, акварела и пастела. Размењујући са својим колегама новогодишње честитке током дугог низа година, Николајевић је формирао збирку која представља интересантан увид у нашу ликовну сцену друге половине 20. века. Највећи број радова чине минијатуре наших еминентних, графичара, сликара и вајара попут Петра Лубарде, Ивана Табаковића, Пеђе Милосављевића, Цуце Сокић, Николе Граовца, Алексе Челебоновића, Бошка Петровића, Јована Солдатовића, Анкице Опрешник, Стојана Трумића, а заступљени су и словеначки аутори Јанез Берник, Андреј Јемец, Маријан Прегаљ и др. Ова вредна збирка сада је сведок о једном непознатом току наше уметности, о размени уметничких дела малог формата која је постала традиционалана, а можда највише говори о тој другој страни Николајевићеве уметничке личности, о угледу који је уживао међу својим колегама и месту које заузима у српској савременој историји уметности.
Бавио се писањем есеја, студија и огледа из области ликовних уметности, које је објединио у две објављене књиге.
Умро је у Новом Саду 1988. године.
Технике и мотиви у раду thumb|Миливој Николајевић - Обешени (туш на папиру)
У свет уметничког стваралаштва ушао је као дечак чији је отац био уметнички столар и ту се сусреће са уметничким цртежом. Његов отац је радио намештај у националном стилу и Николајевић је сликао биљне орнаменте и сусреће се са првим покушајима да се савлада задата тема. Током школовања у основној школи непрестално је сликао и из овог доба су сачувани његови први цртежи који имају документарно вредност и показују рани интерес за уметност. У гимназији учећи сликање у акварелу истински је откривао свет уметности. Одлазећи у цркву он је открио иконе Уроша Предића што је јако утицало на њега. На уметничку школу уписао се 1932. године. Сећања на уметничку школу су веома позитивна и интензивна. Она крећу од тихих рећи наставнице Бете Вукановић; „допро црта“. Желео је да постане ако не Леонардо да Винчи барем као Урош Предић. На уметничкој школи учествовао је и на часовима цртања вечерњег акта и био је посебно наклоњен овом раду и ако је након завршетка студија потпуно напустио цртање актова. Из овог доба остало је и неколико његових акварела. Сликарским знањем није био задовољан и одлучио је да настави студије на Академском одсеку Ивана Радовића. Његов напредак у техници уља може се пратити на сачуваним портретима у овој техници. Након интензивнијег колорита његов колорит постаје мекши и мање снажан, постаје несталан и нежан. Из овог доба није сачуван ни једна тема из пејзажа и не зна се дали их је радио.
У време сазревања у уметничком смислу на сликарство у Србији велики утицај је имао Париз и 1937. године као студент Уметничке школе посетио је Париз са групом ђака ове школе. О дешавањима у француској уметности био је обавештен из часописа и писама својих колега који су боравили у Паризу. У тематици се појављује портрет, ентеријер, мртва природа и тек по неки пејзаж. Као већина у групи десеторице којој је припадао уклапао се у поднебље поетског реализма и интимизма. Његови ентеријери нису били углађени и биле су то скромне куће у којим се школовао. У време када је одлазио у Руму цртао је портрете своје мајке. Није био сликар идеализованога света.
Прво самосталну изложбу је направио у Руми 1934. године. Живља излагачка активност започиње 1939. године. После завршеног школовања био је везан и један од оснивача групе „десеторо“ која је окупљала најмлађу денерацију сликара. Критика је позитивно оценила наступање младих сликара.
Прво запослење је добио као учитељ вештина у Реалној гимназији у Шапцу али је по нередби министра пребачен само неколико дана после тога у мушку гимназију у Сарајеву где је наставио да слика уз рад. Ту се дружио са Богданом Шупутом али је Други светски рат раставио њигово друговање.
Страхоте рата Николајевић је забелезио само у неколико цртежа. Током рата и вероватно као последица протеривања у логор он је оболео на туберкулозу и оперисан је 1944. године. После рата Николајевић се уклучио у збивања која су била актуелна у то време. У поратном периоду он се окреће социјалистичкој тематици, слика теме из обнове земље али настаје и читав низ цртежа из сеоског живота. Николајевић постаје ангажовани сликар свога времена.
Николић је посетио Париз и после повратка из Париза Николајевић ради на свој тематском репертоару Војвођанских равница. Као новина јављају се представе река, бродова и купача у његовим радовима.
Током лета 1957. године боравио је у сликарској колонији у Ечки и ту је открио теме за своју изложбу и циклус слика „грање у води“. Његово ово визуелно откриће постало је главни мотив и могло би се рећи једини за наредних неколико година.
У познијим радовима са тематиком грања у води из 1965. – 1966. године уочавају се одређени помаци и његов начин рада постаје више сликарски и то је био наговештај новог циклуса слика „Ритмови у птостору“. Он примењује технику сликања белим тушем на црној подлози у којој линију претвара у белу обојену површину и тиме је цртеж претворио у слику. Радови у техници тонираних тушева су у почетку били мањих формата али се касније одлучивао и за веће формате својих радова.
Почетком осамдесетих година Николајевић се враћа техници чртежа. Када настајесерија редова са тематиком Ритмова у простору. Након овог циклуса започиње нови циклус 1986. године Кретање простором у коме није устрајао и овим радовима се завршава његов опус.
Награде и одликовања 1940. Награда фонда Ђурице Ђорђевића (Реоград) 1949. Награда Владе НР Србије за рад на цртежу (Београд) 1950. Награда ИВ АП Војводине за мапу цртеже Са села (Нови Сад) 1961. Октобарска награда града Новог Сада (Нови Сад) 1963. III. Награда за цртеж на ликовној јесени савременог југословенског цртеже (Сомбор) 1964. II. Награда за акварел на ликовној јесени (Сомбор) 1965. Награда НИП Форум (Нови Сад) Откупна награда КЦ Београд на XII октобарском салону (Београд) 1966. Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (Београд) Награда за сликарство на VII. октобарском салону (Београд) 1968. Посебно произање жирија на I загребачкој изложби југословенског цртеже (Загреб) 1970. Награда Политике Владимир Рибникар (Београд) Откупна награда Кабинете графике ЈАЗУ (Сомбор) Тријенале савременог југослованског цртеже (Сомбор) Откупна награда СИЗ-а Бање Луке на интернационалном салону у Бањој Луци (Бања Лука) 1978. Награда Ослобођења Војводине (Нови Сад) 1979. Новембарска повеља града Новог Сада (Нови Сад) Откупна награда на бијеналу акварела Југославије (Сремски Карловци) 1982. награда за сликарство на XI новосадском салону (Нови Сад) 1984. Награда АВНОЈ-а (Београд)
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
Миливој Николајевић, Мр. Тијана Палковљевић, Галерија Матице српске, Нови Сад 2003.
Спољашње везе -{Vojvodina.com Milivoj Nikolajević}- (1912-1988) Biography of Milvoj Nikolajević
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Уметници из Сремске Митровице Категорија:Српски сликари Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Добитници Октобарске награде Новог Сада Категорија:Председници Матице српске