200п|десно|мини|Јулијин балкон у Верони. 200п|десно|мини|Балкон у Београду. Балкон (италијански: -{balcone}-, од -{balco}-, скела, потиче од персијске речи -{بالكانه [bālkāneh]}-, али у српски језик је ушла из италијанског) је отворен, ограђен простор на спрату неке грађевине, вратима повезан са унутрашњим простором. Под балконом се најчешће подразумева конструкција која се састоји од истурене платформе, подупрте стубовима или ступцима или ослоњене на камене, гвоздене или дрвене конзолне греде; платформа је обично ограђена балустрадом, парапетима или решетком. Балкон може бити и делимично или потпуно увучен. Балкон који је покривен засебном надстрешницом или потпуно увучен зове се лођа.
У старом и средњем веку балкон је готово непознат. Од ренесансе, а нарочито барока, све се више појављује на прочељима грађевина.
Балкон у позоришту, биоскопу, концертној дворани је део гледалишта на узвишеној платформи, често са посебним улазом.
Референце
Литература
Види још Конзола Балустрада Еркер Балатура Лођа
Категорија:Архитектура Категорија:Архитектонски израз Категорија:Архитектонски речник Категорија:Архитектонски елементи