Јоакимфест је Међународни позоришни фестивал који се одржава сваке године од 7. до 15. октобра у Крагујевцу, Књажевско-српском театру (до 2019. Јоакиминтерфест).Јоакимфест, Приступљено 24. 9. 2021.
Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу, директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године. Домаћин Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац.Књажевско-српски театар , Приступљено 12. 9. 2020.
Историјат мини|лево|300п|Књажевско-српски театар Међународни позоришни фестивал – ЈоакимИнтерФест, добио је име по једној од најзначајнијих личности српског театра, Јоакиму Вујићу (1772–1847). Писац, комедиограф, преводилац, путник и управник првог српског позоришта основаног у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије 1835. године, Јоаким Вујић је истовремено и најконтроверзнија и најинтригантнија личност српске позоришне историје. Његов слободарски дух, импозантан број дела, који је за собом оставио и све оно што је урадио за почетке развоја организованог театарског живота у Србији, донели су му епитет – „отац српског театра”.
ЈоакимИнтерФест је основан је 2006. године на иницијативу тадашњег директора Књажевско-српског театра, редитеља Драгана Јаковљевића, а уз велико разумевање и подршку Града Крагујевца. Тадашње управе, театра и Града Крагујевца, препознале су потребу за једним интернационалним позоришним фестивалом који би унапредио позоришни живот на овом простору, а верној крагујевачкој публици и упосленицима овог театра пружио увид и информације у нове позоришне токове. Тако је управо Књажевско-српски театар, са својом значајном традицијом, постао покретач више но потребне театарске размене, којом се интензивирао тај сегмент позоришног живота у овом делу Србије, јужно од Београда.
Драган Јаковљевић је, уз значајну помоћ театролошкиње и позоришне критичарке Драгане Бошковић, селекторски посао обављао све до 2011. године. Од 2012. селектори (уједно и уметнички директори) су бирани на најмање две године. Својим селекцијама, значајан допринос фестивалу, дали су: Горан Цветковић (2012–2014), Жељко Јовановић (2015. и 2016), Милош Латиновић (2017. и 2018) и Слободан Савић (2019. и 2020).
Почетком 2019. године избором критичара Слободана Савића, на место селектора и уметничког директора, фестивал мења назив у Јоакимфест (2020), а селектор Савић залаже се за концепт веће интернационалне препознатљивости. Нажалост, ситуација са пандемијом вируса ковид 19, спречила га је да у потпуности реализује све своје идеје и планове.
Јоакимфест је фестивал савременог, модерног, естетски, тематски и поетички референтног позоришта, који избором представа настоји да буде видљив не само у локалној заједници но и у ширем региону. Јоакимфест слави и негује естетски софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо. Од оснивања Фестивала до данас, на Јоакимфесту је изведено преко 140 представа из 25 земаља света у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Током свих ових година, Фестивал с подједнаком пажњом прати, како афирмисане ауторе и ауторке интернационалне и домаће позоришне сцене, тако и и оне младе позоришне ствараоце, који управо у Крагујевцу, на Јоакимфесту, добијају подршку и могућност своје шире уметничке афирмације.
Трочлани међународни жири додељује две награде на Фестивалу: Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.
Домаћин и организатор Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац. Јоакимфест, Приступљено 14. 1о. 2020.
Награде
Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини Специјалнa наградa града КрагујевцаКњажевско-српски театар , Приступљено 12. 9. 2020. Награда публике
Јоакимова награда за најбољу представу 2006 - Окамењени принц текст Хенинг Манкел, редитељ Марк ван дер Велден, у извођењу Малог позоришта Душко Радовић,1. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2007 - Ревизор текст Николај Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле, у извођењу Театра комедије из Букурешта,2. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2008 - Ћеиф текст Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин, у извођењу Београдског драмског позоришта,3. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2009 - Вишњик текст Антон Павловић Чехов, редитељ Александар Дунђеровић, у извођењу Колектив театра из Манчестера,4. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2010 - Сан летње ноћи текст Вилијам Шекспир, редитељ Золтан Пушкаш, у извођењу Ујвидеки синхаз из Новог Сада.5. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2011 - Црвено по мотивима романа Зовем се црвено Орхана Памука у режији Мартина Кочовског, и у продукцији НЕТА, Нове европске позоришне акције.6. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 4. 5. 2013. 2012 - Marat the Sade Петер Веис у режији Андраша Урбана, Новосадско позориште 2013 - Гребање или како се убила моја бака Тања Шљивар, режија Селма Спахић, БНП Зеница 2014 - Наш разред Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља.9. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 24. 10. 2014. 2015 - Каинов ожиљак Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, продукција Шабачког позоришта .10. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 3. 9. 2016. 2016 - Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана Карановић, продукција Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.11. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 15.10.2016. 2017 - Шекспир, сонет 66 Вилијем Шекспир у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија.12. ЈоакимИнтерФест , Приступљено 19.10.2017. 2018 - Устав Републике Хрватске Анте Томић и Рајко Грлић, режија Винко Брешан, продукција Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска.ЈоакимИнтерФест 2018. , Приступљено 9.2.2019.
Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини
2019 - Медејини дечаци по мотивима Еурипидове драме, режија Андреј Мажери, Аполо 111, Букурешт, Румунија.ЈоакимИнтерФест 2019., Приступљено 9.2.2020. 2020 - „Зашто је полудео господин Р?“ Рајнер Вернер Фасбиндер, Михаел Фенглер, у режији Боба Јелчића, Југословенско драмско позориштеНаграде 15. Јоакимфеста , Приступљено 13.10.2020. 2021 - И коње убијају,зар не?“ Народног позоришта из Битоља, Северна МакедонијаНаграде 16. Јоакимфеста , Приступљено 18.10.2021. 2022 - Пристанак Атељеа 212, Србија. 2023. - Што на поду спаваш, режија Кокан Младеновић, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС 2024. - Ћелава пјевачица, режија Јагош Марковић, Центар за културу Тиват, Црна Гора. 2025. - Моје позориште, ауторски пројекат Бориса Лијешевића, Атеље 212, Београд, Србија.
Специјална награда града Крагујевца 2019. - Ведрана Божиновић - за рад на драматургији представе "Хасанагиница" Новосадског позоришта/Ујвидеки Сзинхаза. 2020. - Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“, Српског народног позоришта, Нови Сад, редитељке Соње Петровић. 2021. - Марјану Нећаку за изузетан музички концепт у представи „Само глас“ Македонског народног позоришта из Скопља, Северна Македонија. 2022. - глумцима представе My Name is Goran Stefanovski Драмског театра Скопље, Северна Македонија. 2023. - Кокану Младеновићу за режију представе Што на поду спаваш, СНП Нови Сад, Градско драмско казалиште "Гавела", Народно позориште Сарајево и МЕСС 2024. - Кати Ђармати, за драматизацију романа Очеви и оци Слободана Селенића, у режији Вељка Мићуновића и продукцији Народног позоришта у Београду. 2025. - Ансамблу представе Моје позориште, ауторски пројекат Бориса Лијешевића, Атеље 212, Београд, Србија.
Фестивали
Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ Театар Јоаким Вујић из Крагујевца (Србија), представа Последње мене, аутор Фурио Бордон, режија и сценографија Масимо Лукони. Мало позориште Душко Радовић из Београда (Србија), представа Окамењени принц, аутор Хенинг Манкел, сценска адаптација Марк ван дер Велден. Позоришна група из Манчестера (Енглеска), представа Новац у његовом џепу, аутор Мери Џонс, редитељ Едвард Џејмс Бенет. Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Мала трилогија смрти, аутор Елфриде Јелинек, режија Небојша Брадић. Театар плус и Херцегновско позориште из Херцег Новог (Црна Гора), представа Ноћ Богова, аутор Миро Гавран, режија Југ Радивојевић. Српско народно позориште из Новог Сада (Србија), представа Грета Стр. 89., аутор Лук Хибнер, режија Борис Лијешевић. Сцена Маска из Шапца (Србија), представа Клара догодило се нешто неочекивано, аутор А. и И. Томашевић, режија Иван Томашевић. Гледалишче Глеј из Љубљане (Словенија), представа Љубав дуга три дана и три ноћи, режија Томаж Штруцл. Народно позориште из Ниша (Србија), представа Емигранти, аутор Славомир Мрожек, режија А. Михаиловић, В. Посавец. Театар Ал Давила из Питештија (Румунија), представа Екстрем, аутор Вилјам МАстосимоне, режија Дан Тудор. Театар Ругантино из Загреба (Хрватска), представа Са ће Божо, сваки час, аутор И. Иванишевић, режија Марио Ковач.Пратећи програм Народно позориште из Ужица (Србија), представа Пилад, аутор П. П. Пазолини, режија Андреа Паћото. Мултимедијални перформанс аутора Александра Саше Дунђеровића Суђење Харолду Пинтеру.Жири Драгана Бошковић, театролог (Србија) - председник, Снежана Ковачевић, костимограф (Србија), Џон Мердок, драмски писац (Енглеска), Пјер Валтер Полиц, редитељ (Немачка).Најбоља представа Награду за најбољу представу на Првом ЈоакимИнтеФесту добила је представа Окамењени принц, Малог позоришта Душко Радовић из Београда. Редитељ, Марк ван дер Велден и његови глумци, Горан Јевтић и Иван Томић, успели су да превазиђу позоришни језик, да испричају причу за сва времена у којој учествујемо сви ми. Отварање према свету, изолованост од осталог света, само су поводи у оквиру којих је екипа Окамењеног принца нашла инструменте да исприча сопствени живот, са и без лажи, а без помоћи видео-трака. Међународни жири захваљује на задовољству учествовања у оваквом перформансу.'''
Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ Народно позориште Републике Српске из Бање Луке (Република Српска), представа Породичне приче аутор Биљана Србљановић, редитељ Јовица Павић. Битеф театар из Београда (Србија), представа Превара, аутор Харолд Пинтер, редитељ Жанко Томић. Театар комедије из Букурешта (Румунија), представа Ревизор, аутор Николај Васиљевич Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле. Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Бајка о мртвој царевој кћери, аутор Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић. Московски обласни државни театар младих из Москве (Русија), представа Моцарт и Салијери аутор Александар Пушкин, редитељ Валериј Персиков. Мозаик позоришна група из Барселоне (Шпанија), представа У љубави, сценарио и режија Едуард Кодина Пујолрију. Словенске коморне дивадло, Мартин (Словачка), представа Иванов, аутор Антон Павлович Чехов, редитељ Роман Полак.