мини|десно|300п|Оптужени слушају пресуду 15. јула 1946. Слева надесно: Драгољуб Михаиловић, Стеван Мољевић, Ђуро Виловић, Радослав Радић, Славољуб Врањешевић, Милош Глишић, Драгомир Јовановић, Таса Динић, Велибор Јонић, Ђура Докић, Коста Мушицки, Бошко Павловић, Лаза Марковић и Коста Кумануди. мини|Дража Михаиловић на оптуженичкој клупи Београдски процес је назив за суђење генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од још двадесет тројице оптуженика из редова ЈВуО, владе у изгнанству и Недићевог режима за наводну издају и ратне злочине. Званичан назив поступка је био „Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941—1945)“. Суђење је одржано у Београду, од 10. јуна до 15. јула 1946. године у згради Летње дворане Војног пешадијског училишта на Топчидеру.
Суђење је било отворено за јавност и присуствовало му је око 60 страних извештача.
Оптужница Оптуженима је суђено пред војним судом. Председник Војног већа био је пуковник Михаило Ђорђевић а чланови су још били потпуковници Милија Лаковић и Михаило Јанковић, помоћне судије Никола Станковић и Радомир Илић и Тодор Попадић (секретар). Тужилац је био пуковник Милош Минић, високи владин званичник који је учествовао у преговорима Јосипа Броза Тита и Михаиловића на почетку устанка у Србији и каснији председник Србије и министар спољних послова СФРЈ. Помагао му је Милош Јовановић.
Процес је попримио огроман публицитет у свету и у тадашњој Југославији. На процесу су поред домаћих присуствовали и инострани новинари, фото-репортери и извештачи. Суђење је директно преношено преко радија.
Михаиловићу и другима је суђено за њихове активности против партизана, за наводну колаборацију са Немцима и ратне злочине над цивилима. Михаиловић је био оптужен по 47 тачака. Михаиловићу и неким другим оптуженима се судило за: предају заробљених партизана Немцима у Словцу, напад на Ужице и масакре у Вранићу и Друговцу.
Савезничким ваздухопловцима који су евакуисани уз помоћ четника 1944. није било дозвољено да сведоче у Михаиловићеву корист са образложењем да је њихово сведочење нерелевантно пошто нису били сведоци догађаја. На суђењу су се као сведоци појавили Душан Симовић, Радослав Ђурић, Јован Шкавовић, Милан Грол, Миша Симовић и други, итд. Само су две жене сведочиле у Михаиловићеву корист.
Оптужени Остали оптужени су се налазили што у оквирима четничког покрета, што у оквирима југословенске избегличке владе и покрета генерала Милана Недића. Уз генерала Михаиловића, на оптуженичкој клупи су се налазили и:
Бр.Фотографија Оптужени БраниоциДужностСлужба Казна:File:Presuda Drazi Mihailovicu i ostalima.pdf, Original convictions document Напомена1.центар|безоквира|140x140пАрмијски генерал Драгољуб Михаиловић Никола Ђоновић и Драгић Јоксимовић начелник Штаба Врховне команде ЈВуО, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије (1942-1944) Влада Краљевине Југославије у егзилу Смрт Погубљен 17. јула 1946.2.центар|безоквира|134x134пдр Стеван Мољевић Председник Извршног одбора Централног националног комитета Влада Краљевине Југославије у егзилу20 година Умро у затвору.3.центар|безоквира|148x148пдр Младен Жујовић Никола Радовановић члан Централног националног комитета Влада Краљевине Југославије у егзилу Смрт (у одсуству) 4.центар|безоквира|101x101пдр Живко Топаловић Потпредседник Извршног одбора Централног националног комитета Влада Краљевине Југославије у егзилу 20 година (у одсуству) 5.центар|безоквира|104x104пЂуро Виловић Милан Омчикус члан Централног националног комитета Влада Краљевине Југославије у егзилу 7 година 6.центар|безоквира|168x168пРаде Радић Лазар Вучетић Смрт Погубљен 17. јула 1946.7. потпуковник Славољуб Врањешевић Блажо Радовић команданте Команде Западне Босне - Горски штаб бр. 300 Влада Краљевине Југославије у егзилу 20 година 8. Милош Глишић Смрт Погубљен 17. јула 1946.9.центар|безоквира|129x129ппроф. др Слободан Јовановић Милош Терзић председник Министарског савета Краљевине Југославије у емиграцији (1942-1943) Влада Краљевине Југославије у егзилу 20 година (у одсуству) 10.центар|безоквира|126x126пБожидар Пурић Павле Миљаковић председник Министарског савета Краљевине Југославије у емиграцији (1943-1944) Влада Краљевине Југославије у егзилу 16 година (у одсуству) 11.центар|безоквира|145x145пдр Момчило Нинчић Давид Алкалајминистар иностраних послова (1941-1943) Влада Краљевине Југославије у егзилу 8 година (у одсуству) 12.центар|безоквира|129x129пгенерал Петар Живковић Павле Миљаковић заступник министра војске, морнарице и ваздухопловства (1943) Влада Краљевине Југославије у егзилу Смрт (у одсуству) 13.центар|безоквира|152x152пРадоје КнежевићСлободан Суботићминистар двора Влада Краљевине Југославије у егзилу 10 година (у одсуству) 14.центар|безоквира|142x142пдр Милан Гавриловићминистар правде Влада Краљевине Југославије у егзилу 15 година (у одсуству) 15.центар|безоквира|101x101пЖиван Кнежевић Драгутин Тасић шеф војног кабинета председника Министарског савета Влада Краљевине Југославије у егзилу 20 година (у одсуству) 16.центар|безоквира|129x129пдр Константин Фотићпосланик Краљевине Југославије у Сједињене Америчке Државе Влада Краљевине Југославије у егзилу 20 година (у одсуству) 17.центар|безоквира|131x131пДрагомир Јовановић Славко Дуканац управник града Београда Смрт Погубљен 17. јула 1946.18. Танасије Динић Богољуб Јовановић министар за социјалну политику Смрт Погубљен 17. јула 1946.19.центар|безоквира|143x143пВелибор Јонић Милан Живадиновић министар просвете Смрт Погубљен 17. јула 1946.20.центар|безоквира|143x143пЂура Докић Драгољуб Јоксимовић министар саобраћаја Смрт Погубљен 17. јула 1946.21.центар|безоквира|136x136пКоста Мушицки Ђорђе Ћирић командант Српског добровољачког корпуса Смрт Погубљен 17. јула 1946.22. Бошко Павловић Слободан Суботић Смрт Погубљен 17. јула 1946.23.центар|безоквира|126x126пдр Лазар Марковић Александар Николић 6 година 24.центар|безоквира|145x145пдр Коста Кумануди Фридрих Попс потписник Апела српском народу 18 месеци
Пресуда мини|Оригинална пресуда Дражи Михаиловићу и осталима. Од 47 тачака оптужнице коју је Милош Минић прочитао 10. јуна 1946. у Београду, Дража Михаиловић је осуђен по осам тачака. Прва је гласила:
Изречене казне 15. јула 1946. године су биле: Драгољуб Михаиловић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права као и одузимање целокупне имовине. Казна је извршена 17. јула 1946. године. Стеван Мољевић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права сем родитељских у трајању од десет година и на конфискацију целокупне имовине Младен Жујовић је осуђен на казну смрти стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Живко Топаловић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Ђуро Виловић је осуђен на 7 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од три године и на конфискацију целокупне имовине Раде Радић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Славољуб Врањешевић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права сем родитељских у трајању од десет година и на конфискацију целокупне имовине Милош Глишић је на казну смрти стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и на конфискацију целокупне имовине Слободан Јовановић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Божидар Пурић је осуђен на 16 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Момчило Нинчић је осуђен на 8 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од пет година, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства Петар Живковић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Радоје Кнежевић је осуђен на 10 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од пет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Милан Гавриловић је осуђен на 15 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од осам година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Живан Кнежевић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Константин Фотић је осуђен на 20 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства Драгомир Јовановић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Танасије Динић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Велибор Јонић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Ђура Докић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Коста Мушицки је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Бошко Павловић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине Лазар Марковић је осуђен на 6 година робије, губитак политичких и појединих грађанских права, сем родитељских у трајању од три године и на конфискацију целокупне имовине Коста Кумануди је осуђен на 18 месеци робије, губитак политичких и појединих грађанских права, сем родитељских у трајању од две године и на конфискацију целокупне имовине.
Процеси рехабилитације
Године 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Радио-телевизија Србије, 26. октобар 2007
Процес рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића је покренут од стране његовог унука Војислава Михаиловића, са захтевом да се поништи судска пресуда из 1945. године, којом је Дража осуђен за наводну издају народа и отаџбине, те за организовање, наређивање и извршавање или подстрекивање небројених злочина над народом. Процес је покренут 2006. године пред Вишим судом у Београду, а прво рочиште је одржано 2010. године. Процес рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића изазвао је бројне реакције не само у Србији, већ на читавом простору бивше Југославије. Жестока противљења дошла су из Хрватске, док су реакције у Србији и БиХ подељене. Противници процеса рехабилитације подсећају да је Дража Михаиловић осуђен на смрт због истих оних дела због којих су на смрт осуђени и маршал Петен у Француској, Мусерт у Холандији, Квислинг у Норвешкој и други колаборационисти фашизма: због издаје отаџбине, сарадње са окупатором и злочина које су починиле снаге под његовом командом. Захтев за рехабилитацију Драгољуба Михаиловића је усвојен судским решењем 14. маја 2015. године, те је осуђујућа пресуда која је донесена 69 година раније проглашена ништавном.Рехабилитован Дража Михаиловић („Вечерње новости“, 14. мај 2015)
Види још Суђење Милу Будаку Рупников процес
Референце
Литература
Спољашње везе „Друга потера за Дражом“ , Вечерње новости, фељтон, 2. - 19. мај 2009. „Аудио снимак дела завршне речи генерала Михаиловића“
Категорија:Војни судови Категорија:Злочини ЈВуО у Другом светском рату Категорија:Суђења за Други светски рат Категорија:Суђења у Југославији Категорија:Суђења у Србији Категорија:Драгољуб Михаиловић