Серхио Леонел Агверо дел Кастиљо (; Килмес, 2. јун 1988), познат као Кун Агверо, бивши је аргентински фудбалер који је играо на позицији нападача. Носио је натпис Кун на дресу, што је надимак који је добио у дјетињству, по лику из цртаног Kum-Kum. Сматрао се једним од најбољих нападача своје генерације и једним од најбољих фудбалера у историји Премијер лиге.
Каријеру је почео у аргентинском клубу Индепедијенте 2003. Дана 5. јула 2003. постао је најмлађи играч у историји, аргентинске лиге који је заиграо на једном мечу; дебитовао је са 15 година и 35 дана срушивши рекорд који је поставио Дијего Армандо Марадона 1976. Године 2006, након три године у Аргентини, прешао је у шпански Атлетико Мадрид за 23 милиона евра. Током периода у Атлетику сматран је једним од најбољих младих фудбалера у Европи, а освојио је награде Дон Балон, Тутоспорт, Златни дјечак и награду часописа World Soccer за најбољег младог фудбалера. За Атлетико је постигао 101 гол на 234 утакмице, а с клубом је освојио Лигу Европе и УЕФА Суперкуп.
У јулу 2011. прешао је у Манчестер Сити за 35 милиона фунти. У првој сезони, у последњој утакмици, постигао је гол за побједу 3 : 2 против Квинс Парк рејнџерса у 94. минуту, захваљујући чему је Сити освојио титулу, прву послије 44 године. У сезони 2014/15. био је најбољи стријелац Премијер лиге, с 26 голова, а у новембру 2017. постао је најбољи стријелац Манчестер Ситија, постигавши 178. гол за клуб против Наполија. У сезонама 2017/18. и 2018/19. нашао се у идеалном тиму Премијер лиге. Тренутно је четврти најбољи стријелац Премијер Лиге у историји, а најбољи је стријелац међу играчима који нису из Енглеске. Такође, држи рекорд с највише хет-трикова у Премијер лиги, са 12. Са Ситијем, освојио је 15 трофеја, од чега пет пута Премијер лигу, чиме је постао најтрофејнији странац у историји лиге, а такође, са 184 гола, поставио је рекорд са највише постигнутих голова за један клуб у лиги.
У јуну 2021. након десет година, напустио је Манчестер Сити и као слободан играч, прешао је у Барселону, са којом је потписао двогодишњи уговор. Одиграо је четири утакмице и постигао је један гол прије него што је морао да заврши каријеру у 33 години због срчаних проблема.
За репрезентацију Аргентине до 17 година дебитовао је 2004, а играо је за репрезентацију до 20 година на Свјетском првенству 2005. и 2007, гдје је Аргентина освојила првенство оба пута. За сениорску репрезентацију дебитовао је 2006, након чега је играо на Олимпијским играма 2008. у Пекингу, на којима је постигао два гола у побједи 3 : 0 против Бразила у полуфиналу, док је Аргентина у финалу побиједила Нигерију 1 : 0 и освојила златну медаљу. Наступао је на Свјетском првенству 2010. и Копа Америци 2011, а затим на Свјетском првенству 2014, на којем је Аргентина освојила сребрну медаљу изгубивши у финалу од Њемачке. Наступао је на Копа Америци 2015. и 2016, гдје је Аргентина оба пута изгубила у финалу од Чилеа. На Свјетском првенству 2018. постигао је два гола, што су били његови први голови на Свјетском првенству, а Аргентина је испала од Француске у четвртфиналу. На Копа Америци 2019. постигао је два гола, у групној фази против Катара и у утакмици за треће мјесто, у побједи 2 : 1 против Чилеа.
Дјетињство
Агверо је рођен 2. јуна 1988. године у болници Пинеро у Буенос Ајресу. Друго је од седморо дјеце скромне породице, за чије је економско благостање велика помоћ била његова обећавајућа каријера. Касније је живио у Гонзалес Катану, Флоренсио Варели и Килмесу. У породичном окружењу, стекао је надимак Кун, што је деформација Кум-Кум-а, јапанског лика из цртаног филма који му се свиђао док је био мали.
Након што је прве фудбалске кораке направио на теренима клубова Лома Алегре (Килмес) и Лос Примос (Беразатегуи), стигао је у Индепендијенте са девет година. почео је да игра у нижим категоријама, испод девет и до девет година.
Клупска каријера Индепендијенте
thumb|left|140px|Агверо у дресу Индепедијентеа 2005.
Придружио се систему младих фудбалера у Индепендијентеу, са девет година. Након шест година, придружио се првом тиму, а дебитовао је 5. јула 2003, са 15 година и 35 дана, против тима Сан Лоренцо де Алмагро, поставши тако најмлађи играч икада у Првој лиги Аргентине; ушао је у игру у 69 минуту, умјесто Емануела Риваса. Његов наступ примљен је добро у медијима. Упркос томе што је дебитовао рано, тренер Оскар Руђери, није га више уводио у игру, а његова замјена — Освалдо Соса, такође га није уводио. Након што је за тренера постављен Хосе Омар Пасториза, Агверо се вратио у први тим, седам мјесеци након дебија, у побједи 4:2 против перуанског Чјенчиана, у оквиру Копа Либертадореса 2004, поставши тако најмлађи фудбалер који је наступио на такмичењу, што је рекорд који је држао три године. Мјесец касније, поново је наступио у Копа Либертадоресу, против еквадорског Ел Насионала. На дан 19. јуна, по први пут је одиграо цијелу утакмицу, против клуба Атлетико де Рафаела, у оквиру Клаузуре. Први гол за клуб постигао је у ремију од 2:2 против Естудијантеса, 26. новембра, ударцем ван шеснаестерца у 22 минуту. Постао је стандардан у првом тиму, а затим је изабран у репрезентацију Аргентине до 20 година, за Свјетско првенство 2005, које је Аргентина освојила.
Током сезоне 2005/06, постигао је 18 голова на 36 утакмица у лиги, по девет у Апертури и Клаузури, а није наступио на само двије утакмице, због суспензије. На дан 11. септембра, у побједи од 4:0 против Расинг де Авељенаде, узео је лопту на својој половини, прошао играче до противничког гола и постигао четврти гол за клуб, лијевом ногом. Први црвени картон добио је у оквиру Апертуре, на утакмици против Тиро Федерала. Његови наступи у сезони 2005/06, привукли су пажњу многих европских клубова и, након неколико мјесеци спекулације у медијима, у априлу је изјавио да намјерава да напусти клуб на крају сезоне, а медији су спекулисали да ће прећи у Атлетико Мадрид. Због добрих издања, постојала је могућност да буде позван у репрезентацију за Свјетско првенство 2006. У побједи од 2:0, против Олимпије Бахиа, у 17 колу, добио је пети жути картон, због чега је морао да пропусти утакмицу последњег кола против Боке јуниорс, а након добијеног картона, почео је да плаче. Постигао је други гол за клуб, а након утакмице, изјавио је: „мислим да је то био мој последњи гол за Индепедијенте.“ Последњу утакмицу за клуб, играо је двије недеље касније, у поразу од 2:0 против Розарија. На дан 30. маја, прешао је у Атлетико Мадрид.
Атлетико Мадрид 2006/07
thumb|right|upright|Агверо у дресу Атлетико Мадрида 2007.
На дан 30. маја, прешао је у Атлетико Мадрид, за 20 милиона евра, чиме је срушен претходни рекорд клуба, који је држао Кристијан Вијери. Први гол за клуб постигао је против Атлетик Билбаа, у побједи од 4:1 на гостовању, 17. септембра. Други гол за клуб, постигао је у побједи од 2:1 против Рекреативо Уелве, 14. октобра 2006; гол је изазвао доста контроверзи, јер га је постигао руком. У оквиру 16 кола, постигао је изједначујући гол против Барселоне, у 62 минуту, након што је Роналдињо постигао водећи гол за Барселону. У четвртој рунди Купа краља, Атлетико је изгубио у првом мечу кући од Левантеа 1:0, а у реванш утакмици, Агверо је постигао гол за побједу од 1:0 у 89 минуту, након чега је Атлетико побиједио 4:2 на пенале и прошао у осмину финала.
Сезону је завршио са седам голова у свим такмичењима, од чега шест у лиги. Атлетико је завршио на седмом мјесту и квалификовао се у Интертото куп.
2007/08
Након што је Фернандо Торес прешао из Атлетика у Ливерпул, Агверо је постао стандардни нападач и најважнији играч тима, са 19 година. У првом колу у сезони 2007/08, постигао је водећи гол против Реал Мадрида у првом минуту, а Реал је преокренуо головима Раула и Веслија Снајдера. У десетом колу, против Севиље, постигао је други гол за Атлетико, у побједи од 4:3. На утакмици против Барселоне, у оквиру 26 кола, у марту 2008, постигао је два гола, уписао једну асистенцију и изборио пенал, у побједи од 4:2, а добио је награду за играча утакмице. У 31 колу, постигао је последња два гола у побједи од 6:3 против Алмерије; постизао је битне голове и против Депортиво ла Коруње, Валенсије и Еспањола, чиме је помогао Атлетику да заврши на четвртом мјесту и избори пласман у квалификације за Лигу шампиона. Сезону је завршио са 19 постигнутих голова и завршио је на трећем мјесту на листи стријелаца Ла лиге, иза Данијела Гуице и Луиса Фабијана, док је његов партнер у нападу — Дијего Форлан, постигао 16 голова. У избору за награду Трофеј Алфредо ди Стефано, за најбољег играча лиге, нашао се на другом мјесту, иза Раула.
2008/09
Први гол у сезони 2008/09, постигао је у другом колу, у поразу 2:1 од Ваљадолида. У деветом колу, постигао је оба гола у побједи од 2:0 против Мајорке, а оба пута асистирао му је Форлан. У побједи од 5:2 на гостовању Спортинг Хихону, постигао је два гола и уписао је једну асистенцију, након чега је постигао гол, уз асистенцију, у побједи од 3:2 на гостовању Еспањолу. У утакмици 25 кола, постигао је два гола у побједи од 4:3 против Барселоне. Барселона је повела 2:0 головима Тијерија Анрија и Лионела Месија, након чега су изједначили Форлан и Агверо; Барселона је повела 3:2 голом Анрија, изједначио је Форлан, а Агверо је постигао гол за побједу у 89 минуту. У 27 колу, постигао је гол у побједи од 3:2 против Виљареала, након што је Виљареал водио 2:0. У 35 колу, против Еспањола, Атлетико је поново губио 0:2, након чега је преокренуо и побиједио 3:2, уз два гола Форлана и један Агвера.
На дан 16. септембра, играо је први пут у Лиги шампиона и постигао је два гола у побједи од 3:0 против ПСВ-а, у првом колу групне фазе. У другом колу, постигао је водећи гол у побједи од 2:1 против Олимпик Марсеја; Атлетико је завршио на другом мјесту у групној фази, а у осмини финала, испао је од Порта. Сезону је завршио са 17 голова у лиги и завршио је као десети најбољи стријелац првенства, док је Форлан био најбољи стријелац, са 32 гола. Атлетико је завршио сезону на четвртом мјесту и поново се пласирао у квалификације за Лигу шампиона.
2009/10
Први гол у сезони 2009/10, постигао је у трећем колу, у поразу од 5:2 против Барселоне; други гол постигао је Форлан, док је Меси дао два гола за Барселону, а Златан Ибрахимовић, Сејду Кејта и Дани Алвес по један. У петом колу, постигао је водећи гол за Атлетико у ремију од 2:2, против Валенсије. У десетом колу, постигао је гол у поразу од Реал Мадрида 3:2. Реал је повео 3:0 головима Каке, Марсела и Гонзала Игуаина, након чега су Агверо и Форлан дали по гол за 3:2. У 12 колу, постигао је два гола у побједи од 4:0 против Еспањола. Постигао је још голове у побједама против Хереза, Ваљадолида, Валенсије, Атлетик Билбаа и Тенерифа и у поразу од Виљареала 2:1, а Атлетико је завршио на десетом мјесту на табели.
У Лиги шампиона, у оквиру четвртог кола, постигао је два гола против Челсија у ремију од 2:2, док је за Челси Дидије Дрогба дао два гола. Атлетико је завршио на трећем мјесту, са три ремија и такмичење је наставио у Лиги Европе. У осмини финала, постигао је оба гола у ремију од 2:2 на гостовању Спортингу у Лисабону; прва утакмица је завршена 0:0 и Атлетико је прошао у четвртфинале. У обје утакмице четвртфинала, против Валенсије, добио је жути картон, због чега је морао да пропусти прву утакмицу полуфинала против Ливерпула. Атлетико се пласирао у финале, побједом у реваншу против Ливерпула 2:1 након продужетака. У финалу, против Фулама, уписао је двије асистенције Форлану, за побједу од 2:1 на продужетке и прву титулу Атлетико Мадрида.
У Купу краља, постигао је два гола у осмини финала, у побједи од 5:1 против Рекреатива; Атлетико је дошао до финала, гдје је изгубио 2:0 од Севиље.
Сезону је завршио са 12 постигнутих голова у лиги, а добио је бројне похвале за издања у најуспјешнијој сезони за Атлетико у 21. вијеку.
2010/11
thumb|right|Агверо са Пепеом у сезони 2010/11.