Дидје Ив Дрогба Тебили (; Абиџан, 11. март 1978) бивши је фудбалер из Обале Слоноваче, који је играо на позицији нападача. Бивши је капитен и најбољи стријелац у историји репрезентације Обале Слоноваче. Највише времена провео је у Челсију, за који је постигао 164 гола и четврти је најбољи стријелац клуба у историји, као и најбољи страни стријелац. Изабран је за најбољег играча Челсија икада од стране навијача, у анкети коју је спровео клупски часопис 2012. године, а у којој је учествовало око 20.000 навијача. Такође, изабран је у идеални тим клуба за деценију 2010—2020. у анкети коју је часопис спровео 2020. године. У избору за најбољег Афричког фудбалера свих времена по избору часописа -{Africa Top sports}- нашао се на четвртом мјесту, иза Самјуела Етоа, Џорџа Вее и Рожеа Миле. Био је познат по својој физичкој снази, брзини, способности у ваздуху, снажним и прецизним ударцима, као и контроли лопте. Добио је награду за афричког фудбалера године два пута, док је у избору четири пута био на другом мјесту по чему је рекордер, три пута је био на трећем мјесту по чему је такође рекордер, а рекордер је и по броју избора у најбоља три афричка фудбалера године са укупно девет.

Јуниорску каријеру почео је са десет година, а са 18 година је почео професионалну каријеру у Ле Ману, који се тада такмичио у Другој лиги Француске. Године 2002. прешао је у Генган, а након што је у сезони 2002/03. постигао 17 голова на 34 утакмице, прешао је у Олимпик Марсељ, гдје је сезону 2003/04. завршио као трећи стријелац лиге са постигнутих 19 голова и помогао је тиму да дође до финала Купа УЕФА.

У јулу 2004. прешао је у Челси за 24 милиона фунти, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер из Обале Слоноваче у историји. У сезони 2004/05. првој у клубу, освојио је Премијер лигу, прву за Челси након 50 година. У сезони 2005/06. помогао је клубу да освоји другу титулу заредом, док је у сезони 2006/07. постао први играч који је постигао гол у финалима ФА Купа и Лига Купа у истој сезони и изабран је у идеални тим године у избору -{FIFPro}- за 2007. У марту 2012. године, постао је први афрички фудбалер који је постигао 100 голова у Премијер лиги. Два мјесеца касније, постигао је гол у побједи против Ливерпула у финалу ФА Купа, чиме је постао први играч у историји који је постигао гол у четири финала ФА Купа. У мају исте године, постигао је гол за изједначење у 88. минуту у финалу Лиге шампиона против Бајерн Минхена, а затим је постигао одлучујући гол за побједу на пенале и прву титулу првака Европе за Челси. Након осам година, напустио је клуб на љето 2012. и прешао је у Шангај Шенхуа, гдје је провео шест мјесеци, а затим је прешао у Галатасарај, за који је постигао гол за побједу у финалу Купа Турске 2013. Након двије године, на љето 2014. вратио се у Челси. Са одиграних десет финала са клубовима, освојених десет трофеја и постигнутих десет голова, описан је као „ултимативни играч за велике утакмице“. Године 2015. прешао је у канадски Монтреал импакт, гдје је провео двије сезоне и постигао 23 гола на 41 утакмици. Године 2017. прешао је у Финикс рајзинг, чији је био један од власника. За клуб је одиграо 26 утакмица и постигао 17 голова, а на љето 2018. завршио је каријеру, са 40 година. На дан 21. априла 2022. уврштен је у Кућу славних Премијер лиге.

За репрезентацију Обале Слоноваче играо је у периоду од 2002. до 2014. године, а именован је за капитена 2006. године. Био је члан тима на Свјетском првенству 2006. првом за репрезентацију, на којем је постигао и први гол за репрезентацију на Свјетском првенству у историји. Предводио је тим до два финала Афричког купа нација: 2006. и 2012. а оба пута је Обала Слоноваче изгубила на пенале, од Египта и Замбије. Био је капитен на Свјетским првенствима 2010. и 2014. на којима је Обала Слоноваче оба пута испала у групној фази. На дан 8. августа 2014. завршио је репрезентативну каријеру, а са постигнутих 65 голова на 105 утакмица, најбољи је стријелац у историји Обале Слоноваче.

И у току и након завршетка каријере, бавио се друштвеним проблемима у Африци, а играо је кључну улогу у постизању мира у својој домовини у току Грађанског рата 2005. Године 2007. именован је за амбасадора добре воље у програму Уједињених нација за развој, док је у децембру 2018. године постао потпредсједник међународне организације Мир и спорт. Нашао се на списку 100 најутицајнијих људи на свијету у избору часописа -{Time}- 2010. године, док је 2020. добио награду предсједника Уефе.

Дјетињство и јуниорска каријера

Рођен је у Абиџану, граду који се налази на јужној обали Обале Слоноваче, као припадник Бете народа. Његова породица је припадала средњој класи; његов отац Алберт је радио у великој банци у Абиџану, док је његова мајка Клотилда завршавала студије у вријеме када се породила док је била у десетом мјесецу трудноће, а такође је планирала да се запосли у банци. Рођен је као прво дијете у породици, а има двије сестре и три брата. Проходао је са седам мјесеци, а када је био мали, мајка му је дала надимак „Тито“, по предсједнику Југославије Јосипу Брозу Титу, коме се дивила. Од малих ногу је заволио фудбал и често га је играо, а идол му је био Дијего Армандо Марадона. Његов ујак, Мишел Гоба, био је професионални фудбалер и живио је у Француској. Понекад је долазио у Обалу Слоноваче да посјети породицу. Дрогба је идеализовао свог ујака, желио је да се угледа на њега, због чега је тражио да оде са њим у Француску, а родитељи, који су жељели бољу будућност за свог сина, дали су сагласност за то и са пет година се преселио у Француску да живи са ујаком. Касније је истакао да је селидба и одвојеност од родитеља у раном добу доста утицала на његов карактер, а о путовању је изјавио: „морао сам да путујем сам, имао сам само пет година. Сјећам се да ми је ова ствар висила око врата, етикета на којој је писало како се зовем, а стјуардеса је пазила на мене. Било је веома, веома тешко.“ Први француски град у који се настанио био је Брест, гдје је његов ујак у том тренутку играо у истоименом клубу. Није морао да учи француски, јер му је то био матерњи језик. У свом разреду у школи, био је једино црно дијете, што му је отежавало изградњу односа са друговима из разреда који су га негативно третирали због другачије боје коже. Његову ситуацију су отежавале и честе селидбе са ујаком у друге француске градове, пошто је Мишел често мијењао клубове. Због тих промјена, с времена на вријеме морао је да се пресели у нову школу и почне да се прилагођава новим друговима из разреда. Убрзо након пресељења у Француску, ујак Мишел и његова жена почели су процес добијања формалног старатељства над њим, али је процес трајао дуго и он није могао да остане у земљи након што је папирологија истекла, због чега се, након три године у Француској, вратио родитељима у Обалу Слоноваче. Касније је изјавио: „када сам стигао у Француску, сваки дан сам плакао. Не зато што сам био у Француској – могао сам да будем било гдје – већ зато што сам био тако далеко, далеко од својих родитеља. Много су ми недостајали.“

мини|десно|Дрогба у Абиџану 2008. године.

У домовини је играо фудбал сваког дана на паркингу у граду, а годину дана након повратка, његов ујак је попунио потребна документа за старатељство и он се вратио у Француску. Године 1987. са девет година, први пут се уписао у фудбалску школу, у клубу Динкерк, гдје је његов ујак играо у том тренутку. Ујак га је научио многим фудбалским вјештинама и имао је велики утицај на развој његовог стила игре. Због селидбе у друге градове са ујаком, промијенио је неколико клубова, играо је у Турсингу, Абевилу и Вану. Године 1991. и његови родитељи су отпутовали у Француску након што су изгубили послове због финансијске нестабилности у држави, настанивши се у Вану, гдје су изнајмили малу собу, а одлучили су да је за Дидјеа најбоље да остане код ујака. Отац није одобравао његову жељу да постане професионални фудбалер. Сматрао је да га спорт одвлачи од школе, јер су му се оцјене погоршале након што је почео да тренира, због чега је једном морао да понавља годину. Обећао је оцу да ће побољшати своје оцјене и да неће играти фудбал годину дана, што је и урадио. Године 1993. након што су му се родитељи преселили у Онтони у предграђу Париза, са 15 година се вратио да живи са њима и браћом и сестрама, а након побољшања школских оцјена, отац му је дозволио да поново почне да игра фудбал и примљен је у академију локалног клуба Левалоа. У почетку је играо на позицији десног бека, али је касније, по савјету ујака, који му је рекао да су сви у породици нападачи, почео да игра на позицији централног нападача. Отац и даље није одобравао његову жељу да постане фудбалер. У периоду последњих дана школовања у Француској, било је неопходно изабрати будућу специјалност њиховог рада, а Дрогба је, под притиском свог оца, изабрао професију рачуновође. То је урадио због распореда часова који му је омогућавао да путује на тренинге у Левалоа Пере. У клубу је провео четири године, након чега је размишљао о преласку на виши ниво, пошто је клуб играо само на аматерском нивоу. Ујак му је договорио да оде на пробу у Рен, али он није обавијестио свог тренера у Левалои — Жака Лонкара. На проби је било 100 играча, а на крају их је остало више од три, али Дрогба није изабран. Када се вратио у Левалоу, тренер му је рекао да је обавијестио скауте у Рену да је непослушан јер га није поштовао тиме што га није обавјештавао, због чега му је Дрогба рекао да ће напустити фудбал. Убрзо након Рена, отишао је на пробу у Генган, али је већ на другом тренингу сломио пету метатарзалну кост, што га је спријечило да пређе у професионални тим. Лонкар га је повезао са академијом Париз Сен Жермена и тренером Ле Мана. Није могао одмах да постигне договор са академијом, а након што је стигла понуда од Ле Мана, одлучио је да пређе тамо.

Професионална каријера Ле Ман

Када је завршио школу, преселио се у Ле Ман да студира рачуноводство на Универзитету и да игра у млађим категоријама истоименог клуба. Касније је истакао да је у Ле Ману први пут осјетио оно што се тражи од професионалног фудбалера. Имао је заслуге, потенцијал и одређене вјештине, али његова главна мана у то вријеме била је физичка форма, на коју је утицала и повреда метатарзалне кости коју је доживио прије преласка у клуб. Није био спреман за свакодневне притиске на тренинзима, али је тренер клуба — Марк Вестерлоп вјеровао у његов потенцијал. Вестерлоп је касније изјавио: „Дидјеу је било потребно четири године како би био способан да тренира сваки дан и игра сваке недеље. Видио сам да је прошао кроз тешке тренутке, тешка му је била породична ситуација: живио је код ујака, па код родитеља. Требало му је времена да све то свари.“ Он никад није био у фудбалској академији и озбиљно је почео да тренира тек у одраслом добу. Због промијењеног режима тренинга и повећаног оптерећења, почео је да задобија много повреда; неке су биле лакше, а неке озбиљније, због чега је морао да паузира по неколико мјесеци, а понекад је морао да паузира и до шест мјесеци. У октобру 1997. године, после неколико мјесеци у тиму, поново је сломио метатарзалну кост, али на другом стопалу. На крају сезоне, сломио је скочни зглоб и лисну кост, због чега је сумњао у своју будућност у фудбалу. Није успио да обнови уговор са клубом, а шансе да клуб продужи уговор са трауматским играчен који је задобио тешку повреду биле су мале, али је уговор на крају ипак продужен.