6. децембар (6.12.) је 340. дан године по грегоријанском календару (341. у преступној години). До краја године има још 25 дана.

Догађаји

1492 — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике. 1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија. 1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“. 1774 — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету. 1792 — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини. 1865 — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД. 1877 — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму -{„Mary Had a Little Lamb“}-. 1907 — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западној Вирџинији. 1916 — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт. 1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство. У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен. 1921 — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта. 1938 — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату. 1941 — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве. 1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу. 1961 — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге. 1970 — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма. 1971 — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом. 1978 — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом. 1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86% гласова. У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио. 1991 — Почеле са радом Оружане снаге Украјине. 1992 — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи. 1997 — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло је 85 људи. 1999 — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди. 2000 — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60% становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто. 2001 — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.

Рођења 1421 — Хенри VI Ланкастер, енглески краљ. (прем. 1471) 1778 — Жозеф Луј Геј-Лисак, француски физичар и хемичар. (прем. 1850) 1833 — Јован Јовановић Змај, српски песник. (прем. 1904) 1841 — Фредерик Базиј, француски сликар. (прем. 1870) 1900 — Агнес Мурхед, америчка глумица. (прем. 1974) 1923 — Савка Дабчевић-Кучар, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске. (прем. 2009) 1920 — Дејв Брубек, амерички џез пијаниста и композитор. (прем. 2012) 1924 — Воли Кокс, амерички глумац. (прем. 1973) 1932 — Насиха Капиџић Хаџић, босанскохерцеговачка песникиња и списатељица. (прем. 1995) 1933 — Хенрик Горецки, пољски композитор. (прем. 2010) 1933 — Донка Шпичек, српска новинарка, дугогодишња уредница програма за децу и младе ТВ Београда. (прем. 2016) 1942 — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ. 1949 — Владо Правдић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као члан групе Бијело дугме. (прем. 2023) 1956 — Ренди Роудс, амерички музичар, најпoзнатији као гитариста Озија Озборна и групе -{Quiet Riot}-. (прем. 1982) 1964 — Милош Алигрудић, српски политичар. 1964 — Горан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Славиша Стојановић, словеначки фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Џина Вајлд, немачка глумица. 1970 — Драгољуб Петровић, српски новинар. 1971 — Рихард Крајичек, холандски тенисер. 1976 — Марко Пешић, немачки кошаркаш. 1978 — Петар Божић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1979 — Тим Кахил, аустралијски фудбалер. 1980 — Синди Крофорд, америчка порнографска глумица. 1981 — Федерико Балцарети, италијански фудбалер. 1982 — Алберто Контадор, шпански бициклиста. 1985 — Дулсе Марија, мексичка глумица и певачица. 1990 — Тамира Пашек, аустријска тенисерка. 1991 — Коко Вандевеј, америчка тенисерка. 1991 — Милица Мандић, српска теквондисткиња. 1994 — Јанис Адетокумбо, грчки кошаркаш. 2007 — Ива Јовић, америчка тенисерка.

Смрти 1889 — Џеферсон Дејвис, амерички политичар, вођа Конфедерације у Америчком грађанском рату. (рођ. 1808) 1892 — Вернер фон Сименс, немачки електротехничар, изумитељ и индустријалац. (рођ. 1816) 1926 — Клод Моне, француски сликар. (рођ. 1840) 1972 — Александар Гаврић, српски глумац. (рођ. 1932) 1983 — Роберт Олдрич, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (рођ. 1918) 1988 — Рој Орбисон, амерички музичар. (рођ. 1936) 1989 — Ћамил Сијарић, црногорски и босанскохерцеговачки књижевник. (рођ. 1913) 1993 — Дон Амичи, амерички глумац и комичар. (рођ. 1908) 2005 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (рођ. 1932) 2018 — Пит Шели, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Buzzcocks}-. (рођ. 1955) 2020 — Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста и ватерполо тренер. (рођ. 1944) 2020 — Џеј Рамадановски, српски певач. (рођ. 1964)

Празници Српска православна црква данас прославља Свети Амфилохије Иконијски Свети Григорије Свети Александар Невски Католичка црква данас обележава Дан светог Николе Дан независности у Финској Дан оружаних снага Украјине