Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Љубљане, 26. фебруар 1914 — Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. обављао је функцију председника Председништва СР Словеније.

Биографија Рођен је 26. фебруара 1914. у селу Превоје, код Љубљане. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрету и 1937. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима — Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.

После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остао је у Љубљани и организовао акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање Народноослободилачког покрета у Долењској.

Када је септембра 1942. формирана „Губчева бригада“, постављен је за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар Оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.

Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.

После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније: јавни тужилац НР Словеније, до марта 1948. републички и савезни посланик, до 1978. члан Извршног комитета ЦК СКЈ члан Председништва ЦК СК Словеније члан Председништва СР Словеније председник Председништва СР Словеније, од 1979. до 1984. члан Председништва ССРН Словеније члан Савета федерације, за кога је биран 1963, 1967, 1971, 1974, 1984. и 1988.

Имао је чин резервног генерал-мајора.

Умро је 3. априла 1993. у Љубљани, где је и сахрањен на гробљу Жале.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ првог реда и др. Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ одликован је 20. децембра 1951. Орденом народног хероја, а Указом Председништва СФРЈ одликован је 16. фебруара 1984. Орденом јунака социјалистичког рада.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Словенци Категорија:Љубљанчани Категорија:Словеначки правници Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Југословенски партизани Категорија:Политички комесари НОВЈ Категорија:Словенија у Народноослободилачкој борби Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Народни хероји - А Категорија:Јунаци социјалистичког рада Категорија:Генерали ЈНА у резерви Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније Категорија:Председници СР Словеније Категорија:Председници Владе СР Словеније Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (други сазив) Категорија:Чланови Савета федерације СФРЈ Категорија:Сахрањени на гробљу Жале