Парнопрсти копитари или папкари (лат. -{Artiodactyla}-) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба. У парнопрсте копитаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред парнопрсти копитари обухвата око 220 савремених врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи).
Филогенија и систематика папкара мини|десно|250п|изумрла плава антилопа Слично већини сисарских редова, парнопрсти копитари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 53 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — -{Suina}- (свиње), -{Tylopoda}- (камиле и ламе) и -{Ruminantia}- (преживари). Паралелно са развојем ових група парнопрстих копитара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареала (у миоцену) доживела је и једна породица биљака — траве (-{Poaceae}-). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је парнопрстим копитарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови парнопрстих копитара су -{Ampelomeryx, Tauromeryx}- и -{Triceromeryx}-.
Схватање филогенетских односа међу парнопрстим копитарима и односа парнопрстих копитара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред парнопрсти копитари сестринска група реду китова (у групи -{Cetartiodactyla}-), или су китови еволуирали од неке групе папкара — предака нилских коња, што онда чини ред папкара парафилетским. Филогенетска класификација признаје само монофилетске таксоне, а то су групе које укључују све врсте које потичу од заједничког претка.
Класификација Према Макени и Белу Следећа, данас превазиђена класификациона схема, дата је по ауторима Макени и Белу (1997) и списку савремених породица које су дали Вилсон и Ридер (2005).
Према савременој класификацији Због тога што је традиционално дефинисан ред -{Artiodactyla}- парафилетски таксон, јер укључује врсте које потичу од заједничког претка, али не укључује све његове потомке. Традиционални ред -{Artiodactyla}- и инфраред -{Cetacea}- су према новијим класификацијама или сврстани у кладус -{Cetartiodactyla}- или су копнени парнопрсти копитари са инфраредом китова (-{Cetacea}-) сврстани у ревидирани ред -{Artiodactyla}-.
ред -{Artiodactyla}-/кладус -{Cetartiodactyla}- подред Tylopoda породица †Anoplotheriidae? породица †Cainotheriidae породица †Merycoidodontidae породица †Agriochoeridae породица Camelidae породица †Oromerycidae породица †Xiphodontidae кладус Artiofabula подред Suina породица Suidae породица Tayassuidae породица †Sanitheriidae кладус Cetruminantia кладус Cetancodontamorpha род †Andrewsarchus? породица †Entelodontidae подред Whippomorpha породица †Raoellidae натпородица Dichobunoidea – парафилетска према Cetacea и Raoellidae породица †Dichobunidae породица †Helohyidae породица †Choeropotamidae породица †Cebochoeridae породица †Mixtotheriidae инфраред Ancodonta породица †Anthracotheriidae – парафилетска према Hippopotamidae породица Hippopotamidae инфраред Cetacea парвред †Archaeoceti породица †Pakicetidae породица †Ambulocetidae породица †Remingtonocetidae породица †Basilosauridae парвред Mysticeti натпородица Balaenoidea породица Balaenidae породица Cetotheriidae натпородица Balaenopteroidea породица Balaenopteridae породица Eschrichtiidae парвред Odontoceti натпородица Delphinoidea породица Delphinidae породица Monodontidae породица Phocoenidae натпородица Physeteroidea породица Kogiidae породица Physeteridae натпородица Platanistoidea породица Iniidae породица Lipotidae породица Platanistidae породица Pontoporiidae натпородица Ziphioidea породица Ziphidae кладус Ruminantiamorpha подред Ruminantia инфраред Tragulina породица †Amphimerycidae породица †Prodremotheriidae породица †Protoceratidae породица †Hypertragulidae породица †Praetragulidae породица Tragulidae породица †Archaeomerycidae породица †Lophiomerycidae инфраред Pecora породица †Gelocidae породица †Palaeomerycidae породица Antilocapridae породица †Climacoceratidae породица Giraffidae породица †Hoplitomerycidae породица Cervidae породица †Leptomerycidae породица Moschidae породица Bovidae
Интеракције са људима
Доместикација
thumb|Поједини артиодактили, попут овце, били су доместиковани хиљадама година|alt=Sheep on a farm
Примитивни људи су артиодактиле ловили из различитих разлога: због меса или крзна, као и да би користили њихове кости и зубе као оружје или оруђе. Њихово припитомљавање почело је око 8000. године пре нове ере. До данас, људи су доместиковали козе, овце, говеда, камиле, ламе, алпаке и свиње. У почетку се стока користила првенствено за храну. Њена употреба за радне активности зе започела око 3000 п. н. е. Постоје јасни докази да се антилопа користила за храну пре 2 милиона година у Олдувајској клисури, делу Велике рифтовске долине. Рани модерни људи су се у великој мери ослањали на јелене за храну, кожу, оруђе и оружје; с падом температура и повећаним бројем јелена на крају плеистоцена, они су постали преферентни плен. Остаци северних јелена сачињавају 94% костију и зуба пронађених у пећини изнад реке Цеу која је била насељена пре око 12.500 година.
Данас се артиодактили чувају превасходно ради меса, млека и вуне, крзна или коже за одећу. Домаћа говеда, водени биволи, јак и камиле се користе за рад и јахање, или као товарне животиње.
Референце
Литература
Спољашње везе
-{Ungulate Taxonomy: A new perspective from Groves and Grubb (2011) }-