Мирослав Тимотијевић (Краљево, 18. децембар 1950 — Београд, 4. jул 2016) био је српски историчар уметности и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Биографија Мирослав Тимотијевић је дипломирао 1981, магистрирао 1989, а докторирао 1993. на Одељењу за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Бавио се изучавањем историје уметности и визуелне културе, као и културном историјом новог века.Филозофски факултет 1838-1998, период 1838-1998, Београд 1998, стр. 408.
Његов основни методолошки приступ био је заснован на превазилажењу строгих подела између појединих специјалистичких историјских и друштвених дисциплина и феноменолошком прилазу проблемима уметности и визуелне културе, који се тумаче као конститутивни елементи нововековне културе. Студијски боравци у Аустрији, Италији, Енглеској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мађарској. Корисних стипендије Фондације Пола Гетија 1995. На почетку каријере бавио се барокном иконологијом о чему је написао низ студија указујући на везу барокног религиозног сликарства и барокног схоластичког богословља. Његова тумачења заснована су на тези да је „слика нема проповед“, а „проповед изговорена слика“. Синтетички резултати ових истраживања објављени су у књигама „Теодор Илић Чешљар“ и „Српско барокно сликарство“. Књигама „Црква Светог Георгија у Темишвару“ и „Манастир Крушедол -{I-II}-“ формулисао трансдисциплинарни метод истраживања парохијских храмова и манастира.Светлана Пејић Мирослав Тимотијевић, Манастир Крушедол I-II, Саопштења, ХLI (2009), 376-279. У књизи „Рађање модерне приватности“ бавио се феноменима приватности и приватног живота српске етније у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века. Књигу је прештампала на немачки језик издавачка кућа Визер. У књизи „Катарина Ивановић“, објављеној у коауторству са проф. др Радмилом Михаиловић, указао је на нужност историјског тумачења процеса производње сликара као репрезената националног културног идентитета. У студијским тестовима публикације „Паја Јовановић - -{Paul Joanowitch}-“, објављеној поводом изложбе Народног музеја у Београду организованој у Галерији САНУ, указао је на могућности новог читања опуса овог познатог сликара европске репутације. У часопису „Наслеђе“ објавио серију текстова посвећених проблему културе сећања и заборављања у меморијској структури симболичне политике репрезентативне културе српске престонице у време Кнежевине и Краљевине Србије. Његову пажњу посебно заокупљају заборављени кутови чудотворних икона о којима је објавио низ студија.
Руководио је националним и међународним научним пројектима, учествовао у научним скуповима у земљи и иностранству. Предавао је као хонорарни професор западноевропску уметност новог века на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду. Поред истраживачког, научног и педагошког рада вршио је дужност управника Одељења за историју уметности, шефа Катедре за историју уметности новог века, управника Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, секретара Одељења за историју уметности Матице српске, председника Друштва историчара уметности Србије. Члан је редакције часописа Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, Грађе Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине, Наслеђа Завода за заштиту споменика културе Београда, Зборника Народног музеја у Београду и Наше прошлости Народног музеја и Историјског архива у Краљеву.
Награде и признања 1989. Повеља Галерије Матице српске за сарадњу са овом институцијом. 2007. Награда Радомир Станић за популаризацију културног наслеђа. 2009. Монографија Манастир Крушедол -{I-II}- проглашена издавачким подухватом године на 54. међународном београдском сајму књига. 2009. Награда Павле Васић за студијски текст у каталогу народног музеја у Београду и Галерије САНУ Паја Јовановић - -{Paul Joanowitch}-.
Библиографија Књиге, аутор Теодор Илић Чешљар (1746-1794), Галерија Матице српске, Нови Сад 1989. Црква светог Георгија у Темишвару (-{Die Kirche des heligen Georgius in Temesvar}-), Матица српска, Нови Сад 1996. Српско барокно сликарство (-{Serbian Baroque Painting}-), Матица српска, Нови Сад 1996. Рађање модерне приватности, Приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века, -{Clio}-, Београд 2006. Манастир Крушедол, том. I-II, Драганић, Покрајински завод да заштиту споменика културе Војводине, Београд 2008.. Паја Јовановић - -{Paul Joanowitch}-, Народни музеј у Београду, Галерија САНУ, Београд 2009, 2. издање 2010.. -{Die Geburt der Modernen Privatheit. Das Privatleben des Serbien in der Habsburgermonarchie vom Ausgang des 17. bis zum Beginn des 19. Jahrhunderts}-, Wieser Verlag, Flagenfurt/Celovec 2011.. -{Таковски устанак - Српске Цвети. О јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе}-, Историјски музеј Србије, Филозофски факултет, Београд 2012..
Књиге, коаутор Преглед уништених и оштећених православних храмова 1991. у српским областима у Хрватској, Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Београд 1992, 25-52. (Коаутор са Радомиром Станићем и Динком Давидовим) -{Survey of Destroyed and Damaged Orthodox Churches}-, -{y: War Damage Sustained by Ortodox Churches in Serbian Areas of Croatia in 1991}-, Belgrade 1992, 29-56. (Koautor sa Radomirom Stanićem i Dinkom Davidovim) Katarina Ivanović, -{Topy}-, Vojnoizdavački zavod, Narodni muzej u Beogradu, Beograd 2004, 7-65, 159-191. (Koautor sa Radmilom Mihailović) Историја приватног живота у Срба од средњег века до савременог доба, -{Clio}-, Београд 2011, 171-388. (Коаутор са Марком Поповићем и Миланом Ристовићем).
Књиге, приређивач Иконопис Врањске епархије, пр. М. Тимотијевић, Н. Макуљевић, Београд-Врање, Београд 2005. Тронови цркве манастира Крушедола, пр. М. Тимотијевић, Галерија Матице српске, Нови Сад 2009.. Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића, пр. М. Тимотијевић, Л. Мереник, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010..
Поглавља у књигама Верник и поданик, у: Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, пр. А. Фотић, Београд 2005, 623-654. Индивидуална приватност, у: Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, пр. А. Фотић, Београд 2005, 687-758. Приватност породице, у: Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, пр. А. Фотић, Београд 2005, 759-811. Домаћи простор, у: Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, пр. А. Фотић, Београд 2005, 812-842. Дружење између приватног и јавног, у: Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, пр. А. Фотић, Београд 2005, 843-863. Приватни простори и места приватности, у: Приватни живот Срба у деветнаестом веку, ур. А. Столић, Н. Макуљевић, Београд 2006, 165-244. Мошти светих деспота Бранковића и меморијска структура сакралног простора главног крушедолског храма, у: Тронови цркве манастира Крушедола, ур. М. Тимотијевић, Галерија Матице српске, Нови Сад 2009, 15-53. . Увод: Представа жене као идеолошког естетског субјекта у сликарству Паје Јовановића, у: Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића, пр. М. Тимотијевић, Л. Мереник, Галерија Матице српске, Нови Сад 2010, 21-49. Српска уметност у -{XVIII}- веку, у: Србија културна спона између истока и запада, Матица српска, Нови Сад 2010, 97-119.. Српска уметност у -{XIX}- веку у: Србија културна спона између истока и запада, Матица српска, Нови Сад 2010, 121-142.. -{Serbian Art in the XVIII Century}-, -{u: Serbia The Cultural Bridge Betwen East and West}-, Matica Srpska, Novi Sad 2010, 97-119.. -{Serbian Art in the XIX Century}-, -{u: Serbia The Cultural Bridge Betwen East and West}-, Matica Srpska, Novi Sad 2010, 121-142.. -{Serbische Kunst im 18. Jahrhundert}-, -{u: Serbien Kulture Brucke zwischen Ost und West}-, Matica Srpska, Novi Sad 2010, 105-129.. -{Serbische Kunst im 19. Jahrhundert}-, -{u: Serbien Kulture Brucke zwischen Ost und West}-, Matica Srpska, Novi Sad 2010, 131-156..
Студије Захарија Орфелин – Распеће са Лонгином и поштовање Христових рана у српској уметности -{XVIII}- века, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21 (1984), 223-234. Светлост као симбол на представама Благовести у српској уметности -{XVIII}- века (-{The Light as a Symbol in the Representarions od the Annunciattion in the 18th Century Serbian Art}-), Свеске Друштва историчара уметности Србије 16 (1985), 57-61. “-{Histoire de Psyché}-” - барокна таписерија из Музеја примењене уметности у Београду -{(Histoire de Psyché - A Baroque Tapestry from Museum of Applied Art in Belgrade}-), Зборник Музеја примењене уметности у Београду 28-29 (1984-1985), 39-45. “-{Lé Congrés de Vienne 1815}-” - рељеф у слоновачи из Музеја примењене уметности у Београду (-{“Lé Congrés de Vienne 1815” - Ivory Relief from Museum of Applied Art in Belgrade}-), Зборник Музеја примењене уметности у Београду 28-29 (1984-1985), 111-117. Светлост као симбол на представама Христовог рођења у српској уметности -{XVIII}- века (-{The Light as a Symbol in Representations of Nativity in the 18th Century Serbian Art}-), Свеске Друштва историчара уметности Србије 17 (1986), 28-39. Иконографија готичког висећег свећњака из манастира Дечана, Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе Србије -{XVIII}- (1986), 215-228. Први српски штампани антимински и њихови узори (-{The First Serbian Printed Antiminses and Their Models}-), Зборник Матице српске за ликовне уметности 23 (1987), 39-69. Висећи ренесансни свећњак из Дечана (-{Early Renaissance Chandelier from Dečani}-), Свеске Друштва историчара уметности Србије 18 (1987), 43-51. Џефаровићев бакрорез “Св. Стефан Штиљановић” и визитација Шишатовца 1753. године (-{Dzefarović's Engraving "St. Stefan Štiljanović" and Visitation of Šišatovac 1753}-), Свеске Друштва историчара уметности Србије 18 (1987), 93-105. Идејни програм зидног сликарства у припрати манастира Крушедола, Саопштења републичког забода за заштиту споменика културе Србије -{XIX}- (1987), 109-126. Христофор Џефаровић - Коњанички портрети браће Стратимировић као -{Militis Christiani}-, Зборник Народног музеја у Београду -{XIII}-/2 (1987), 93-105. Efemerni spektakl za vreme druge vladavine kneza Miloša i Mihajla Obrenovića - 1859-1868, Zbornik radova Petog kongresa povjesničara umjetnosti Jugoslavije, -{Peristil}- 31-32, Zagreb 1988, 305-312. Иконографија Великих празника у српској барокној уметности (-{Iconography of the Great Fest Days in the Baroque Serbian Art}-), Зборник Матице српске за ликовне уметности 25 (1989), 95-134. Визитација манастира Шишатовца у -{XVIII}- веку: Прилог изучавању ефемерног спектакла, у: Манастир Шишатовац, Зборник радова научног скупа, Српска Академија наука и уметности, Блаканолошки институт, Београд 1989, 341-366. Иконографија парабола у српском барокном сликарству и украјински проповеднички зборници (-{The Iconography of Parables in Serbian Baroque Painting and Ukrainian Collection of Sermons}-), Зборник Матице српске за ликовне уметности 26 (1990), 147-174. Портрети архијереја у новијој српској уметности, у: Западноевропски барок и византијски свет, Зборник радова међународног научног скупа, САНУ, Београд 1991, 147-174. Сремски деспоти Бранковићи и оснивање манастира Крушедола, у: Српска култура у првој половини -{XVI}- века (-{Die syrmischen Despoten der Branković’s und die gründung des Klosters Krušedol}-), у: Српска култура у првој половини -{XVI}- века, Зборник радова научног скупа, Зборник за ликовне уметности Матице српске 27-28 (1991-1992), 127-150. Европа и српска уметност у делу Дејана Медаковића, у: Дејан Медаковић научни и књижевни портрет поводом седамдесетогодишњице рођења, Свеске Матице српске 25 (1993), 41-46. Зидно сликарство манастира Крушедола, Рад Матице српске 30 (1993), 113-115.