Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.
ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република.https://www.ihf.info/competitions/men/308/28th-ihf-mens-world-championship-2023/101253/teams/119
У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1984. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака.
Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности.
Играло се под разним именима: 1945—1963 ФНР Југославија 1963—1992 СФР Југославија 1992—2003 2003—2006 2006—данас
Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.
Историја Почетак рукомета у Србији и СФР Југославији Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.
Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године
Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.
Златне 1980. Светско и олимпијско злато Рукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзану медаљу, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био и те како велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15 У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић.
Резултати Олимпијске игре
{| class="wikitable" style="width:50%; text-align:center;"
!|Година !|Пласман !ИГ !П !Н !И !ГД !ГП !ГР |- style="background:gold;" | 1972.||1. место||6||6||0||0||122||89||+33 |- | 1976.||5. место||5||4||0||1||110||93||+17 |- | 1980.||6. место||8||5||0||3||195||159||+36 |- style="background:gold;" | 1984.||1. место||6||5||1||0||141||93||+48 |- style="background:#cd7f32;" | 1988.||3. место||6||4||1||1||143||132||+11 |- |colspan="10" | СР Југославија (1992—2000) |- | 1992.||colspan="9"|Није јој дозвољено учешће |- | 1996.||colspan="9"|Није се пласирала |- | 2000.||Меч за 3. место|| style="text-align:center;"|4. место||8||4||0||4||204||203||+1 |- |colspan="10" | Србија и Црна Гора (2004) |- | 2004.||colspan="9"|Није се пласирала |- |colspan="10" | Србија (2008—данас) |- | 2008.||colspan="9"|Није се пласирала |- | 2012.||Групна фаза||9. место||5||1||0||4||120||131||-11 |- | 2016.||colspan="9" rowspan="3"|Није се пласирала |- | 2020. |- | 2024. |- !Укупно||2/8 || ||13||5||0 ||8||324||334||-10|}
Светско првенство
ГодинаПласманИГПНИГДГПГР 1954.Није учествовала 1958. 1961. 1964.6. место622210296+6 1967.7. место6402136110+26 1970.3. место631211980+39 1974.3. место6303106105+1 1978.5. место641110896+12 1982.2. место7412183155+28 1986.1. место7700168145+23 1990.4. место7403169156+13 СР Југославија (1993—2003) 1993.Није јој дозвољено учешће 1995. 1997. Осмина финала9. место6402162149+13 1999.Меч за 3. место 3. место9612 257211+46 2001.Меч за 3. место3. место9702 252178+74 2003.Меч за 7. место8. место9612263228+35 Србија и Црна Гора (2005) 2005.Меч за 5. место5. место9522253 221+32 Србија (2007—данас) 2007.Није се пласирала 2009. Меч за 7. место8. место9405280281-1 2011. Меч за 9. место10. место9315246251-5 2013.Осмина финала10. место6303170159+11 2015.Није се пласирала 2017. 2019.Групна фаза18. место6113127146-19 2021.Није се пласирала 2023.Групна фаза11. место6402191168+23Укупно18/27—1284773132922935+357
Европско првенство
ГодинаТурнирПласманИГПНИГДГПГР СР Југославија (1994—2002) 1994.Није јој дозвољено учешће 1996. Меч за 3. место3. место7511166162+4 1998. Меч за 5. место5. место6402159145+14 2000. Није се пласирала 2002. Друга групна фаза10. место6213160161-1 Србија и Црна Гора (2004—2006) 2004. Друга групна фаза8. место7313206199+7 2006. Друга групна фаза9. место6204161177-16 Србија (2008—данас) 2008. Није се пласирала 2010. Прва групна фаза13. место30128394-11 2012. Финале2. место8422176168+8 2014. Прва групна фаза13. место31027377-4 2016. Прва групна фаза15. место30128192-11 2018. Друга групна фаза12. место6105160181-21 // 2020.Прва групна фаза20. место30037281-9 / 2022.Прва групна фаза14. место31027675+1 2024.Прва групна фаза19. место30038385-2 // 2026. Први круг 19. место310282820Укупно 14 учешћа 67247361.7381.779-41
Тренутни састав Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.1Владимир Цупара голман 19. фебруар 1994. Веспрем2Дејан Милосављев голман 16. март 1996. Фиксе Берлин3Андреј Трнавац голман 13.децембар 1998. Војводина4Немања Илић лево крило 11. мај 1990. Феникс Тулуз5Вања Илић лево крило 25. фебруар 1993. Шартр6Младен Шотић лево крило 5. фебруар 1995. Партизан 7Мијајло Марсенић пивот 9. март 1993. Фиксе Берлин8Драган Пешмалбек пивот 5. јануар 1996. Веспрем9Иван Мићић пивот 22. септембар 2000. Партизан 11Лазар Анђелковић десно крило 28. децембар 2001. Партизан 12Богдан Радивојевић десно крило 2. март 1993. Еурофарм Пелистер13Вукашин Воркапић десно крило 1. октобар 1997. Војводина14Миљан Пушица бек 30. јун 1991. Војводина15Урош Којадиновић бек 23. децембар 1994. Феникс Тулуз16Лазар Кукић бек 12. децембар 1995. Пик Сегедин17Петар Ђорђић бек 17. септембар 1990. Партизан 18Урош Борзаш бек28.јул.1999 Еурофарм Пелистер19Милан Јовановић бек 24.. јануар 1998. Војводина20Милош Кос бек 1. август 2002. РК Загреб21Предраг Вејин бек 1. 1992. Нексе22Никола Црноглавац бек 22. април 1992. Партизан 23Милош Орбовић бек 2. новембар 1993. Кринс ЛуцернСелектор:''' Раул Гонзалез Гутијерез
Селектори репрезентације од 1995. Зоран Живковић: 1995—1997. Јовица Елезовић: 1997. Зоран Живковић: 1997—2000. Веселин Вујовић: 2000. Бранислав Покрајац: 2000—2001. Зоран Живковић: 2001—2002. Зоран Куртеш: 2002—2003. Веселин Вујовић: 2003—2006. Јовица Елезовић: 2006. Јовица Цветковић: 2006—2009. Сеад Хасанефендић: 2009—2010. Веселин Вуковић: 2010—2013. Љубомир Врањеш: 2013. Владан Матић: 2013—2014. Дејан Перић: 2014—2016. Јовица Цветковић: 2016—2018. Љубомир Обрадовић: 2018. Ненад Перуничић: 2018—2020. Тони Ђерона: 2020—2024. Борис Ројевић: 2024. Раул Гонзалез Гутијерез: 2025—данас
Види још Женска рукометна репрезентација Србије Рукометна репрезентација Југославије Рукомет у Србији
Референце
Спољашње везе
Рукометни савез Србије - званичан сајт
С Категорија:Рукометна репрезентација Србије