мини|десно|250п|Андромеду Нереиде везују за стену (1840) Теодор Шассерио, Лувр
Андромеда је у грчкој митологији била кћер етиопског краља Кефеја и Касиопеје. Персејева жена.
Митологија Андромедина мајка се хвалила да је лепша од божанских Нереида што је њих увредило,Both Catasterismi (1.17) and De Astronomica (2.9-12) cite Sophocles' lost play Andromeda as their source for this.Hyginus (Fabulae 64) says that Cassoipeia was boasting of her daughter Andromeda's beauty rather than of her own. па су тражиле од Посејдона, бога мора, да казни Касиопеју.Бог је послао морско чудовиште које је почело да пустоши земљу којом је владао Кефеј. У жељи да спасе свој народ, краљ је упитао Амоново пророчиште за савет и добио је одговор да ће пустошење престати када чудовишту жртвује своју кћерку Андромеду. Народ је присилио свог краља да то и учини и Андромеда је везана за стену на морској обали. Међутим, спасао ју је Персеј, који је од њеног оца затражио и њену руку. Према једној причи, краљ је одбио, па је Андромеда побегла са Персејем. Према другој, уприличено је свадбено весеље, али је на њега дошао и младин бивши вереник Агенор или Финеј, са намером да убије Персеја. Међутим, Персеј га је савладао,Ovid, Metamorphoses (4.663-5.235)Apollodorus, Library (2.35-44)Marcus Manilius, Astronomica (5.538-634) а Андромеда је отишла са њим на острво Серифос,, где он спасава своју мајку Данају. Затим одлазе у Аргос, где је Персеј законити наследник престола. Међутим, након што је случајно убио Аргосовог краља, његовог деду Акрисија, Персеј је одлучио да уместо тога постане краљ суседног Тиринта. Родила му је синове Алкеја, Стенела, Местора, Електриона, Хелеја и Кинура и кћер Горгофону.Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: Perseus1}-; -{Family Као Андромедин син се помињао и Перс, предак Персијанаца. Њихови потомци владају Микеном од Електриона до Еуристеја, након чега Атреј добија краљевство. Велики херој Херакле (Херкулес у римској митологији) такође је потомак, његова мајка Алкмена је Електрионова ћерка, док је (као и његовог деде Персеја) његов отац је бог Зевс.Apollodorus, Library (2.45-59)Ovid, Metamorphoses (5.236-249) Богиња Атина (или њена римска верзија Минерва) поставља Андромеду на северно небо у тренутку њене смрти као сазвежђе Андромеда, заједно са Персејем и њеним родитељима Кефејем This paper does acknowledge the possibility of an optical illusion that would cause an overestimation of the mass. и Касиопејом, у знак сећања на Персејеву храброст у борби против морског чудовишта Кита.Pseudo-Eratosthenes, Catasterismi (1.17)De Astronomica (2.9-12)Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
После смрту постала је сазвежђе.
Андромедине етничке припадности thumb|250п| Гравура према Абрахаму ван Дипенбеку, Спасавање Андромеде (1632-1635), из М. де Маролесовог дела Слике храма Муза (Париз, 1655)
Андромеда је била ћерка краља и краљице Етиопије (Aithiopia/Aethiopia), коју су стари Грци лоцирали на рубу света земаља јужно од Египта (Нубија). Термин Aithiops се генерално примењивао на Нубијце и друге народе који су живели изнад екватора, између Атлантског океана и Индијског океана, а изведен је од грчких речи и (aitho 'горим' + опс 'лице'), што се преводи као преплануло лице у облику именице и црвено-браон у облику придева, као референца на црноафричке староседеоце Краљевине Куш. Хомер напомиње да Етиопљани живе „на крају света, који има две половине, једну која гледа на запад, а другу на истоку“,Odyssey 1.22-24; Homer also established a long-standing literary tradition that Ethiopia was an idyllic land of plenty where the gods attended feasts (see: ) што је идеја коју је поновио Овидије, који је Етиопију лоцирао поред Индије, близу места где излази сунце. дан.Metamorphoses 1.1076-1084 Историчар из 5. века п. н. е. Херодот пише да „Тамо где се југ нагиње ка западу, део света који се пружа најдаље према заласку сунца је Етиопија“, а такође је укључио и план Камбиза II од Персије да нападне Етиопију (Куш).Histories 3.114; 3.94; 7.70
Међутим, до 1. века п. н. е. утврђена је ривалска локација за Андромедину причу: изданак стена у близини луке древног лучког града Јопе (Ајоп или Џафа, данас део Тел Авива, Израел) постао је повезан са местом Андромединог окивања и спасавања, како извештавају Плиније Старији,Natural History 5.69 путник Паусаније,4.35.9 географ Страбон4.35.9 and 16.2.28 и историчар Јосиф Флавије.Jewish War 3.9.3 Наведен је случај да је ова нова верзија мита искоришћена да повећа славу и да служи локалној туристичкој трговини Јопе, што је такође постало повезано са библијском причом о Јони у којој је приказано још једно огромно морско створење. Ово је, наравно, било у супротности са Андромединим афричким пореклом, додајући конфузију која је већ била везана за њену етничку припадност, што се огледа у сликама грчких ваза из 5. века које приказују Андромеду коју су пратиле тамнопуте афричке слуге и која је носила одећу која би Грцима изгледала страно, ипак са светлом кожом.
У грчкој антологији, Филодем (1. век пне) писао је о „индијској Андромеди“.Greek Anthology, Book 5, 5.132Philodemus, epigrams, 5.132
Елизабет Макграт, у свом чланку Црна Андромеда, говори о традицији, коју је промовисао утицајни римски песник Овидије, да је Андромеда тамнопута жена било етиопског или индијског порекла. У својим Хероидима Овидије Сафо објашњава Фаону: „иако ја нисам чисто бела, Кефејева тамна Андромеда/очарала је Персеја својим природним теном./Бели голубови често бирају парове различитих нијанси/и папагај воли црну грлицу”;xv, 35-38 латинска реч коју Овидије овде користи за „тамну Андромеду“ односи се на црну или браон боју. На другом месту он каже да је Персеј довео Андромеду из „најтамније“ ИндијеArs Amatoria 1.53 и изјављује „Нити је Андромедина боја била проблем / њеном крилатом љубавнику“Ars Amatoria 2.643-44 додајући да „Бело пристаје тамним девојкама; изгледала си тако привлачно у белом, Андромеда“.Ars Amatoria 3.191-192 Овидијев извештај о Андромединој причиMetamorphoses 4.665ff прати Еурипидову драму Андромеда у којој је Персеј првобитно погрешио оковану Андромеду за статуу од мермера, што се сматрало да значи да је била светле пути; али пошто су статуе у Овидијево време обично биле осликане тако да изгледају као живи људи, њен тон коже је могао бити било које боје.
Етиопика, грчка романса која се приписује писцу Хелиодору из Емесе из 3. века нове ере, одражава двосмисленост између тамнопутих и светлопутих Андромеда у касној антици. У краљевству Мероз (данашњи Судан), краљица Персина рађа своју ћерку Хариклеју, која је, упркос томе што има црне родитеље, рођена са белом кожом. Мајчино објашњење је да је у тренутку зачећа гледала у слику белопуте Андромеде „коју је Персеј срушио голу са стене, и тако се несрећом изнедрио нешто слично њој“.Heliodorus, Aethiopica book 4 Након што је дуго била одвојена од родитеља, живећи у Египту и Грчкој, принцеза Хариклеја се враћа кући са својом љубавником Теагнесом и доказује да су њено наслеђе и мајчина прича истинити показујући родитељима једну црну тачку на лакту. Као и митска Андромеда, Хариклеја тако 'пролази' као припадник грчко-римског света, као и њеног афричког родног места.
Ова двосмисленост се такође огледа у опису слике из 2. века софисте Филострата која приказује Персеја и Андромеду.Imagines 1.29 Он наглашава етиопско окружење слике и напомиње да је Андромеда „шармантна по томе што је светле пути иако је у Етиопији“, у јасној супротности са другим „шармантним Етиопљанима са својим чудним бојама и мрачним осмехом“ који су се окупили да развеселе Персеја на овој слици.
Галерија
Референце
Литература
Perseus Digital Library (Tufts University) https://www.perseus.tufts.edu/hopper/ Theoi Greek Mythology https://www.theoi.com/ Apollodorus, Library (Bibliotheca) 2.4.3–5 (online English translation by James George Frazer (1921): https://www.theoi.com/Text/Apollodorus1.html) Ovid, Metamorphoses 4.668–5.235 (online English translation by Brooks More (1922): https://www.theoi.com/Text/OvidMetamorphoses1.html) Edwin Hartland, , 3 vols. (1894-1896) (available online at: https://archive.org/details/legendofperseuss01hart/page/n6/mode/2up)
Категорија:Краљице у грчкој митологији