thumb|120px|Оглавље које се користи у хералдици медијатизованог . thumb|120px|Слика ; хералдичка коронета титуларног
Гроф (, , , , , ; жен. грофица, , ) је племићка титула.
Етимологија и порекло
Реч потиче од средњегорњонемачког grave, што је обично изведено од . Заузврат сматра се да потиче од византијске титуле , која ултиматно потиче од грчког глагола () „писати“.. Међутим, изнета су и друга објашњења; Јакоб и Вилхелм Грим, док су још увек уважавали потенцијал грчке деривације, сугерисали су везу са готским gagrêfts, што значи 'одлука, декрет'. Међутим, Гримови су преферирали решење које омогућава везу са староенглеским gerēfa 'reeve', у коме је ge- префикс, а које Гримови изводе из протогерманског 'број'..
Историја
У средњем и новом веку, титула грофа је означавала част нижу од војводе. Понегде је то била служба коју је додељивао краљ, а у другим случајевима била је реч о наследном праву. Где је грофовски наслов био повезан и са одређеним подручјем, то се подручје називало грофовија. Грофови се јављају прво у Франачком царству као краљеви намесници над једном подручју. Назив води своје порекло вероватно од латинског -{graffio}-, а ово опет од грчког -{γραφεύς}- (графеус), што значи писар. Грофови брзо су изједначени са римском службом -{comes}-, који је позном Римском царству био високи царски службеник финансија. Са временом гроф/комес развило се у нижу племићку титулу и прихваћена је широм хришћанске Европе.
Грофовска титула је заједничка за различите европске територије на којима је немачки био или је званични или народни језик, укључујући Аустрију, Немачку, Швајцарску, Луксембург, Лихтенштајн, Алзас, балтичке државе и друге бивше земље Хабзбуршке круне. У Немачкој су све законске привилегије племства званично укинуте од августа 1919. године, а се, као и свака друга наследна титула, третира као део законског презимена.Weimar Constitution Article 109, sentence 2 У Аустрији је његово коришћење законом забрањено, као и код свих наследних титула и племићких предиката. У Швајцарској титула није призната у закону. У монархијама Белгије, Лихтенштајна и Луксембурга, где је немачки један од званичних језика, титула наставља да се признаје, користи, и повремено их додељује национални , владајући монарх.
У средњевековном Светом римском царству, неки грофови су узимали или добијали јединствене варијације титуле, често у вези са одређеним доменом или јурисдикцијом одговорности, нпр. ,, ed. F. Knapp (Sigmaringen 1958) 187–201. Also published in Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte, Germanische Abteilung 58 .Mayer, Theodor, 'Herzogtum und Landeshoheit', Fürsten und Staat. Studien zur Verfassungsgeschichte des deutschen Mittelalters (Weimar 1950) 276–301. , (гроф палатин), , , , , , итд. Иако је као титула рангирана, званично, испод (војводе) и (принца), цар Светог римског царства је могао и јесте признавао јединствене уступке власти или ранга неким од ових племића, уздигавши их до статуса или „кнежевског грофа“. Али титула са таквим префиксом није увек означавала виши од комиталног чина или чланство у . Само су важније од ових титула, које су историјски повезане са степеном суверенитета, остале у употреби до 19. века, конкретно и .
Савремена употреба у немачким презименима
Немачко племство,. иако није укинуто (за разлику од аустријског племства новом Првом аустријском Републиком 1919. године), изгубило је признање као правни сталеж у Немачкој под Вајмарском републиком 1919. према Вајманском уставу, члан 109. Бивше наследне племићке титуле правно су једноставно трансформисане у зависне делове законског презимена (с тим да бивша титула сада прати дато име, нпр. ).Article 109 of the Weimar Constitution constitutes: ("Noble names are only recognised as part of the surname and may no longer be granted"). Као зависни делови презимена (), они се занемарују у абецедном сортирању имена, као и сваки племићки предикат, као што су или ,Compare DIN standard # 5007, part 2. и могу или не морају да их користе они који их носе. Препознатљиво главно презиме је име које следи иза , или , и племићког предиката, ако постоји. У данашње време, пошто су изгубили свој правни статус, ови термини се често не преводе, за разлику од пре 1919. Титуле, међутим, задржавају престиж у неким круговима друштва.
Види још Барон Виконт Кнез Војвода
Референце
Литература
.
. ; Geschichtlicher Atlas der Rheinprovinz 6; Bonn: H. Behrend, 1914 . 6 edition. Beck, München.
, ed. F. Knapp (Sigmaringen 1958) 187–201. Also published in Zeitschrift der Savigny-Stiftung für Rechtsgeschichte, Germanische Abteilung 58 210–288. (Weimar 1950) 276–301. Eichenberger, T., Patria: (6.-12. Jahrhundert), Nationes – Historische und philologische Untersuchungen zur Entstehung der europäischen Nationen im Mittelalter 9 (Sigmaringen 1991). .
. . . Buse, Dieter K. and Doerr, Juergen C., eds. (2 vol. Garland, 1998). . D'Almeida, Fabrice.
. Vienna. . (in German). Herder, Vienna. . . (in German). Vienna (in German). Oldenbourg, Vienna. . (in German). Amalthea, Vienna. . (in German). Amalthea, Vienna. . (in German). Saur, Munich. . . In: David Blackbourn and Richard J. Eellung der Mediatisierten 1815–1918'', Stuttgart 1957 (Göttingen ²1964). (Deals with the social and political rank of the former sovereign nobles of the Holy Roman Empire who were mediatized from 1803 to 1815.) . Limburg a.d.Lahn.: C.A. Starcke
Спољашње везе
WorldStatesmen: see every modern state; here Germany/Holy Roman Empire
Unequal and Morganatic Marriages in German Law Noble, Princely, Royal, and Imperial Titles British noble titles
Категорија:Титуле