Митја Рибичич (Трст, 19. мај 1919 — Љубљана, 28. новембар 2013) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Словеније и јунак социјалистичког рада.
Биографија Рођен је у Трсту у породици књижевника Јосипа Рибичича. Студирао је на Правном факултету у Љубљани, где је приступио револуционарном радничком покрету.
Комунистичкој партији Словеније прикључио се 1941. године. Током Другог светског рата био је члан НОВЈ, а касније један од водећих чланова Одељења за заштиту народа (ОЗН). За време рата прво је био организатор партијске технике Централног комитета КП Словеније у Корушкој, а затим је обављао разне политичке дужности. Био је секретар Окружног комитета КП Словеније за Моравско-литијски округ, политички комесар Шесте бригаде „Славко Шландер“, политички комесар Четврте оперативне зоне и Корушке групе одреда.
По завршетку рата постао је један од најугледнијих југословенских политичара. За време свог политичког деловања био је на следећим функцијама: јавни тужилац НР Словеније републички државни секретар за унутрашње послове члан Извршног комитета ЦК СК Словеније и Извршног комитета ЦК СКЈ члан Извршног већа СР Словеније посланик у Скупштини СР Словеније, од 1951. до 1963. године посланик у Савезној скупштини СФРЈ, од 1963. до 1967. и 1969. године председник Савезног извршног већа Југославије, од 18. маја 1969. до 30. јула 1971. године председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије, од 29. јуна 1982. до 30. јуна 1983. године
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више одликовања.
Преминуо је 28. новембра 2013. године у Љубљани.Blic:U Sloveniji umro jugoslovenski političar Mitja Ribičič
Његов син Цирил Рибичич је правник, политичар, писац и редовни професор уставног права на Универзитету у Љубљани. Био је посланик у Скупштини Словеније, судија Уставног суда, а сада је професор.
Оптужница за геноцид У мају 2005. године Државно тужилаштво Словеније поднело је тужбу против Митје Рибичича која га терети за злочине над цивилним становништвом, односно за геноцид. Оптужница је заснована на документима које је потписао Рибичич, а односи се на ликвидације 234 људи, који представљају само део жртава, која је наредила ОЗН у пролеће 1945. године након завршетка Другог светског рата. Неколико месеци касније, упркос доказима и сведочењима, суд је одбацио оптужбе због недостатка доказа.
Сам случај је био комплексне природе јер по уставу Словеније није предвиђено да неко може бити кажњен за злочин који није предвиђен законом пре него што је злочин почињен, а тадашњи закон није предвиђао санкционисање оваквих дела. Међутим Хашка конвенција, коју је Словенија потписала, одређује да су сва дела која су била почињена, кажњива по општим начелима кривичног права.
Референце
Литература
Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
Спољашње везе Б92 Рибичич: Личност у центру пажње
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Тршћани Категорија:Словенци у Италији Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Словеначки политичари Категорија:Југословенски политичари Категорија:Премијери Југославије Категорија:Југословенски партизани Категорија:Политички комесари НОВЈ Категорија:Припадници ОЗНЕ Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније Категорија:Чланови Председништва СФРЈ Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Оптужени за ратне злочине Категорија:Чланови Председништва ЦК СКЈ Категорија:Јунаци социјалистичког рада