Georgije - Đorđe Maletić (Jasenovo, 13. mart 1816 — Beograd, 13. januar 1888) bio je srpski književnik, estetičar, prevodilac, političar, pozorišni pedagog i teoretičar.
Biografija Rođen je u Jasenovu kod Bele Crkve u Vojvodini 1816. godine.
U Segedinu je završio 1838. godine filozofiju. Prešao je 1838. godine u Kneževinu Srbiju.Đuro Đurmin: "Povjest književnosti hrvtske i srpske", Zagreb 1898. Od 1839. godine je u Beogradu profesor liceja, direktor gimnazije od 1859. godine.
Uz profesorsku katedru radio je i kao urednik beogradskih časopisa "Podunavka" i "Rodoljub". Od 1844. godine se intenzivnije bavi pisanjem pozorišnih komada. Vredni pažnje su drame: Apoteoza velikom Karađorđu(1850), Preodnica srbske slobode ili srbski ajduci(1863), i Smrt cara Mijaila.
Bio je drugi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu 1871. godine. Postao je 27. decembra 1847. godine redovan član Društva srpske slovesnosti u Beogradu, preteče današnje Srpske akademije nauke i umetnosti.
Poznat je po spevu Tri pobratima. Pisao je stručne knjige poput: Ritorika (1855, 1856) i Teorija poezije (1864).
Ono po čemu je Maletić zapamćen je delo „Posmrtna slava kneza Mihaila", kojim je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta.
Za svoj doprinos kulturi, 1878. godine dobija i Orden Takovskog krsta III stepena. Danas u Jasenovu osmogodišnja osnovna škola nosi njegovo ime.
Himna Kneževine Srbije Sastavio je himnu Kneževine Srbije bar godinu dana pre 1853. godine. Maja meseca 1853. godine je ona i zvanično postala narodna himna. Tekst je objavljen 15. (3) septembra 1853. godine u zvaničnim Srpskim novinama, i glasio je: Bože, Knjaza našeg hrani Naše ljubavi sveti oltar Neka vedri greju dani Tvoje ruke svetli dar! Iz dubine srca leti Naš ushićeni ka tebi glas Preblaženi, večno sveti O, saslušaj, Bože, nas!
Nek milosti Tvoja sila Života mu rosi cvet Slavom sine glava mila Kao majskog jutra cvet Da mu Mudrost divno cveta, Da usreći narod svoj, Blagoslov ga suzom sreta, Sa vrela čela briše znoj
Do kolena nek Mu sedi Iskrenosti savet blag, Sjajne krune da po sredi I vazda sija, kamen drag Nek mu čelo lovor kruži, Ljubav cvećem kiti put, Nek na ponos rodu služi, Svakom srećom obasut
Dosta su nas tukle strele Sa namrštenog neba Tvog, I čeznuše prsi vrele Za spasenjem roda svog! Sad nas, Bože u Nem spasi, Da s' po zemlji prospe čar Da mu dugo poju glasi: Živeo, živeo Gospodar!
Galerija
Reference
Spoljašnje veze Biografija na sajtu SANU
Категорија:Рођени 1816. Категорија:Умрли 1888. Категорија:Белоцркванци Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски естетичари Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски политичари Категорија:Српски педагози Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Управници Народног позоришта у Београду