thumb|upright=1.8|Италијанска камејск наруквица која представља дане у недељи, који одговарају планетама као римским боговима: Дијана као Месец за понедељак, Марс за уторак, Меркур за среду, Јупитер за четвртак, Венера за петак, Сатурн за суботу, и Аполон као Сунце за недељу. Средина 19. века, Волтерсов уметнички музеј thumb|Хептаграм седам небеских тела недеље

У српском језику дани седмице су: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота и недеља. Субота и недеља се уобичајено називају викендом и дани су за одмор и рекреацију у већини хришћанских култура. Осталих пет дана су онда познати као радни дани. Петак и субота су дани одмора у муслиманским и јеврејским земљама, а у Библији, период од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу назива се Сабат.

На многим језицима називи за седам дана у недељи потичу од имена класичних планета у хеленистичкој астрономији, које су заузврат добиле име по савременим божанствима, систему који је Римско царство увело током касне антике. На неким другим језицима дани су названи по одговарајућим божанствима регионалне културе, почевши или од недеље или од понедељка. Седмодневна недеља усвојена је у раном хришћанству из хебрејског календара и постепено је заменила римски нундинални циклус како се нова религија ширила. Недеља је остала први дан у недељи, сматрајући се Господњим даном, док је јеврејски сабат остала субота. Цар Константин усвојио је седмодневну седмицу за службену употребу 321. године, чиме је Дан Сунца () постао легални празник. У међународном стандарду ISO 8601 понедељак се третира као први дан у недељи.

Дани названи по планетама

Грчко-римска традиција

Између 1. и 3. века нове ере, Римско царство је постепено заменило осмодневни римски нундинални циклус седмодневном недељом. Најранији докази за овај нови систем су помпејски графити који се односе на 6. фебруар (-{ante diem viii idus Februarias}-) 60. године наше ере као -{dies solis}- („недеља”).Nerone Caesare Augusto Cosso Lentuol Cossil fil. Cos. VIII idus Febr(u)arius dies solis, luna XIIIIX nun(dinae) Cumis, V (idus Februarias) nun(dinae) Pompeis. Robert Hannah, , A&C Black, 2013, p. 89. Друго рано сведочанство је помињање изгубљене расправе Плутарха, написане око 100. године нове ере, која се бавила питањем: „Зашто се дани који су названи по планетама рачунају другачијим редоследом од 'стварног' поретка?“E. G. Richards, , Oxford (Трактат је изгубљен, али је одговор на питање познат; видети планетарне сате).

Птоломејски систем планетарних сфера тврди да је ред небеских тела, од најудаљенијих до најближих Земљи: Сатурн, Јупитер, Марс, Сунце, Венера, Меркур, Месец или, објективно, планете поређане из најспоријих да се најбрже крећу онако како се појављују на ноћном небу.

Дани су добили називе по планетама хеленистичке астрологије, редом: Сунце, Месец, Марс (Арес), Меркур (Хермес), Јупитер (Зевс), Венера (Афродита) и Сатурн (Кронос).

Седмодневна седмица се проширила по Римском царству у касној антици. До 4. века била је у широкој употреби широм царства, а досегла је и до Индије и Кине.

Грчки и латински називи су следећи:

Дан(погледајте Ирегуларности) НедељаСол или Хелиос(Сунце) ПонедељакЛуна или Селена(Mesec) УторакМарс или Арес(Марс) СредаМеркур или Хермес(Меркур) ЧетвртакЈов или Зевс(Јупитер) ПетакВенера или Афродита(Венера) СуботаСатурн или Кронос(Сатурн) Грчки Латински diēs Sōlis diēs Lūnae diēs Mārtis diēs Mercuriī diēs Iovis diēs Veneris diēs Sāturnī

Романски језици

Осим модерног португалског и мирандског језика, романски језици су сачували латинске називе, осим имена недеља, која је замењена са -{[dies] Dominicus (Dominica)}-, односно „Дан Господњи”, и суботе, која је добила име по Сабату. Мирандски и модерни португалски користе нумерисане радне дане (погледајте испод), али задржавају -{sábado}- и -{demingo/domingo}- за викенде.The days of the week in Portuguese.

Дан(погледајте Ирегуларности) НедељаСол(Сунце) ПонедељакЛуна(Mesec) УторакМарс(Марс) СредаМеркур(Меркур) ЧетвртакЈов(Јупитер) ПетакВенера(Венера) СуботаСатурн(Сатурн) Старопортугалски(пре 6. века) domingo lues martes mércores joves vernes sábado Галицијски domingo luns martes mércores xoves venres sábado Астуријски domingu llunes martes miércoles xueves vienres sábadu Шпански domingo lunes martes miércoles jueves viernes sábado Окситански dimenge diluns dimars dimècres dijòus divendres dissabte Аранско окситански dimenge deluns dimars dimèrcles dijaus diuendres dissabte Каталонски/Валенсијански diumenge dilluns dimarts dimecres dijous divendres dissabte Француски dimanche lundi mardi mercredi jeudi vendredi samedi Италијански domenica lunedì martedì mercoledì giovedì venerdì sabato Ломбардски (Милански) domenega lunedì martedì mercoldì giovedì venerdì sabet Ломбардски (Бресцијански) duminica lunedé martedé mercoldé gioedé venerdé sabot Лигурски doménga lunedì mâtesdì mâcordì zéuggia venardì sàbbo Наполитански dummeneca lunnerì marterì miercurì gioverì viernarì sàbbatu Сицилијански dumínica luni marti mércuri juvi vénniri sábbatu Корзички dumenica luni marti màrcuri ghjovi vènnari sàbatu or sadorn Румунски duminică luni marți miercuri joi vineri sâmbătă Венецијански domenega luni marti mèrcore zobia vénare sabo Сардински domíniga,domiga,etc.Or domigu, domingu, domínica, dominica, domínigu, dumínica, dumíniga. lunis martis,maltis mélcuris,mércunis,etc.Or mércuis, mérculis, mércuris. gióbia,gioja,etc.Or gióvia, zóbia, giògia, zògia. chenàbura,cenarva,etc.Or canàbara, cenàbara, cenàbera, cenàbura, cenarba, chenàbara, chenabra, chenapra, chenàpura, chenarpa, chenàura, cianàbara. sàpadu,sàuru,etc.Or sàbadu, sàbudu, sàburu, sàpatu. Фурлански domenie lunis martars miercus joibe vinars sabide Валбадијски Ладински domënia lönesc mertesc,dedolönesc mercui,dedemesaledema jöbia vëndres sabeda Валгарденски Ладински dumënia lunesc merdi mierculdi juebia vënderdi sada Путер романшки dumengia lündeschdi mardi marculdi gövgia venderdi sanda Валадерско романшки dumengia lündeschdi mardi marcurdi gövgia venderdi sonda Сурмиранско романшки dumengia glindesde marde mesemda gievgia venderde sonda Гришнско романшки dumengia glindesdi mardi mesemna gievgia venderdi sonda Сурсилванско романшки dumengia gliendisdis mardis mesjamna gievgia venderdis sonda Суцилванско романшки dumeingia gliendasgis margis measeanda gievgia vendargis sonda

Напомене

Референце

Литература

Neugebauer, Otto (1979). Ethiopic astronomy and computus, Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische klasse, sitzungsberichte, 347 (Vienna)

Спољашње везе

Extensive information on planetary hours (renaissanceastrology.com) (lunarium.co.uk) Planetary Hours Calculator (astrology.com.tr) (dearbrutus.com) ChronosXP - Free planetary hours software for Windows Al-Saat - Urdu/Arabic/Persian planetary hours software for Windows