Нађа П. Марић (Лесковац, 14. децембар 1968) српски је психијатар. Руководилац је Службе за научно — истраживачку и образовну делатност "Проф. Предраг Каличанин" на Институту за ментално здравље у Београду (од 2019) и редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду (од 2022. године). Др Марић је члан Савета Удружења психијатара СрбијеУдружење психијатара Србије и члан управног одбора Српског савета за мозакСрпскi савет за мозак. Руководила је Клиником за психијатријуКлиника за психијатрију — Ќлинички Центар Србије Београд Клиничког центра Србије, најстаријом психијатријском академском институцијом у Србији, у периоду од 2011. до 2013. године и била је начелница Одељења за научно-истраживачки рад и ране интервенције у психијатрији (2009 – 2019. године) на овој Клиници.
Докторирала је на тему примене структуралног неуроимиџинга у испитивању полних разлика у схизофренији 2003. године. Бави се лечењем психоза и поремећаја расположења (униполарна депресија, биполарни поремећај). Залаже се за увођење метода раних интервенција у психијатрији и развој неуронаука. Живи и ради у Београду.
Стручна биографија, дипломе и звања
Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1993. године. Била је стипендиста Републичке фондације за развој научног подмлатка. Специјалиста је психијатрије од 1998.
Под менторством Проф. Др Мирославе Јашовић-Гашић магистрирала је на Медицинском факултету у Београду 1998. године, а затим и докторирала 2003. године са темом „Полне разлике у схизофренији: анализа мождане морфологије“ .
Кроз дуже студијске боравке (2001/2002), укључила се у рад Одсека за психијатрију и неуропсихологију Универзитетa у МастрихтуУниверзитет у Мастрихту, Холандија, под супервизијом и Лабораторије за истраживање мозга Клинике за психијатрију Универзитета у Бону, Немачка, под супервизијом професора и . Током боравка у наведеним институцијама, које припадају мрежи -{EURON}- (Европска постдипломска школа неуронаука), обавила је највећи део истраживања везаног за докторску тезу. Током студијског боравка (мај–септембар 2001. године) боравила је на Институту за психијатрију у Лондону, Уједињено КраљевствоInstitute of psychiatry,psychology & neuroscience King’s College London , по позиву професора .
Проф. Нађа Марић је, почев од 2000. године, била позивана ради предавања на научним и стручним састанцима у земљи и иностранству, а руководила је већим бројем радионица националног и интернационалног значаја.
Руководила је националним истраживањем душевног здравља становништва Србије – -{CoV2Soul}-, финансираног од стране Фонда за науку РС.
мини|Др Марић са полазницима и предавачима Курса „Preparation, use and publication of case descriptions in psychiatry" (Београд, 2013)
Пројекти
Интернационални пројекти: 2018 – 2021 Implementation of an effective and cost-effective psychosocial intervention for patients with schizophrenia in five low and middle income countries in South-eastern Europe; Grant number: 779334 — IMPULSE — H2020 – Главни истраживач за Србију.SERBIA-ImpulseHOME-ImpulseIMPULSE project-Dissemination
За више информација-DIALOG+DIALOG+
2019 – 2021 ADHD - Exchanging Good Practices for people with Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) and their caregivers (ADHD-CARE);Grant number: 2019-1-RS01-КА204-000910 ERASMUS + I – . За више информација - ADHD-CAREADHD-CARE
The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (EUGEI)EUGEIExamining the independent and joint effects of molecular genetic liability and environmental exposures in schizophrenia: results from the EUGEI studyEstimating Exposome Score for Schizophrenia Using Predictive Modeling Approach in Two Independent Samples: The Results From the EUGEI StudyReplicated evidence that endophenotypic expression of schizophrenia polygenic risk is greater in healthy siblings of patients compared to controls, suggesting gene-environment interaction. The EUGEI study - руководилац пројекта за Србију.
мини|EUGEI истраживачи у Београду 17-18.11. 2014. године Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, УСA. Funding Fogarty Program - rukovodilac kliničkog podprojekta. mPIVAS - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - руководилац пројекта за Србију. Пројектом је обухваћен развој мобилне апликације PsyLOG и психоедукација уз помоћ мобилне апликације у контроли нежељених дејстава антипсихотика. „NEMESIS study”, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (координатор Jim van Os). „Schizophrenia MRI Famili Study”, University Bonn, Laboratory for Psychiatric Brain Research (координатор Peter Falkai). „Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk-factor for Schizophrenia”, колаборативни пројекат између Section for Social Psychiatry & Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Института за Психијатрију УКЦ, Београд „Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI)”, члан The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Национални пројекти: Фосфорилисаност глукокортикоидног рецептора као биомаркера поремећаја расположења / Министарство образовања и науке Републике Србије III 41029 - руководилац подпројекта. Контрола енергетске хомеостазе код човека у различитим паталошким стањима/ Министарство образовања и науке Републике Србије OI 175033 - истраживач. „Депресија у схизофренији”, Министарство за науку технологију, руководилац проф. др М. Јашовић Гашић. „Патогенетски процеси у схизофренији: Оксидативни стрес, когниција и могућности фармаколошке модификације”, Министарство за науку и технологију, руководилац проф. др В. Р. Пауновић, „Нови молекули у контроли секреције хормона раста и енергетске хомеостазе код људи”, руководилац проф. др В. Поповић, Министарство за науку Републике Србије.
Награде и признања 2005 — -{ Award for Developing Countries, World Psychiatric Association}-Наши психијатри у Берлину; 2004 — -{AEP Research Award}- for the best published paper by young psychiatrist; 2003 — -{Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research}-; 1991 — Прва награда Универзитета у Београду за научни рад студената.
Била је стипендиста домаћих и интернационалних фондација 1993—95 — Стипендија републичког министарства за науку и технологију за младе таленте. 2001—02 — -{Balkan–initiative der Berlin–Branderburg Wissenschaft Felowship, Berlin}-. 2001—02 — -{Job Cohen Fellowship, University of Maastricht}-. 2002 — -{Wellcome Trust Fellowship, London}-;
Научни и стручни рад
Др Марић је 2016. године стекла звање научног саветника. Као аутор или коаутор, публиковала је преко 100 радова са СЦИ листе са преко 2600 цитата (h−index 28-Scopus8)Публикације др Нађе Марић на PubMed-uНађа Марић на КОБСОН-уGoogle АкадемикORCID.
Референце
Спољашње везе Родослов породице Марић Стетоскоп инфо Политика чланак Програм ране дијагнозе и лечења психоза -actavis.rs Знаменити Лесковчани - jugmedia.rs Прво предавање у оквиру трибина "Подизање свести о менталном здрављу" О пројекту IMPULSE-zvonkomaric.org
Категорија:Рођени 1968. Категорија:Лекари из Лесковца Категорија:Српски психијатри Категорија:Српски лекари Категорија:Доктори медицинских наука