Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.
Географија мини|Бељарица, мочварно подручје у југозападном делу Панчевачког рита
Историја Подручје је било плавно и тешко за живот. Након великих поплава 1920-тих, држава је одлучила да исуши рит, градњом насипа, копањем канала и постављањем пумпи. Посао је поверен француском друштву "Батињол","Политика", 13. мај 1938 одрађен је у периоду 1929-35., што је коштало "преко четврт милијарде динара"."Политика", 15. март 1937 Пумпне станице су постављене на Визељу код Борче, на Дунавцу код Опова и највећа на Сибници, "10 км низводно од Панчевачког моста""Време", 15. дец. 1934"Политика", 15. дец. 1934 (ова пумпа је помогла при грађењу моста преко речице 1937. за потребе Панчевачког пута"Политика", 20. дец. 1937). Добијено је доста нове обрадиве земље, чија је вредност такође знатно порасла.На милијарду и по динара цени се данас земљиште, које је пре мелиорације вредело око 40 милиона. "Време", 4. јул 1939 "Први кукурузи" у риту су обрани у јесен 1934."Политика", 4. дец. 1934 Са друге стране, мелиорација је смањила рибни принос у том делу Дунава."Политика", 9. дец. 1938
Насипи су били предуслов и за градњу Панчевачког моста и моста на Тамишу."Време", 1. септ. 1935 Пруга између Београда и Панчева, дужине 26 км, изграђена је између 1933 и 1935. за 100 милиона динара. Први воз је прошао 5. јула 1935, једна станица је постављена у Овчи."Политика", 6. јул 1935 Панчевачки мост је пуштен у саобраћај следећег новембра. Панчевачки пут је изграђен 1937. Прво је био широк 6,5 па седам метара, што се показало недовољним, па је већ 1939. предвиђена градња још једног коловоза."Политика", 10. авг. 1939
У 1935. било је предвиђено да током 1937-38. 4.000 ратних добровољаца коцком подели 30.000 јутара земље у риту."Време", 27. септ. 1935 Идејна скица регулације из 1936. је предвиђала зоне за радничке станове и приватне куће и за три врсте индустрије, лаку, средњу и тешку/шкодљиву."Политика", 9. септ. 1936,
Београдска општина је 1936. с леве стране Панчевачког пута, око баре Рева, подигла једно пољско добро од 700 хектара, касније је планирано да се подигну стаје за краве и свиње и силоси."Политика", 30. нов. 1938 Лево од моста је подигнут расадник."Политика", 13. јул 1937
У време поплаве у марту 1937. систем канала и пумпи се није добро показао. Унутар рита је 1938-39. прокопано још стотину километара канала за одвођење воде."Политика", 26. јан. 1939
Становници су крајем 1939. изразили жељу да се крај зове "Нова Србија"."Политика", 22. дец. 1939 Следеће године су први пут прославили славу Петровдан."Политика", 13. јул 1940
Пред рат, хиљаде Београђана је недељом и празником одлазило у Рит на излет, тако да је у тим моментима ово био "највеселији део" града."Политика", 24. јул 1940"Политика", 6. септ. 1936,
Политика Међу становницима Панчевачког рита покренута је иницијатива да Панчевачки рит поново постане посебна општина, под називом Дунавски венац.
Насеља Панчевачког рита Некадашња Према попису из 1961. године, Панчевачки рит је био обухваћен општином Крњача, у којој су званично постојала следећа насеља: Бесни Фок Борча Врбовски Глогоњски Рит Дунавац Јабучки Рит Ковилово Крњача Овча Падинска Скела Прелив Товилиште Црвенка
Касније је општина Крњача укинута и прикључена општини Палилула, док су нека насеља Панчевачког рита изгубила статус посебних насеља и спојена су са другим насељима.
Данашња Према попису из 2011. године, у Панчевачком риту су званично постојала следећа насеља: Београд (Палилула) Борча Дунавац Ковилово Овча Падинска Скела
Урбани део Београда на подручју Панчевачког рита обухвата подручје некадашњег административног насеља Крњача. У оквиру овог насеља налазе се следеће урбане целине: Дунавски венац Котеж Рева
У саставу других административних насеља Панчевачког рита налазе се следећа насеља: Бесни Фок (у саставу Падинске Скеле) Врбовски (у саставу Падинске Скеле) Глогоњски Рит (у саставу Падинске Скеле) Јабучки Рит (у саставу Падинске Скеле) Прелив (у саставу Падинске Скеле) Себеш (у саставу Овче) Товилиште (у саставу Падинске Скеле) Црвенка (у саставу Борче)
Референце
Категорија:Географија Београда Категорија:Области Србије Категорија:Географија Палилуле (Београд)