Вевчани () су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Вевчани су седиште и једино насељено место општине Вевчани.
Према неким изворима преци српског научника Михајла Пупина су пореклом из Вевчана.
Географија Насеље Вевчани је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, на свега 6 km од државне границе са Албанијом. Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 12 km северозападно.
Вевчани се налазе у историјској области Дримкол, која обухвата приобално подручје Охридског језера око Струге, на месту истока реке Црни Дрим (порекло имена). Насеље је смештено у западном делу области, где се од Струшког поља на истоку уздиже планина Јабланица ка западу. Планина је истовремено и граница ка суседној Албанији. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Историја У месту је између 1868—1874. године (или 1867—1876)"Цариградски гласник", Цариград 1904. године радила српска народна школа."Дело", Београд 1899. године Њу је тајно помагала Кнежевина Србија са 12 царских дуката."Велика Србија", Солун 11. април 1918.
Године 1875. у Вевчанима је било 400 српских кућа. Ту је неколико цркви са звонима. Становништво Струге и околних места где спадају и Вевчани, чине Срби пресељени из Босне и Херцеговине у време турског султана Сулејмана."Сион", Београд 24. јун 1875.
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године Вевчани су место са 2.590 становника, верника Бугарске егзархије. У међувремену је формирана и Српска црквена општина Цариградске патријаршије којој је 1910. године припадало становништво 17 домова.Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
Од 1868. године у селу је постојала бугарска мушка школа „Свети Спас“, а од 1890. године и женска школа. Ту је бугарска школа и 1888. године."Отаџбина", Београд 1888.
Спасоје Костић предузимач родом из Вевчана, изводио је 1928. године радове на изградњи православне цркве задужбине владике Николаја Велимировића у његовом родном месту Лелићу код Ваљева. Костић је до тада градио преко 50 православних храмова, међу којим цркву Св. Спаса у Охриду."Време", Београд 14. септембар 1928.
Пре Другог светског рата Вевчани су варошица."Правда", Београд 30. септембар 1939. Ту су 1937. године здравствена задруга са сталним лекаром и пошта."Правда", Београд 1937. Његови становници двојица печалбара мештана, Димитрије и Симон Костојчиновић су сами и о свом трошку градили прву електричну централу у свом родном месту. Иако скромни и сиромашни, они су годинама, враћајући се из печалбе, мало-по-мало градили своју централу на Вевчанској реци. Прво су купили половну динамо-мотор, па кајиш за турбину и остало, утрошивши 7.000 динара. Приликом свог рада на електрификацији села, нису међутим имали подршку својих комшија."Политика", Београд 1939. године
Вевчани су по новом закону о регистрационим подручјима добили аутомобилску регистрацију -{ВВ}-, при чему су постали најмањи регион са својом регистрацијом у целој Северној Македонији.
Становништво Вевчани су према последњем попису из 2021. године имали 2.359 становника.
Већинска вероисповест је православље.
Види још Општина Вевчани
Референце
Литература
Попис у Македонији 2002. - Књига 10.
Спољашње везе www.vevcani.gov.mk Званична страница општине Вевчани
Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Вевчани