Франко Алфано (; Посилипо крај Напуља, 8. март 1875 — Санремо, 27. октобар 1954) је био италијански композитор и пијаниста.
Биографија Рођен је у месту Посилипо крај Напуља. Музичко образовање је стекао на Конзерваторијуму Сан Пјетро а Мајела у Напуљу (-{Conservatiorio di San Pietro a Maiella}-), а 1895. одлази на Конзерваторијум у Лајпцигу. Већ следеће године је започео каријеру као пијаниста у Берлину. Тада компонује прву своју оперу „Миранда”, која никада није издата и изведена, а две године касније и „Извор Еншира”. 1900. одлази у Париз где пише балете за Фоли-Бержер. У том периоду гледа и гостовање позоришне трупе из Москве, који изводе драму „Васкрсење” према истоименом роману Лава Толстоја. Тема га заокупља и већ 1904. је написао оперу за коју је либрето написао његов пријатељ, новинар, Чезаре Анау (-{Cesare Hanau}-). Опера „Васкрсење” доживљава велики успех и изводи се на многим оперским сценама широм света.
1914. се враћа у Италију где се запошљава као професор композиције у Болоњи. Са тог места даље прелази на друга места у италијанском музичком животу: од 1923. до 1939. је директор Конзерваторијума Ђузепе Верди у Торину; од 1940. до 1942. интендант -{Teatra Massimo}- у Палерму; од 1942. до 1947. директор Опере Академије Санта Чечилија у Риму; а након тога, до 1950, директор Конзерваторијума Ђоакино Росини у Пезару. У то време је написао још седам опера.
Након смрти Ђакома Пучинија, диригент, и Пучинијев зет, Артуро Тосканини даје Алфану да заврши Пучинијеву оперу „Турандот” на основу композиторових скица. Алфано се прихвата посла и пише завршни дует и финале опере. Тим делом Тосканини није био задовољан и сâм је прерадио Алфанову музику.
Алфано је умро 1954. године у Санрему.
Опус Опере Миранда (-{Miranda}- – није изведена) 1896. Извор Еншира (-{La Fonte di Enschir}-), опера у два чина – 1898, Вроцлав Васкрсење (-{Risurrezione}-), драма у четири чина – 30. новембар 1904, Торино Принц Зилаха (-{Il principe di Zilah}-), драма у два чина са прологом и епилогом – 3. фебруар 1909. Ђенова Сенка Дон Ђованија (-{L'ombra di Don Giovanni}-), драма у три чина – 1914. Милано Легенда о Сакунтали (-{La leggenda di Sakúntala}-), опера у три чина – 10. децембар 1921. Болоња[нотни материјал ове опере је уништен у -{II}- светском рату, па је Алфано написао нову верзију према својим скицама и сећању 1952. под именом -{Sakúntala}-] -{Madonna Imperia}-, музичка комедија у једном чину – 1927. Торино Последњи Лорд (-{L'ultimo Lord}-), опера у три чина – 1930. Напуљ Сирано де Бержерак (-{Cyrano de Bérgerac}-), херојска комедија у четири чина – 22. јануар 1936. Рим Доктор Антонио (-{Il Dottor Antonio}-), опера у три чина – 30. април 1949. Рим Каваљери и лепотица (-{I cavalieri e la bella}- – недовршена)
Балети Лоренца (-{Lorenza}-) – 1901. Париз Напуљ (-{Napoli}-) – 1901. Париз Везув (-{Vesuvius}-)
Оркестарска музика 2 Симфоније (Прву је накнадно прерадио под именом -{Sinfonia classica}-) Игра и финале Сакунтале (-{Danza e finale di Sakuntala}-) Романтична свита (-{Suita romantica}-) Игра за оркестар (-{Una danza per orchestra}-) Дивертименто за мали оркестар са клавиром -{obbligato}- (-{Divertimento per piccola orchestra coll piano obbligato}-)
Песме -{È giunto il nostro ultimo autunno Cinque nuove liriche tagiorane Nuove liriche tagiorane Tre liriche Tre poemi di Rabindranath Tagore Himno al libertador Simón Bolivar per voci unisone ed orchestra''}-
Референце
Категорија:Рођени 1875. Категорија:Умрли 1954. Категорија:Италијански композитори Категорија:Италијански пијанисти