Гангток (неп./хинди: गंगटोक) је главни и највећи град некадашње краљевине, а сада индијске државе Сиким. Град је уједно и њено најзначајније привредно средиште и туристички центар. Налази се на југоистоку дистрикта Источни Сиким, на јужним падинама Хималаја, на надморској висини од око 1800 m. У граду живи више од 100.000 становника различитих етничких група као што су Бутија, Ронкупи и Гурке. Град има умерену климу током целе године. Ганток је седиште сикимске туристичке индустрије.
Град је један од центара тибетанског будизма са много манастира и верских школа. Истиче се као популарно будистичко ходочасничко место након изградње манастира Енчеј 1840. године. Град је постао престоница 1894. године. Након што је Индија 1947. године стекла независност од Велике Британије, Сиким је одлучио да остане независна монархија, са Гангтоком као главном градом. Године 1975. након интеграције са Индијом, Ганток је постао њена 22. држава. Значење имена града је нејасно, мада се верује да означава „пресечено брдо”.
Историјат
Као ни о Сикиму, није се много знало о историји града Гангтока. Најранији записи сачувани су у манастиру Гангток и потичу из 1716. године. Гангток је био мали заселад, а након изградње манастарија Енчеј 1840. године, постао је ходочасни центар и главни град Сикима након британског освојања средином 19. века. Након пораза Тибетанаца од Британаца, Гангток је постао главни центар трговине између Тибета и Британске Индије крајем 19. века, већина путева у граду изграђена је у том периоду.
Године 1984. Тутоб Намгиал сикимски монах под британском влашћу, преусмерио је престониоцу из Тумлонга у Гангток и тако повећао важност града. У новој престоници саграђена је нова велика палата заједно са другим државним зградама. Након независности Индије 1947. године Сиким постаје национална држава са Гангтоком као главним градом. Сиким је дошао под суверенитет Индије, са условом да задржи своју независност. Трговина између Тибета и Индије наставила је да се развија кроз прелазе Натула и Јелепла, изданке древног пута свиле који се налази близу Гангтока.Forbes, Andrew ; Henley, David (2011). China's Ancient Tea Horse Road. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN: B005DQV7Q2 Ови гранични прелази затворено су након Кинеско-индијскох рата 1962. године, што је ослабило трговину у граду. Прелаз Натхула отворен је за ограничену трговину 2006. године, што је ојачало економију града.
Године 1975. након вишегодишње политичке несигурности и борбе, укључујући нереде, монархија је укинута и Сиким је постао двадесет и друга држава Индије, а Гангток је био главни град после референдума. Гангток је место где су се појављивала клизишта, што је резултирало губицима живота и имовинском штетом. Највећа катастрофа догодила се у јуну 1997. године, када је погинуло 38 људи, а стотине зграда уништено.
Географија
Гангток је стациониран у доњим деловима Хималаја на надморској висини од 1.650 м. Град лежи на брду на коме се налази гуверненска резиденција, а на другом крају палата на надморској висини око 1800 м. Гангток је на истоку и западу повезан са два тока река Роро Чу и Раникола. Ове реке деле град на источни и западни. Већина путева у граду су стрми, а зграду су саграђене на нестабилном тлу.
Већина државе Сиким, укључујући и Гангток окружена је стенема и падинама где се повремено стварају клизишта, чему доприносе природни водотци који окружују град. Према Бироу за индијске стандарде, град се налази у зони IV сеизмичке активности и подложан је честим земљотресима. Брда се налазе на виших врховима града и често су покривени снежним покривачем. Планина Канченџунга (8,598 м) трећи је највиши планински врх на свету и налази се западно од града. Постојање стрмих падина, рањивост клизишта, велико шумско покривање и неадекватан приступ већини подручја били су главна препрека природном и уравнотеженом расту града.
Око Гангтока постоје густа шумовита подручја, која се састоје од умерених, листопадних шума тополе, брезе, храста и бреста, као и зимзелених игластих стабала влажне алпске зоне. Орхидеје су честе, а ретке сорте орхидеја представљене су у изложбама цвећа у граду. Бамбуса такође има у изобиљу. У нижим токовима града вегетација се постепено мења из алпске у умерено листопадну и суптропску климу. Цветови као што су сунцокрет, невен и други пописани су у гради и цветају, посебно у новембру и децембру.
Категорија:India weatherbox templates thumb|300px|right|Поглед на Гангок са Тибетанског пута. Гангток карактерише субтропска високогорска клима, због чега град има благу и умерено климу током целе године. Као и већина хималајских градова, Гангток има пет сезона: лето, монсунски период, јесен, зима и пролеће. Температуре се крећу од просечног максимума од 22 °C током лета до просечног минимума од 4 °C зими. Лета трају од краја априла до јуна, блага су и максималне температуре ретко прелазе 25 °C.
Монсунску сезону од јуна до септембра карактеришу снажне бујице кише које често изазивају клизишта која блокирају Гангток. Падавина је више у граду мало пре почетка монсуна у мају, а достиже максимум током монсуна, док јул бележи највиши месечни просек од 649,6 мм. Зими температура у просеку износи између 4 °C и 7 °C. Снежне падавине су ретке, у граду је снаг падао 1990, 2004, 2005. и 2020. године. Температуре испод нуле такође су ретке. Зими време може бити поприлично нестабилно, да се нагло мења од од јаког сунца и ведрог неба до јаких киша у року од неколико сати. Током пролећа и јесени време је углавном сунчано. Због надморске висине над Гангтоком се често спусти магла током монсунских и зимских месеци.
Економија
Ганток има највећи удео туризма у Сикиму. Летња и пролећна сезона су најпопуларније туристичке сезоне. Многи становници Гангтока запослени су директно и индиректно у туристичкој индустрији, а многи од њих власници су или раде у хотелима и ресторанима. Екотуризам је постао важна економска активност у региону која укључује планинарење, рафтинг и друге активности у природи. Процењује се да је у 2007. години Сиким посетила 351.000 туриста.
Прелаз Натхула, који се налази око 50 км од Гангтока, некада је био главни пут трговине вуне, крзна и зачина са Тибета и подстакао економски раст за Гангток до средине 20. века. Године 1962, након што је граница затворена током кинеско-индијског рата, Гангток је пао у рецесију. Прелаз је поново отворен 2006. године, због чега је економија града знатно побољшана. Сикинска Влада жели да отвори аутобуску линију од Гангтока до града Ласе у Кини преко прелаза Натхула. На планинским теренима Гангтока и Сикина недостаје возни и ваздушни транспорт, што ограничава потенцијал тог подручја за брзи индустријски развој.
Економија Гангтока нема велику производну базу, али има успешну малу индустрију у изради сатова, алкохола и рукотворина које пласира широм Индије. Међу рукотворинама су ручно рађене ствари од папира, биљних влакана или од памука. Велики број становника из сеоских насеља у околини града излаже своје производе и продаје их широм државе. Као део Сикима, Гангток ужива статус регије која није ослобођена пореза на доходак према државном Закону о порезу на доходак из 1948. године. Како је Сиким погранична држава, индијска војска често борави у близини Гангтока, што доноси новац у локалну заједницу.
Пољопривреда игра велику улогу у економија Гангтока. Влада Сикима је 2003. године уложила у органску производњу воћа и поврћа, а циљ којем су тежили остварен је 2016. године. Ово достигнуће нуди нове извозне могућности за раст пољопривредног сектора, постизање половних цена и нове могућности за агротуризам.
Администрација и установе thumb|300px|left|Законодавна скупштина Сикима у Гангтоку. Гангтоном управља општина служба Гангтон заједно са различитим одељењима Владе Сиким, посебно одељењем за Урбани развој и стамбено збрињавање и Одељењем за јавно здравство. Ова одељења пружају општинске функције као што су одвоз смећа, снабдевање водом, прикупљање пореза, додељивање дозвола и грађанска инфраструктура. Као седиште округа Источни Сиким, у Гангтоку су смештене канцеларије окружне администрације коју именоује Влада Индије. Гангток је такође седиште Вишег суда у Сикиму, који је најмањи високи суд у Индији по површини и броју становника у надлежности. Гангток нема свог полицијског комесара као и други главни градови у Индији. Уместо тога, она је под надлежношћу државне полиције, на чијем челу је генерални директор полиције, мада генерални инспектор полиције надгледа град. Град бира једног члана у законодавној скупштини Сикима. Сиким је познат по веома ниској стопи криминала, а у граду се налази један затвор.
Средиште будистичког учења и културе, најистакнутије будистичке институције Гангтока су манастир Енцej, комплекс Ступа До-друл и манастир Румтек. Манастир Енчи најстарији је манастир у граду. Двестогодишњи барокни манастир Enči чува слике богова, богиња и других верских артефаката, као и свете књиге и мантре. У оквиру комплекса налази се и верска школа. Манастир Румтек на периферији града један је од најсветијих манастира будизма. Манастир је седиште реда Кагиу, једне од главних тибетанских секти и у њему се налазе неки од најсветијих тибетанских будистичких списа на свету. Изграђен је шездесетих година 20. века, зграда је направљена по узору на сличан манастир у Лхаси, на Тибету. Румтек је био фокус међународне медијске пажње 2000. године након што је седамнаеста Кармапа напустила Лхасу и потражила уточиште у овом манастиру.
Гангток се готово непрекидно снабдева струјом због бројних хидроелектрана које га окружују. Сеоске путеве око Гангтока одржава Организација граничних путева, дивизија индијске војске. Извештава се да је неколико путева у Гангтоку у лошем стању, док активности на изградњи објеката и даље остају готово неспутане у овом граду без одговарајуће копнене инфраструктуре. Већина домаћинстава снабдева се централним водним системом, главни извор водоснабдевања је река Ратичу, која се налази око 16 км од града на надморској висини од 2621 м. Његово постројење за пречишћавање воде налази се у Селепу. Река Ратичу напаја се снегом и има вишегодишње потоке. Пошто у сливу нема насељених места, осим малог војног насеља, животна средина је релативно добро очувана и вода је веома доброг квалитета. Одељење за управљање руралним развојем и развојем владе Сиким користи 40 сезонских локалних извора за снабдевање водом у удаљеним руралним областима. Око 40% становништва Гангтока има приступ канализацији. Густо насељено градско подручје Гангтока нема комбиновани систем одводње за испуштање кишнице и отпадних вода из зграда. Процењени чврсти отпад који се ствара у граду Гангток износи око 45 тона годишње. Сакупљени отпад одлаже се на депонију која се налази око 20 км од града. Не постоји прикупљање отпада из неприступачних подручја до којих возила не могу доћи, нити постоји било који систем сакупљања отпада у суседним руралним подручјима. Град је под државном забраном за употребу полиетиленских кеса.
Тибетански музеј у Гангтоку чува велику колекцију маски, будистичких светих списа, статуа и таписерија. Садржи преко двеста будистичких икона и центар је проучавања будистичке филозофије. Храм Такурбари, смештен је у срцу града, основан 1935. године на главном парчету земље који је даровала тадашња Махараја Сиким, један од најстаријих и најпознатијих хиндуистичких храмова у граду. У зоолошком врту у граду налазе се животиње попут хималајског црног медведа, црвене панде, снежни леопард и друге животиње. Ботаничка башта под називом Џавахарлала Нехру налази се у граду и у њој расте велики број врста орхидеја и педесет других различитих дрвећа, укључујући неколико врста храстова.
Саобраћај thumb|300px|right|Аутопут 31а у Гангтоку.