Витлејем ( [-{Bayt Lahm}- — Беит Лахм] — „Кућа меса“; [-{Bet Lehem}- — Беит Лехем] — „Кућа хлеба“; антгрч. -{Βηθλεέμ}- [-{Bethleém}-, модерно -{Vithleém}-]; ) је град на подручју Палестинске самоуправе с више од 25.000 становника. Град се налази 10 -{km}- јужно од Јерусалима. Витлејем је сједиште Витлејемске губерније.
У свету је град познат по томе што је родно мјесто Исуса Христа (према Новом завету). Овде живи једна од најстаријих хришћанских заједница на свету, која због исељавања данас има мали број припадника. Према вјеровању овде је рођен и краљ Давид који је ту и крунисан за краља Израела.
Витлејем је као место Исусовог рођења (у шта неки научници сумњају) данас једно од најпознатијих светских ходочасничких одредишта. У граду се налази Црква Рођења Христовог (Храм Христовог Рођења). Због ескалације израелско-палестинског сукоба, број ходочасника опада.
Историја
Библијско раздобље Витлејем се први пут спомиње у Библији (у Књизи постања), гдје стоји (Пост 35, 15) да је Јаков своју љубљену жену Рахелу покопао „на путу у Ефрату, то јест Витлејем“. Кад су Израелци освојили „обећану земљу“ Канаан(Света Земља), Витлејем је припао Јудином племену. Збивања из старозаветне Књиге о Рути такође се већим делом догађају на подручју Витлејема.
Витлејем је према 1. књизи Самуиловој место порекла рода једног од најзначајнијих староизраелских краљева Давида. Према пророчанствима се из Давидове лозе у Витлејему треба родити очекивани Месија. Пророк Михеј (5,1) тако каже: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу“. У овом стиху се каже „Витлејем Ефрата“, како би се разликовало од истоименог места које се налазило око 11 -{km}- од Назарета.
мини|лево|Сребрна звезда која, према хришћанском вјеровању, означава место рођења Исуса Христа Јеванђеље по Луки говори да се у Витлејему у доба цара Августа родио Исус и то у штали у јаслама, јер за њега није било места у свратишту. Будући да је Исусов поочим свети Јосиф потицао из Давидове лозе, а и због места рођења, где је, како Лука говори, морао са трудном Маријом путовати ради пописа становништва, Исус је, према Јеванђељима, тај жудно очекивани Месија. То је један од темеља хришћанства, док Јевреји међутим не признају Христово месијанство. Према Матеју, малог Исуса у Витлејему посетили су вођени звездом и три мудраца с Истока (у традицији света три краља) да му се поклоне, и даровали му злато, тамјан и смирну.
Римско и византијско раздобље мини|десно|Поглед на Базилику Рођења Исусова 1833, слика М. Н. Воробјева Између 132. и 135, град су окупирали Римљани након његовог заузимања током устанка Бар Кохбе. Према Хадријановој наредби, Јевреји су истерани из града.Током римске владавине у Витлејему, подигнут је храм грчком богу Адонису на месту где се по веровању родио Исус. Током посета Јелене, мајке византијског цара Константина, у Витлејему је 326. почела градња цркве која је завршена 333. и која је данас позната као Црква Рођења Христовог.
Током Побуне самарићана 529, Витлејем је опљачкан, а његове зидине и Црква Исусовог рођења су уништени, али су брзо обновљени према наредбама цара Јустинијана I Године 614, персијско Сасанидско царство напало је Палестину и освојило Витлејем. Према каснијим изворима, Персијанци нису уништили град зато што су видели магове у персијској одећи у мозаику.
Исламска власт и крсташки ратови мини|десно|Омарова џамија у Витлејему, изграђена 1860. године Године 637, убрзо након што су Јерусалим освојиле муслиманске снаге, други халиф Омар посетио је Витлејем и обећао да ће Црква Исусовог рођења остати очувана за хришћане. Близу цркве, на месту где се Омар молио у граду, изграђена је џамија. Након владавине праведних халифа, град је прешао под контролу Омаџада, Абасида и Фатимида. Године 1009, за време владавине шестог фатимидског халифа Ал-Хаким би-Амр Алаха, Црква Исусовог рођења бива уништена по његовим наредбама. Цркву је убрзо обновио његов наследник Али аз-Захир који је тиме покушао побољшати односе с Византијским царством.
Године 1099, Витлејем освајају крсташи који утврђују град и граде нови самостан на северној страни Цркве Исусовог рођења. Грчко православно свештенство замењено је католичким редовницима. Све до тада је службена хришћанска присутност на овом подручју била грчка православна. На Божић 1100, први краљ франачког Јерусалимског краљевства, Балдуин I Јерусалимски, је крунисан у Витлејему, а касније је те године у граду основан и латински епископат.
Године 1187, је египатски и сиријски султан Саладин који је водио Ајубиде, одузео крсташима Витлејем. Латински редовници су присиљени да оду, а на њихово место поново се вратило грчко православно свештенство. Саладин је пет година касније пристао на повратак два католичка свештеника и ђакона. У то време је нагло пао број ходочасника у Витлејем из Европе.
Неверски гроф Виљем IV обећао је хришћанским бискупима да ће их, у случају да Витлејем падне у руке муслимана, угостити у граду Кламсију у Бургундији. Витлејемски бискуп прихватио је овај позив 1223, а Кламеку је остао -{in partibus infidelium}- седиште Витлејемске бискупије скоро 6 векова, све до Француске револуције 1789. године.de Sivry, L: "Dictionnaire de Geographie Ecclesiastique", pp. 375., 1852 izd
Витлејем је заједно с Јерусалимом, Назаретом и Сидоном уступљен накратко крсташком Јерусалимском краљевству споразумом између цара Светог римског царства Фридриха IV и ајубидског султана ел Камила. Овај споразум који је склопљен 1229. обавезао је обе стране на десетогодишње примирје. Недуго након што је споразум истекао, муслимани су 1244. поново заузели Витлејем.
Године 1250, након што су на власт дошли Мамелуци под водством Бајбарса, долази то пада толеранције према хришћанству, те свештенство напушта град, а градске зидине бивају уништене 1263. године. Католичко свештенство које се вратило тек у идућем веку, уселило се у самостан крај Цркве Исусовог рођења. Контрола над црквом дата је грчким православцима, а контрола над Млечном шпиљом подељена је између њих, те католика и арменских православаца. мини|десно|Улица у Витлејему 1880. године мини|десно|Поглед на Витлејем 1898. године
Османско и египатско раздобље Од 1517, кроз године османске владавине, власништво над црквом било је предмет свађе између католика и грчких православаца. Од 1831. до 1841. Палестином је владала египатска династија Мухамед Али. У овом раздобљу град је погодио потрес, а египатска војска је уништила муслиманску четврт, за шта је разлог била омазда због убиства Ибрахим-паше.
Године 1841, Витлејем је опет потпао под османску власт под којом је остао све до краја Првог светског рата. За време турске владавине становнике града је погодила незапосленост, велики порези и обавезна војна служба, због чега се велики број становника одселио, већином у Јужну Америку.
Двадесети век Након победе у Првом светском рату, Велика Британија и Француска су поделиле освојене османске покрајине. Дана 29. септембра 1923. Витлејем и већина територија западно од реке Јордан су постали дио Британског мандата у Палестини. Према одлуци Генералне скупштине УН-а о подели Палестине 1947, Витлејем је изузет као посебна међународна енклава Јерусалима којом је управљао УН. Током Арапско-израелског рата 1948. град је заузео Јордан.A Jerusalem Timeline, 3,000 Years of The City's History Многе избеглице су из подручја које су заузеле израелске снаге побегле у подручје Витлејема. Касније ће та избегличка подручја постати данашњи избеглички кампови Аза и Аида на северу, те Деишех на југу.About Bethlehem The Centre for Cultural Heritage Preservation via Bethlehem.ps Због овог доласка великог броја избеглица, дотад већинско хришћанско становништво Витлејема постало је већинско муслиманско.Population in the Bethlehem District Bethlehem.ps
Јордан је сачувао контролу над градом све до Шестодневног рата 1967, кад је Витлејем као и остатак Западне обале окупирао Израел. Дана 21. децембра 1995, Израелци су се повукли из Витлејема, а три дана након тога град је, према споразуму, потпао под политичку и војну контролу Палестинске самоуправе.
Друга интифада десно|мини|Рупе од метака на Цркви Рођења Христовог, које су направиле израелске снаге Током друге палестинске интифаде, која је почела 2000—2001, инфраструктура у Витлејему је великим делом оштећена, а градски туризам нарушен. Године 2002, град је био бојиште у великој војној операцији Цахала, израелских војних снага.
Током ове операције Цахал је опколио Цркву Рођења Христовог, где се од Израелаца склонило око 200 Палестинаца, укључујући и групу милитаната. Ова опсада је трајала 39 дана, а у њој је убијено девет милитаната и црквени звонар. Опсада је завршена споразумом о прогонству тринаест милитаната у разне европске земље и Мауританију. Тадашњи папа Јован Павле II жестоко је осудио поступке израелске војске, као и многи други светски функционери.
Географија Витлејем се налази на надморској висини од 775 m, што је 30 m више од оближњег Јерусалема. Град се налази на јужном делу Јудејске горе.
Град се налази 73 -{km}- североисточно од Газе и Средоземног мора, 75 -{km}- западно од Амана у Јордану, 59 -{km}- југоисточно од Тел Авива, те 10 -{km}- јужно од Јерусалима.Distance from Bethlehem to Tel Aviv, Distance from Bethlehem to Gaza Time and Date AS / Steffen Thorsen Оближњи градови и места су Беит Сафафа (југоисточни Јерусалим) на северу, Беит Џала на северозападу, Хусан на западу, Ал Хадр и Артас на југозападу, те Беит Сахур на истоку. Беит Сахур и Беит Џала налазе се унутар ширег урбаног подручја Витлејема, а унутар града налазе се и избјеглички кампови Аида и Ал Аза.
Стари град Стари град се налази у средишту Витлејема. Стари град састоји се од осам четврти које се у мозаичком стилу налазе око трга Мангер. Четврти су ал-Наџаџрех, ал-Фарахијех, ал-Анатрех, ал-Тараџмех, ал-Кававка, Хреизат и ал-Фавагрех, од којих је само ал-Фавагрех муслиманска четврт, док су остале хришћанске.Bethlehem’s Quarters Centre for Cultural Heritage Preservation Хришћанске четврти су већином назване по арапском клану Гасаниди, који се овде населио.Clans -2 Mediterranean Voices: Oral History and Cultural Practice in Mediterranean Cities Четврт Ал-Кававка основали су арапски хришћани који су се овде доселили из оближњег града Такја у 18. веку.Tqoa’ area Zeiter, Leila. Centre for Preservation of Culture and History. Изван старог града налази се и једна сирска четврт чији су се становници доселили из Midyatа у Курдистану.Short Overview of the Bato Family BatoFamily.com Свеукупно у старом граду живи око 5.000 становника.
Клима У граду влада средоземна клима с топлим и сувим летима и хладним зимама. Зимско раздобље које траје од средине децембра до средине марта је често кишовито и хладно. Најхладнији месец у години је јануар, када се температуре крећу од 1 °C до 13 °C. Најтоплије раздобље године је између маја и септембра. Најтоплији мјесец у години је август с просјеком од 27 °C. Годишње просечно на Витлејем падне око 700 -{mm}- кише, од чега 70% између новембра и јануара.
Просечна годишња влажност је 60%, а највиша је између јануара и фебруара. Најнижи нивои влажности су у мају. Роса се ствара у до 180 ноћи годишње. На град климатски делује Средоземно море с поветарцем, те топли, суви, пешчани ветрови који долазе из Арабијске пустиње.
Становништво Година Становника 1945. 8,820 1961. 22.450 1983. 16.300Попис израелског завода за статистику 1997. 21.930-{Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years: Bethlehem Governorate}- (1997) Палестински завод за статистику. 2004. (процена) 28.010 2005. (процена) 29.020 2006. (процена) 29.930