Сихоте-Алињ (Сихотэ-Алинь) је планински масив у Приморском крају и Хабаровском крају,Khabarovsk Krai Territorial Branch of the Federal State Statistics Service. Численность населения Хабаровского края по муниципальным образованиям на 1 января 2018 года у Русији, на удаљености од 900 -{km}- северозападно од Владивостока. Највиши врхови су Тордоки Јани (2.077 -{m}-), Ко (2.003 -{m}-) у Хабаровском крају и Аник (1.933 -{m}-) у Приморском крају.
Сихоте-Алињ представља умерену зону изузетних карактеристика. Врсте специфичне за тајгу (као што су ирвас и мрки медвед) деле станиште са врстама као што су амурски леопард, сибирски тигар, и азијски црни медвед. Веома је мали број вукова, због присуства тигрова. Најстарије дрво у региону је хиљадугодишњи иф.
У другој и трећој деценији ХХ века Сихоте Алињ је истражио Владимир Арсенијев (1872—1930) који је описао своје авантуре у неколико књига, као што је Дерсу Узала (1923), која је 1975. године прерађена у филм Акира Куросаве који је 1975. године добио Оскара као најбољи страни филм. Сихоте-Алињ и Лазо резерват природе су 1935. године стављени под режим заштите зарад очувања станишта дивљих животиња. Унеско је 2001. године ставио Сихоте-Алињ на листу Светске Баштине
Географија
Сихоте-Алињ је умерена зона, иако врсте типичне за северну тајгу (као што су ирваси и усурски мрки медвед) коегзистирају са амурским тигром, амурским леопардом и азијским црним медведом. Регион има врло мало вукова, због конкуренције са тигровима. Најдуговечније дрво у региону је миленијумска јапанска тиса. Nature Monument "Sikhote - Alin". Center for Wildlife Rehabilitation "UTES"
Многе притоке реке Амур леже унутар опсега, укључујући Гур.Water of Russia - Гур
Главна зона се може истражити само у друштву ренџера.
Историја
Сматра се да је име манџурског порекла (манџурски alin, „планина”).
Током 1910-их и 1920-их, Сихоте-Алињ је опширно истраживао руски географ и природњак Владимир Арсењев (1872–1930), који је описао своје авантуре у неколико књига, посебно Дерсу Узала (1923), која је 1975. претворена у филм Акире Куросаве награђен Оскаром. У великој мери захваљујући његовом истраживању и залагању, велика уточишта за дивље животиње Сихоте-Алињ и Лазо успостављена су 1935. да би се очувао необични живи свет у региону.
Дана 12. фебруара 1947. у планинском ланцу догодила се једна од највећих киша метеорита у новијој историји. Метеорит Сихоте-Алињ експлодирао је у атмосфери док је падао, доносећи пљусак од много тона метала на елиптично подручје површине од око . Метеорити су формирали кратере; највећи је био у пречнику.
Унеско је 2001. године ставио „Централни Сихоте-Алињ“ на листу светске баштине, наводећи његову важност за „опстанак угрожених врста као што су Mergus squamatus, Ketupa blakistoni и амурски тигар“. Место светске баштине имало је укупну површину од , од чега је копнена зона језгра Сихоте-Алињског заповедништва обухватала . United Nations Environment Programme У 2018. години, место светске баштине је проширено за укључивањем Националног парка Бикин под називом „Долина реке Бикин“.
Референце
Литература
. Arctic Studies Center. Washington, D.C. 112p.
Спољашње везе
Sikhote-Alin as a World Heritage Site Централни Сихоте-Алињ на Фонд за заштиту природне баштине Zhuravlev, Yu. N., ed. (2000) Стратегия сохранения биоразнообразия Сихотэ-Алиня = A Biodiversity Conservation Strategy for the Sikhote-Alin' Vladivostok: Russian Academy of Sciences, Far Eastern Branch Khabarovsk Krai Mountains - PeakVisor
Категорија:Светска баштина у Русији Категорија:Географија Русије Категорија:Приморски крај Категорија:Хабаровски крај