Фајс (, (? - ?), је био четврти велики везир Мађара и уједно пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Јуточа (-{Jutas}-):De Administrando Imperio ., који је владао у периоду око 950. године-{Chronicon Pictum}- (Мађарска илустрована хроника) написана крајем 14. века;

Биографија Фајс је био син Јуточа (-{Jutocsa или Jutas}-), трећег Арпадовог сина и он је владао мађарским племенима око 950. године у време византијског цара Константина VIIКонстантин VII Порфирогенит: De administrando imperio..

О Фајсовој владавини Константин VII Порфирогенит у свом делу Управљање царством (-{De administrando imperio}-) у поглављу под бројем четрдесет, О кабарском и турском народу, бележи:

„Зна се да је Арпад, велики турски везир, имао четири сина, први је Тархош (-{Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos}-), други Јелек (-{Jelekh/Jelek/Üllő}-), трећи Јуташ (-{Jutotza/Jutocsa/Jutas}-) и четврти Золта (-{Solt/Zsolt/Zoltán}-)Зна се да је Арпадовог првог сина Тархоша, наследник Тевел (-{Tebelét/Tevel}-), другог сина Јелека, наследник Езелек (-{Ezelekh/Ézelő}-), трећег сина Јутоша, наследник Фајс (-{Falitzi/Falicsi}-), а то је онај који сада влада и четвртог сина Золта, наследник Такшоњ (-{Takszit/Taksony}-).”

У Фајсово време племенска конфедерација је била стихијска и већина мађарских племена је свака за себе доносила одлуке. Претпоставља се да је крај његове владавине био означен битком код Аугзбурга где су здружене снаге Источне Франачке и Чешке поразиле МађареУ овој бици је погинуо и Конрад Црвени, који се борио на страни Отона I против Мађара..

Референце

Референце -{Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp.,}-) 1900 Kristó Gyula: . In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: (Szukits Könyvkiadó, Szeged). Györffy György: (Gondolat Kiadó, Bp.). Dümmerth Dezső: (Panoráma Kiadó, Bp.). Kristó Gyula: (Vince Kiadó). Kristó Gyula – Makk Ferenc: (Pannonica Kiadó).

Категорија:Арпадовци Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Мађарски владари Категорија:Владари у Европи у X веку