6. април 1941. је био први дан Априлског рата, сукоба између сила Осовине и Краљевине Југославије у Другом светском рату.
Борбе на фронту Прве групе армија десно|мини|250п|Правци наступања немачких снага током Априлског рата.На фронту Прве групе армија немачки напад почео је рано изјутра бомбардовањем из ваздуха након чега је уследио напад копнених снага. Немачки предњи делови прешли су југословенску границу на делу од Радгоне до Вурцен-Паса. Немачке снаге напале су код Цанкове лево крило 341. пешадијског пука и заузеле су целу област Горње Муре. Захваљујући брзом нападу немачких тенковских јединица заузет је железнички мост код Радгоне након чега су Немци заузели целу запречну зону од Радгоне и Слатину Раденци. Мост преко реке Муре код Мурека је такође заузет изненадним нападом немачких снага које су затим заузеле Слаткирх. Бициклистички ескадрон немачке 183. пешадијске дивизије заузео је око 11.30 Мурску Соботу.Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник Немачке 2. армије од 28. марта до 24. априла 1941." pp. 911. У рејону Св. Јурија и Св. Кундоте југословенске граничне трупе одбиле су немачки напад. На целом граничном одсеку од Св. Духа до Либеличе југословенске граничне трупе повукле су се на десну обалу реке Драве.
Код Језерског је неколко немачких тенкова уз подршку једног пешадијског батаљона прешло југословенску границу али је рушењем моста преко реке Кокре њихово напредовање заустављено пред запречном зоном бр. 2 јужно од Језерског. 6. априла положаје на Језерском држали су граничари, жандарми и један резервни пешадијски вод. О почетку рата сазнали су из телефонског извештаја командира жандармеријског вода из Крања који је известио о немачком нападу на гранични прелаз Љубељ удаљен 30 -{km}- од Језерског. Недуго затим, Немци су отворили ватру на царинарницу и караулу, а онда је у дејство ступила и немачка артиљерија. Браниоци су успели да одбију први напад немачке пешадије, а затим и поновљени напад немачке пешадије уз подршку тенкова. Због лошег одбрамбеног положаја, јединице југословенске војске повукле су се километар у дубину југословенске територије и утврдиле се на источној страни Језерског.Фељтон „Априлски рат пре 60 година“ – аутор Михаило Симић, Глас јавности, 2-18. април 2001.
Након проласка немачких снага преко Лобјл-Паса југословенске снаге активирале су велику мину. Експлозија је сурвала камење на пут због чега је онемогућен пролазак непријатељских моторизованих јединица преко овог прелаза. У граничном пределу западна Блегоша одбијен је напад италијанских снага.
До краја дана немачке јединице заузеле су Вурцен-Пас, Лојбл-Пас, Срезан, Св. Дух, Мурску Соботу, положај на узвишењима с обе стране Шентиља, који је био ојачан бункерима, мостове код Мурека, Радгоне и Мурске Соботе. Одлучујућу улогу током првог дана борби на овом сектору имала је немачка 538. граничарска дивизија која је заузела Вурцен-Пас и Лојбл-Пас као и више важних кота. При овим акцијама немачке снаге су уз незнатне губитке заробиле око 40 југословенских официра и 500 војника.Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник Немачке 2. армије од 28. марта до 24. априла 1941." pp. 913.
Бомбардовани су Љубљански аеродром и Љубљана као и помоћни аеродроми код Церкља и Велике Горице. Немачка авијација је такође бомбардовала железничке комуникације и мостове у рејону Птуја, Зиданог моста и Чаковеца.
Борбе на фронту Друге групе армија На фронту Друге групе армија, током 6. априла није било непријатељских дејстава.
Борбе на фронту Треће групе армија Западни фронт Планирана офанзива југословенске 3. армије против италијанских снага у Албанији није могла да отпочне 6. априла 1941. године због тога што трупе 3. армије нису биле на време прикупљене на граничном фронту.
Вардарска дивизија у саставу 3. армије, која је држала део фронта у западној Македонији ка граници са Албанијом, није учествовала у окршајима 6. априла. Састав и положај јединица Вардарске дивизије на дан 6. априла изгледао је овако: 46. и 47. пешадијски пук у Дебру, 50. пешадијски пук у рејону Гостивара, 25. допунски пук, 337. пук резервне војске био је на самој граници са Албанијом, у рејону Маврових ханова, 385. пук резервне војске и 25. артиљеријски пук.Велика забуна – Стеван Јаковљевић, БИГЗ.
Зетска, Косовска, Херцеговачка дивизија и Комски одред јачине једног пешадијског пука и једног брдског дивизиона, из састава 3. армије у тренутку избијања сукоба 6. априла нису довршиле прикупљање људства и поседање задатих положаја. До краја дана то је учинила само Косовска дивизија која је заузела положаје на граници са Албанијом. Врховна команда наредила је 3. армији да 7. априла отпочне офанзиву против италијанских снага у Албанији.
Источни фронт
мини|десно|250п|Претходница немачке 1. СС дивизије Телесна гарда Адолфа Хитлера на путу кроз Македонију, април 1941. год.Немачка 12. армија прешла је напад у 05.20 уз снажну подршку авијације. На овом правцу наступања Немцима су се супротставиле трупе Треће армијске области сачињене од граничара и делови Брегалничке, Моравске и Шумадијске дивизије, али је њихов отпор сломљен релативно брзо. Немачка 9. оклопна дивизија заузела је Криву Паланку и Страцин, немачка 73. пешадијска дивизија сломила је снажан отпор југословенских снага код Царевог села и на узвисини југозападно од њега, заузела је у 10.30 Царево село и избила је до Кочана, а немачка 2. оклопна дивизија продрла је у Струмицу, одакле је једну колону упутила ка Дојрану.Војна енциклопедија, Први том – Војноиздавачки завод, Београд, 1985.
Извештај немачке 12. армије упућен Врховној команди копнене војске 6. априла у 09.30:
12. армија отпочела је у 05.20 часова напад на Југославију и Грчку. Постигнуто је изненађење на оба фронта. Железна врата се налазе чврсто у нашим рукама. Од 08.00 предњи одред 9. оклопне дивизије стигао је до Криве Паланке. 73. дивизија заузела је Царево село. Напад 30. армијског корпуса тачно се одвија. Непријатељ, који узмиче према западу, није посео пут Крива Паланка-Куманово... Испред 30. армијског корпуса налазе се само појединачне непријатељске снаге.
Због брзог продора немачких снага, поподне 6. априла Ибарска дивизија која се налазила у околини Скопља, упућена је према Куманову да затвори отвор код Криве реке, пошто је услед великих губитака Моравске дивизије остао потпуно отворен.
Борбе на Страцинском положају мини|десно|250п|Противтенковски топ Шкода 37 мм, Модел 1937 налазио се у наоружању Југословенске војске у време Априлског рата.Немачкој 9. оклопној дивизији, која је 6. априла изјутра заузела Криву Паланку и наступала ка Скопљу, на положају код Страцина супротставили су се 46. артиљеријски пук Моравске дивизије, батерија трећег дивизиона 36. артиљеријског пука, противоклопни артиљеријски дивизион наоружан противтенковским топовима калибра 47 -{mm}- и неке пешадијске јединице. Тога јутра Страцински положај бомбардован је из ваздуха од стране немачке авијације али је већина оруђа сачувана јер су била добро маскирана. По завршетку ваздушног напада, топови су демаскирани и припремљени за дејство. Око 10.00 на путу ка Кривој Паланци појавили су се немачки тенкови, претходница немачке 9. оклопне дивизије. У краћем окршају који је уследио уништена су четири немачка тенка, а немачки напад је на кратко заустављен. Немачка авијација поново је бомбардовала положаје југословенске војске на Страцину, а у дејство се укључила и немачка артиљерија. Због великих губитака и недостатка муниције јединице Моравске дивизије биле су принуђене да напусте Страцински положај. Немцима је отворен пут ка Скопљу. Немачке јединице које су биле на прилазима Страцину, око 18.00 напали су југословенски бомбардери и нанели су јој значајне губитке.
У ратном дневнику немачке 12. армије овако су описане борбе на Страцину:Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 3 „Извод из ратног дневника немачке 12. армије за период од 1. јануара до 25. априла 1941." pp. 883.
Када је освануо 6. април и када су на одсеку 40. армијског корпуса на граници у дужини од око 50 км, на путевима који воде из Бугарске за Штип и Куманово, Немци извршили изненадан напад на југословенске граничне јединице показало се да су Срби били запањени. Изненада се, као лавина, сручио напад Штумеовог корпуса. Савладавши 25 км превоја Страцин, 9. оклопна дивизија генерал-потпуковника др Хубицког нашла се пред непријатељем. Скривен у гнездима на стенама, усмерио је ватру на Немце. Дошло је до губитака. Поред генерала Штумеа, који је на том путу пратио предње делове својих трупа, погинуо је његов ађутант, погођен у срце. Срби су знали да искористе погодност свог положаја. Ту је могла да помогне само добра, стара пешадија. Ангажован је један батаљон стрелаца под командом мајора Горна. Јуришало се на одлучујући планински положај непријатеља. Дошло је до жестоких борби. Срби, међутим, нису били дорасли тактички вештом руковођењу батаљона. После четворочасовне борбе мајор Горн је заузео превој. Немачка ватра је одбила притовудар, који је Југословенима донео тешке губитке. Заробљено је преко 600, међу њима 20 официра, заплењено је 16 топова и око 500 коња и товарних грла.
Борбе на сектору Брегалничке дивизије Ујутро 6. априла у борбу са немачким јединица ступила је и Брегалничка дивизија чије јединице су биле распоређене на следећим положајима: 22. пешадијски пук са једним дивизионом артиљерије налазио се на кумановском одсеку; 23. пешадијски пук са једним дивизионом артиљерије према Царевом селу; 49. пешадијски пук са једним артиљеријским дивизионом код Струмице док је дивизијску резерву чинио 28. пешадијски пук који се налазио у Кочанима. 122. артиљеријски дивизион налазио се на маршу према Радовишту, а други се налазио у Штипу. Батаљон 28. пешадијског пука кретао се 5/6. април из Велеса ка Штипу. Након што је Штип бомбардован око 07.00 часова, овај батаљон заузео је положај Лојзански рит са којег је имао добар преглед вароши и укопао се.
122. артиљеријски дивизион Брегалничке дивизије који је био на маршу ка Радовишту, затекао се 6. априла изјутра на раскрсници путева Штип-Радовиште-Струмица. Командант дивизиона изјахао је испред јединице како би извидио пут и припремио смештај за дивизион. Успут је сазнао за немачки напад, а у касарни у Радовишту је добио наређење из штаба дивизије да са дивизионом продужи до села Сушева, а да уколико успут сретне непријатеља, ступи у борбу. Такође му је наређено и да лоцира 2. батаљон 28. пешадијског пука који се кретао из правца Штипа и да са њим поседне положај код села Сушева које је од Струмице било удаљено око 9 -{km}-. У висини села Дуката командир дивизиона који је био у извиђању наредио је да се артиљеријски дивизион развије у борбени поредак. Према његовом сазнању 9 немачких тенкова пробило је положаје југословенске војске код Струмице и кретало се у правцу Радовишта. Пешаци су се развили у стрелце, а батерије 122. артиљеријског дивизиона којој се придружио и 20. артиљеријски пук преведене су из маршевског у борбени поредак. Јединице југословенске војске на положају код села Дуката ступиле су у борбу са деловима немачке 2. оклопне дивизије подржане авијацијом и успеле су да задрже непријатеља до раних вечерњих сати када су поједине батерије због недостатка муниције биле заробљене или принуђене да се повуку. Батерије које су избегле заробљавање око поноћи 6/7. април заузеле су позиције иза теснаца Плоче у намери да на овом повољном положају поново покушају да зауставе непријатеља.
Борбе на фронту 5. армије