Пољско-литванска државна заједница, Државна заједница оба народа или колоквијално познатије као Жечпосполита (, , ), је држава која је постојала између 1569. и 1791. у средњој и источној Европи. Званичан назив државе би се могао превести као Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније. Државе које су сачињавале уније биле су Краљевина Пољска и Велика кнежевина Литванија.. Krakow, Њена територија се око 1600. састојала од територија многих данашњих држава - Пољске, Литваније, Летоније, Белорусије и делова Русије (области око Смоленска и Калињинграда), Естоније, Румуније и Украјине.. Pimlico 1997: "Poland–Lithuania was another country which experienced its 'Golden Age' during the sixteenth and early seventeenth centuries. The realm of the last Jagiellons was absolutely the largest state in Europe"
Државна заједница је настала 12. августа 1569, „Лублинском унијом” и наследила је Пољско-литванску унију која је постојала од 1386.According to Panstwowe Przedsiebiorstwo Wydawnictw Kartograficznych: Atlas Historyczny Polski, wydanie X, 1990, p. 16, 990.000 km² То је била федерална држава са заједничким изборним монархом и заједничким парламентом (Сејм). У избору краља и владању државом учествовали су племићи који су чинили око 10% становништва земље. Племство се делило на ниже племство — шљахта, и више племство — магнати. Била је то вишенационална држава, чије је хетерогено становништво припадало различитим религијама: католичкој, протестантској и православној цркви, јудаизму и исламу. Ово је редак рани пример међуконфесионалне толеранције у Европи. Доминантна привредна активност била је пољопривреда.
Племство је за краљеве често бирало стране владаре, попут чланова шведске династије Васа или саксонске династије Ветин. Међу њима су били Француз Анри Валоа и Мађар Стефан Батори. У време раног 17. века, Пољско-литванска држава је избегла разарања Тридесетогодишњег рата и проширила се на исток у Пољско-руском рату 1609–1618, када је 1610. заузела Московски кремљ и избила на обалу Црног мора.According to Panstwowe Przedsiebiorstwo Wydawnictw Kartograficznych: Atlas Historyczny Polski, wydanie X, 1990, p. 16, just over 9 million in 1618 Ратовала је против Русије, Шведске и вазала Османског царства. Заједница је претрпела два снажна ударца средином 17. века. Први је била прва велика побуна козака у историји 1648. (устанак Хмељницког уз помоћ Кримских Татара). Побуњеници су затражили заштиту од руског цара 1654, чиме је Русија постепено преузела доминацију у Украјини. Други велики ударац је била шведска инвазија из 1655. подржана од трупа из Трансилваније и Бранденбурга. Тиме је значајно ослабила моћ Пољско-литванске државе.
Последњи велики тренутак у историји Пољско-литванске државе збио се 1683. када су трупе краља Јана III Собјеског разбиле турску опсаду Беча 1683. и тиме заувек окончале турску претњу средњој Европи. Због овог подвига, државна заједница је добила епитет Бедема хришћанства (-{Antemurale Christianitati}-). За време грађанских револуција у свету (Рат за независност САД, Француска револуција) у Пољској је донет либерални Устав од 3. маја 1791. Овај покушај реформе је стигао прекасно, пошто је држава већ запала у анархију и под веома изражен страни утицај. Уследила је Прва деоба Пољске 1772, чиме је престао пољско-литвански дуалитет. Преостали делови државе уједињени су у унитарну државу. Суседне апсолутистичке монархије (Пруска, Аустрија, Русија) су после две године извршиле Другу деобу Пољске, а после још две године, последњу и коначну Трећу деобу Пољске. Пољска и Литванија су тиме нестале као суверене државе са политичке карте Европе све до 1918.
Унија је имала бројне карактеристике јединствене у савременим државама. Њен политички систем је карактерисала строга контрола монархијске моћи. Такав вид надзора је донео законодавни орган (сејм) који је контролисало племство (шљахта). Овај идиосинкратски систем био је претеча модерних концепата демократије, од 1791. уставне монархије,George Sanford, Democratic Government in Poland: Constitutional Politics Since 1989, Palgrave, (2002) а касније и федерације. Иако су две компоненте Комонвелта биле формално изједначене, Пољска је била доминантан партнер у унији."Formally, Poland and Lithuania were to be distinct, equal components of the federation ... But Poland, which retained possession of the Lithuanian lands it had seized, had greater representation in the diet and became the dominant partner."
Пољско-литванску заједницу обележиле су висока стопа етничке разноликости и релативна верска толеранција, загарантована Варшавским актом о конфедерацији из 1573;. Rodopi, (2003) . Quoting from Sarmatian Review academic journal mission statement: "Polish–Lithuanian Commonwealth was ... characterized by religious tolerance unusual in premodern Europe" међутим, степен верске слободе се временом мењао.Feliks Gross, (notes) Устав из 1791. године је признао католицизам као „доминантну религију”, за разлику од Варшавске конфедерације, али је слобода веровања и даље била подржана.
Види још Пољско-литванска унија Лублинска унија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе -{Commonwealth of Diverse Cultures: Poland's Heritage }- -{Knowledge passage }- -{The Polish–Lithuanian Commonwealth–Maps, history of cities in Poland, Ukraine, Belarus and Lithuania }-
Категорија:Историја Литваније у новом веку Категорија:Историја Пољске у новом веку Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше монархије