Труман КапотеТ. Прћић: Транскрипциони речник енглеских личних имена. стр. 23. (, IPA: ; Њу Орлеанс, 30. септембар 1924 — Лос Анђелес, 25. август 1984) био је амерички књижевник. Најпознатији је по романима Други гласови, друге собе, Доручак код Тифанија, Хладнокрвно убиство и Услишене молитве који су постали саставни део америчке књижевности двадесетог века. Поред књижевне каријере, Капоте је остао упамћен и по богатом и интригантом животу који је привлачио таблоиде који су од њега направили звезду седамдесетих. Године 2006. снимљен је филм према догађајима који су довели до писања романа Хладнокрвно убиство под насловом „Капоте“. Филип Симор Хофман је као тумач насловне улоге добио Оскара.
Детињство и младост
Капоте је рођен као Труман Стрекфас Парсонс у Њу Орлеансу, као прво дете седамнаестогодишње Лили Меј и морнара Архулунса Персонса. Након што су се његови родитељи развели када је имао четири године, Труман је морао да живи у Монровилу (градић у америчкој држави Алабама) код рођака са мајчине стране, које ће касније описати у својој причи Божићна успомена. Научио је да чита и пише пре поласка у школу, а прве приче написао је у својој једанаестој години. Отприлике у то време даје себи надимак Булдог,Walter, Eugene, as told to Katherine Clark. Milking the Moon: A Southerner's Story of Life on This Planet. Crown, 2001. по Булдогу Драмонду, детективу из популарног циклуса филмова снимљених тридесетих година.
У овом периоду упознаје и постаје пријатељ са Харпер Ли, будућом ауторком романа Убити птицу ругалицу. Са њом је остао близак до своје смрти. Капотеу је управо Харпер Ли послужила као модел за стварање лика Идабел у роману Други гласови, друге собе. Са друге стране Харпер је Дила, лика из њеног романа Убити птицу ругалицу, базирала управо на Труману. Коментаришући ово пријатељство Труман је изјавио:„Господин и госпођа Ли живели су јако близу, а Харпер Ли ми је била најбољи пријатељ. Да ли сте читали њен роман Убити птицу ругалицу? Ја сам један од ликова у тој књизи чија се радња одвија у истом градићу у Алабами где смо обоје одрасли. Њен отац је био адвокат, те смо она и ја стално одлазили на суђења када смо били деца. Ишли смо на суђења уместо у биоскоп“Interview with Lawrence Grobel.
Године 1933. сели се у Њујорк након што му се мајка преудала за пословног човека кубанског порекла, Џозефа Капотеа. Џо Капоте је непосредно након венчања банкротирао, па је Труманова породица поново морала да се носи са финансијским проблемима. Џозеф усваја Трумана, даје му своје презиме и уписује га у најскупље елитне школе на Менхетну. Упркос добрим школама ни у једној се није задржао дуго. Његове оцене су биле толико лоше да се чак постављало питање дечакове интелигенције. Капоте је у неколико наврата тврдио да је на тестовима код психолога показао коефицијент интелигенције 215, што га је чинило најинтелигентнијим дечаком у Америци. Иако је читав догађај око тестирања највероватније преувеличан, чињеница да је надпросечно интелигентан охрабрила га је да прихвати себе и оправда сопствено понашање.
Са 17 година напушта школовање и добија посао у часопису Њујоркер. Труман је годинама касније овим речима говорио о свом првом запослењу:„то и није био баш сјајан посао. Он је заправо укључивао слагање карикатура и новинских исечака. Али ипак, био сам срећан јер сам га имао, посебно јер сам донео одлуку да никада више не крочим у школску учионицу. Сматрао сам да или јеси или ниси писац, и да никаква комбинација професора не може од тебе направити писца ако ниси за то предодређен. И даље мислим да сам био у праву, макар у мом случају“. Труман је у овом периоду почео да пише са озбиљношћу и великим самопоуздањем. Његово самопоуздање је било толико да је 1944. јавно извређао познатог песника Роберта Фроста.
Грађење књижевне каријере Ране приповетке
На почетку каријере Труман Капоте се првенствено фокусирао на писање приповедака. Између 1943. и 1946. написао је неколико кратких прозних дела која се данас налазе у многим антологијама приповедака друге половине 20. века. Из овог периода посебно треба издвојити приче Проповедникова легенда, Мирјам, Сопствена ласица, Затворена последња врата(за коју је добио О. Хенри награду са 24. године). Ове приче али и многе друге објављиване су по књижевним часописима али и у популарним магазинима тог времена као што су Њујоркер, Воуг, Мадмоазел, Харпер базар.
Рандом хаус, издавач његовог првог романа Други гласови, друге собе, искоришћавајући успех романа, већину ових раних прича објављује под називом Дрво ноћи и друге приче(A Tree of Night and Other Stories). Након изласка ове збирке Труман пада у депресију која је проузрокована стваралачком блокадом. Тада одлази на путовање по Европи, а искуства и утиске стечене на том путовању преноси у збирку путописних есеја Локалне боје ( Local color, 1950).
Први роман, Други гласови друге собе
Четрдесетих година Капоте ради на свом првом роману чија се радња одвија у Њујорку. Аутор је касније тврдио да је рукопис овог романа уништен, да би се 2004. испоставило да га је из канте за ђубре педесетих година спасио његов кућепазитељДетаље како је рукопис пронађен могу се наћи у предговору за једино издање ове књиге.. Роман је објављен постхумно 2006. под радним насловом Летње крстарење.
Други гласови друге собе (-{Other Voices, Other Rooms}-) је његов први објављени роман. Прилику да напише ову књигу омогућава му чињеница да је његову приповетку Мирјам запазио издавач Рандом хауса, Бенет Серф, који му је понудио уговор. Са чеком од 1 500 долара, Труман се враћа у Монровил где започиње рад на књизи. Друге гласове друге собе писао је у неколико градова пуне три године. Светлост дана роман је угледао 1948. године. Многи биографи су ово дело посматрали као полу-аутобиографско дело. Такво мишљење је имао и сам аутор који је у свом есеју овако прокоментарисао стварање свог првенца: „Друге собе, други гласови је био покушај да истерам демоне, несвесни, потпуно интуитиван покушај. Нисам био свестан да је осим пар догађаја и описа великим делом аутобиографија. Читајући га сад, осећам неопростиву самообмануПасији лавеж“. У истом том есеју говори како је посета куће у Монровилу омогућила да седне и да га напише.
Фабула у роману се базира на догађајима у животу Џоела Кнокса који након смрти своје мајке одлази да живи код оца у Њу Орлеансу. Осим што је у роману приказано болно одрастање једног дечака који покушава да обнови односе са својим оцем, роман је подигао велику прашину чињеницом да се дечак заљубљује у трансвестита Рандолфа.
У првој години роман је продат у више од 26.000 примерака а на листи бестселера Њујорк тајмса налазио се пуних девет недеља. Контроверзе око овог романа преко ноћи су направиле од Капотеја литерарну фигуру. Осим контроверзне фабуле, доста прашине се подигло и око фотографије Трумана Капотеа на полеђини корица првог издања. На тој фотографији, коју је начинио Харолд Хлум, Труман лежи и сензуално гледа право у објектив. Иако се бранио да је ова поза настала сасвим случајно, биографи се слажу око тога да је таква сензуална фотографија била његова идеја. Труманов биограф, Кларк Џералд, истиче да је већи део публицитета који је тада окруживао младог књижевника био продукт различитих интерпретација саме слике. Већина је фотографију доживљавала као сексуалну провокацију и као Капотеово гнушање према конвенционалном моралу. Ускоро фотографија је била копирана, имитирана па чак и пародирана широм државе а сама слика постаће нека врста симбола читавог Капотеовог живота. Фотографија је оставила снажан утисак и на двадесетогодишњег Ендија Ворхола, који је одмах написао писмо дивљења Капотеу. Капотеов велики утицај на Ворхола види се и у томе што је своју прву самосталну изложбу назвао 50 цртежа заснованих на писању Трумана Капотеа.Andy Warhol biography The Andy Warhol Foundation for the Visual Arts
Роман Други гласови, друге собе се нашао на 26. месту листе 100 најбољих романа са геј и лезбејском тематиком коју је направио -{The Publishing Triangle}- 1999. године
Доручак код Тифанија
Публикација Доручак код Тифанија: кратак роман и три приповетке појавила се 1958. Осим кратког романа Доручак код Тифанија у њој су се нашле и три краће приповетке: Божићна успомена, Кућа цвећа и Дијамантска гитара. Дело је недељама била на врху листе бестселера. Књижевник и критичар, Норман Мејлер, коментаришући стил у овој новели Трумана назвао „најсавршенијим писцем своје генерације“ додајући да у самом роману „не би променио ни две речи“.
Главна јунакиња овог романа, Холи Голајти, постала је засигурно најпознатији и највољенији лик Капотеовог опуса. Новела говори о Холи, младој Њујорчанки, која зна само за забаву и о њеном пријатељству са неименованим наратором. Роман је отворио праву малу хистерију у Њујоршком монденском кругу, где су многе даме тврдиле да су управо оне биле инспирација за лик Холи. Са друге стране сам аутор је тврдио да није једна особа била модел за креирање овог лика већ више њих. Популарност књиге посебно је допринело снимање истоименог филма са Одри Хепберн у главној улози. Сам аутор је био јако незадовољан екранизацијом сматрајући да су саму нит приче упростили и лишили дубине. Данас филм има антологијски значај.
Рад у позоришту и на филму
Раних педесетих Труман Капоте ради као сценариста на филму и у позоришту. Године 1952. прерадио је свој роман Харфа траве (-{The Grass Harp}-) у позоришни комад, а затим је радио на бродвејском мјузиклу Кућа цвећа (-{House of Flowers}-), из којег се посебно издвојила песма Успавана пчела. У филмском свету Труман је остао запамћен по сценарију за филм Удри ђавола и адаптацији новеле Окретај завртња Хенрија Џејмса у филм Невиност. Путујући са поставком опере Порги и Бес по Совјетском Савезу, из низа чланака које пише за Њујоркер, настаје збирка Музе су саслушане (-{The Muses Are Heard}-).
Хладнокрвно убиство
Књига Хладнокрвно убиство (-{In Cold Blood}-), је настала директно инспирисана масакром породице Клатер у сеоском месту Холком, Канзас. Труман се упознао са овим стравичним догађајем читајући чланак од 300 речи у Њујорк тајмсу. Убиство богатог фармера, његове жене и њихове двоје деце дубоко је потресло америчко друштво. Капоте одлучује да напише роман на основу догађаја који су се десили. Да би сакупио грађу одлази са Харпер Ли у Канзас где је интервјуисао становнике тог малог града. Када су убице биле ухваћене, Труман је успео да направи и серију интервјуа са једним од њих.
Капоте је ово своје дело дефинисао као нефикционални роман, односно покушао је да што верније реконструише околности, догађаје, дијалоге и сам чин убиства, инсистирајући да је свака реч у роману истинита. Роман је постао бестселер и добио је позитивне критике од књижевних критичара. Са друге стране неки критичари су указивали да иако се Труман трудио да опише стварне догађаје засноване искључиво на чињеницама, неки одломци романа су евидентно чиста фикција. Посебно је истицано да је крај романа потпуно фикционалан јер је сам Капоте желео да учини крај романа ефективнијим. Филип К. Томпкинс је написао: „Тврдећи да је свака реч у роману истинита, Труман је постао рањив у односу на све оне читаоце који желе да испитају овакву сумњиву тврдњу“.
Дело је два пута било екранизовано, први пут 1967. а други пут у виду мини-серије 1996. Исто тако, приказ Трумановог живота док је писао овај роман је представљен у два филма Капоте (2005) и Озлоглашен (2006)
Монденски живот
Труман Капоте је био отворени хомосексуалацTruman Capote Is Dead at 59; Novelist of Style and Clarity, Приступљено 11. 4. 2013.glbtq >> literature >> Capote, Truman , Приступљено 11. 4. 2013.. Прва озбиљнија веза му је била са Њутоном Арвином