Сан Антонио спарси () су амерички кошаркашки клуб из Сан Антонија, Тексас. Спарси се такмиче у НБА лиги као члан Југозападне дивизије Западне конференције. Тим своје домаће утакмице игра у дворани Фрост банк центар. Спарси су један од четири бивша тима из Америчке кошаркашке асоцијације (АБА) који су остали нетакнути у НБА лиги након спајања АБА и НБА лига 1976. године. Уједно су и један од два бивша АБА тима који су освојили НБА шампионат (други су Денвер нагетси), као и једина бивша франшиза из АБА лиге која је освојила више шампионских титула.
Франшиза је освајала НБА шампионате 1999, 2003, 2005, 2007. и 2014. године. Закључно са сезоном 2022/23, Спарси су имали највећи проценат победа међу свим активним НБА франшизама. Према подацима из маја 2017. године, Спарси су остварили најбољи проценат победа од било које франшизе у главним професионалним спортским лигама у Сједињеним Државама и Канади током претходне три деценије. Од сезоне 1999/00. до сезоне 2016/17, Спарси су остваривали најмање 50 победа у свакој такмичарској години, чиме су поставили рекорд лиге од 18 узастопних сезона са 50 и више победа. У сезони 2018/19, Спарси су изједначили НБА рекорд по броју узастопних пласмана у доигравање, забележивши чак 22 везана учешћа у плеј-офу. Овакав вишегодишњи успех франшизе поклопио се са мандатом бившег главног тренера Грега Поповича, као и са играчким каријерама истинских икона Спарса — Дејвида Робинсона (1989—2003) и Тима Данкана (1997—2016). У сезони 2022/23, Спарси су свечано прославили јубиларну 50. годишњицу од оснивања клуба.
Историја клуба Почеци као Далас/Тексас чапаралси (1967—1973) Сан Антонио спарси су своју кошаркашку причу започели као Далас чапаралси у оквиру оригиналне верзије Америчке кошаркашке асоцијације (АБА). Предвођени Клифом Хејганом у улози тренера-играча, Далас чапаралси су били један од 11 тимова који су изашли на паркет у премијерној сезони новоосноване АБА лиге. Друга такмичарска година Чапаралса донела је благо разочарење, пошто је тим завршио на четвртој позицији са просечним скором 41—37. У доигравању, Чапаралси су експресно елиминисани од Њу Орлеанс буканирса. Клуб се константно суочавао са изузетно слабом посетом на трибинама и општим незаинтересовањем публике у Даласу. Током сезоне 1970/71, из назива клуба је избачена одредница „Далас” у корист имена „Тексас”, у намери да франшиза добије регионални карактер. Услед тога су утакмице игране у Форт Ворту (у Конгресном центру округа Тарант) и Лабоку (у Општинском колосеуму у Лабоку), али се овај експеримент испоставио као потпуни неуспех. Тим се већ за сезону 1971/72. за стално вратио у Далас, делећи своје домаће мечеве између Муди колосеума и Арене конгресног центра у Даласу.
Пресељење у Сан Антонио (1973—1976) Иако су Чапаралси бележили солидне резултате на паркету, клуб је већ до своје треће године постојања почео финансијски потпуно да тоне. Финансијске потешкоће биле су углавном директна последица одбијања тадашње власничке структуре да инвестира озбиљнији новац у развој тима. Након што су у сезони 1972/73. по први пут од оснивања остали без пласмана у доигравање, готово сви власници су желели да напусте клуб. Донета је одлука да се франшиза пресели у другу средину, а Чапаралси су бирали између Сан Антонија и Ел Пасоа. Група од 35 бизнисмена из Сан Антонија — коју су предводили Анђело Дросос, Џон Шефер и Ред Меккомбс — успела је да уговори специфичан систем закупа са власничком групом из Даласа. Дросос и његови партнери су преузели тим у закуп на три године, уз опцију потпуног откупа франшизе.
мини|десно|150px|Име тима потиче од речи мамуза (енгл. -{spur}-), металног алата који се причвршћује на пету каубојских чизама у сврху контроле кретања и усмеравања коња. Одмах по потписивању овог уговора, клуб је преименован у Сан Антонио ганслингерсе; међутим, пре него што су уопште одиграли прву утакмицу под тим именом, назив је званично промењен у Спарси (Мамузе). И данас постоје јавне дебате да ли је ово име изабрано као победнички предлог на локалном конкурсу „Именуј тим” или због чињенице да је један од сувласника клуба рођен у граду Спур. У сваком случају, примарне клупске боје су промењене из црвене, беле и плаве које су одликовале Чапаралсе у препознатљиви црни, сребрни и бели мотив Спарса, а комплетан ребрендинг ступио је на снагу за сезону 1973/74. На свом првом мечу у Хемисфер арени, Спарси су претрпели пораз од Сан Дијего конквистадорса, иако је утакмица привукла сјајну посету од преко 6.000 навијача. Непрелазна и агресивна дефанзивна игра израсла је у прави заштитни знак овог тима, будући да су противнике спустили на мање од 100 поена у чак 49 утакмица, што је постао тадашњи рекорд АБА лиге. Ране Спарсе је на паркету предводио искусни АБА ветеран Џејмс Сајлас, а састав је додатно ојачан довођењем Свена Нејтера (који ће касније добити признање за дебитанта године) и ангажовањем Џорџа Гервина из Вирџинија сквајерса у јануару. Руководство АБА лиге је покушало правним путем да стопира реализацију Гервиновог трејда, тврдећи да је штетан за такмичење; међутим, надлежни судија је пресудио у корист Спарса, па је Гервин званично дебитовао за Бостон 7. фебруара 1974. године. Спарси су своју премијерну сезону под новим именом окончали са солидним скором 45—39, што је било довољно за трећу позицију у Западној дивизији. У доигравању су елиминисани већ у првој рунди од Индијана пејсерса након узбудљиве серије од седам мечева. Грађани Сан Антонија су оберучке прихватили Спарсе; клуб је просечно привлачио 6.303 навијача по утакмици, премашивши комплетну укупну једногодишњу посећеност Чапаралса после свега 18 одиграних мечева на домаћем терену. Дросос, Шефер и Меккомбс су одмах препознали огроман потенцијал: након само годину дана закупа, искористили су опцију да у потпуности поцепају претходни уговор, откупе франшизу и трајно задрже тим у Сан Антонију.
Екипа се брзо одомаћила у Хемисфер арени, наступајући пред све бројнијом и ватренијом публиком. И поред веома доброг старта и скора 17—10 током сезоне 1974/75, главни тренер Том Нисалке је добио отказ пошто је власничка структура постала незадовољна спорим и неефикасним стилом игре Спарса. На његово место промовисан је Боб Бас, који је тада изјавио: „Чврсто верујем да против професионалног тима не можете форсирати шаблонски напад пуних 48 минута. Морате допустити момцима да играју слободну, уличну кошарку.” Гервин и Сајлас су ове речи потпуно преточили у дело, па су Спарси израсли у изузетно атрактивну екипу која негује брзу транзицију и контранападе. Тим је ову такмичарску годину завршио са одличним учинком 51—33, заузевши другу позицију на Западу. Ипак, у доигравању су поново елиминисани од Пејсерса после шест одиграних утакмица.
Иако су велики успеси у доигравању изостали пре самог уједињења лига, Спарси су се изненада нашли у самом крему најбољих тимова АБА лиге. Штавише, њихове импресивне бројке о посећености учиниле су их изузетно привлачним за НБА лигу, без обзира на чињеницу што је Сан Антонио, како тада тако и данас, важио за тржиште средње величине. Иако је сам град Сан Антонио у то време бројао преко 650.000 становника (а у међувремену је напредовао и постао седми највећи град у САД), околна предграђа и рурална подручја никада нису била значајно већа од самог града. У јуну 1976. године званично је оверено спајање АБА и НБА лига, чиме је једина професионална спортска франшиза из Сан Антонија прешла у нови шампионат. Спарси, Денвер нагетси, Индијана пејсерси и Њујорк нетси званично су појачали НБА лигу почевши од сезоне 1976/77. Спарси и преостала три АБА тима придодата овим уједињењем прихватили су обавезу да исплате власнике два јака АБА клуба која су угашена уместо да приступе НБА лиги (трећи тим, Вирџинија сквајерси, преживео је своју последњу регуларну сезону, али је у потпуности престао са радом месец дана пре почетка званичних преговора о спајању). Џон Ј. Браун Млађи, тадашњи власник Кентаки колонелса, добио је обештећење од 3 милиона долара, које је касније паметно искористио за куповину НБА франшизе Буфало брејвси а потом и Бостон селтикси, након што је претходно продао сјајног бека Луија Дампира Спарсима. Власници тима Спиритс ов Сент Луис су договорили добијање одређеног процента од комплетног ТВ профита током свог НБА мандата, што је на годишњем нивоу износило отприлике једну седмину укупног ТВ профита Спарса. Овакав уговор је извршио огроман финансијски притисак на Спарсе и преостала три бивша АБА тима. Тек 2014. године, чак 38 година након комплетирања овог спајања, власници Спиритса су постигли коначан договор са НБА лигом да се прекину ове сталне годишње исплате и уместо тога узму једнократну суму од чак 500 милиона долара.Darren Rovell. Spirit of ABA deal lives on for Silna brothers . ESPN.com, January 22, 2001.
Ера Џорџа Гервина (1976—1985) мини|десно|Џорџ Гервин је представљао темељни костур Спарса током готово читаве деценије, у периоду између 1976. и 1985. године. Иако је у одређеним круговима лиге у почетку владала озбиљна скепса по питању потенцијалног успеха и стварног квалитета тимова који долазе из АБА лиге, Спарси су се показали као потпуно вредни чланства у НБА лиги већ током сезоне 1976/77. коју су окончали са солидним скором 44—38, што је било довољно за деобу четврте позиције у Источној конференцији. Овај сјајан резултат остварен је упркос бројним и значајним хендикепима које је руководство НБА лиге наметнуло бившим АБА тимовима, строго им ограничавајући право на изборе на драфту и удео од ТВ права током њихових уводних година у заједничком шампионату. Спарси су такође добили и потпуно новог великог ривала у виду Хјустон рокетса, који су пуних пет година пре овог спајања већ наступали на простору државе Тексас.
Током сезоне 1977/78, Гервин је током читаве године водио жестоку и директну битку са Дејвидом Томпсоном из Денвер нагетса за титулу најбољег поентера НБА лиге. Последњег дана регуларног дела сезоне, Томпсон је преузео привремено вођство тако што је на дневном мечу против Детроит пистонса убацио нестварна 73 поена. Исте вечери, Гервин је унапред знао да му је за освајање ове престижне титуле неопходно да постигне чак 58 поена на гостовању против Џеза у Њу Орлеансу. Гервин је ушао потпуно мотивисано у меч, постигавши 20 поена већ у првој четвртини. У другој деоници, Гервин је поставио апсолутни рекорд лиге по броју поена унутар једне четвртине убацивши чак 33 поена. Већ на самом почетку треће четвртине, Гервин је успешно пребацио границу од неопходних 58 поена, зауставивши се на крају на чак 63 постигнута поена чиме је званично осигурао титулу најбољег стрелца. Док је Гервин немилице пунио кошеве ривала, Спарси су са сјајним скором 52—30 освојили титулу шампиона Централне дивизије.
Међутим, у доигравању су Спарси потпуно шокирани и елиминисани после шест одиграних мечева од стране Вашингтон булетса, упркос феноменалној партији Гервина који је током ове серије бележио просечно 33,2 поена по утакмици. Већ наредне године, у великом финалу конференције 1979, Спарси су имали велику предност од 3 : 1 у серији, али су Булетси успели да направе велики преокрет, добију наредна три меча и после велике драме у седмој утакмици тријумфују резултатом 107—105, наневши Спарсима тежак и болан пораз. Сан Антонио је након овога морао да чека пуних 20 година како би се коначно пласирао у своје прво НБА финале. Спарси су у својих првих седам година у НБА лиги успели да приграбе чак пет дивизионих титула и постану редован учесник доигравања. Ипак, у самом плеј-офу екипа је константно остајала без среће, редовно доживљавајући елиминације од тимова као што су Вашингтон булетси, Бостон селтикси, Хјустон рокетси и Лос Анђелес лејкерси.