мини|десно|Северна хемисфера (жуто) мини|Северна хемисфера изнад Северног пола Северна хемисфера или северна полулопта је северна Земљина полулопта која се простире од екватора до Северног пола. Овде преовлађују континенталне масе (39% укупне површине полулопте) над воденим пространствима. Чак око 90% светског становништва живи на овој хемисфери.

Природне одлике Северну хемисферу чине следећи континенти: Европа, Азија, Северна Америка (са Средњом Америком и Карибима), као и северни део Јужне Америке и 2/3 Африке.

Рељеф мини|десно|300п|Хималаји, највише планине северне хемисфереРељеф северне хемисфере је претежно планински. Доминирају велики масиви: Кордиљери, Апалачи (Северна Америка); Пиринеји, Алпи, Апенини, Скандинавске планине, Карпати, Динариди, Урал (Европа); Хималаји, Тибет, Каракорум, Тјан Шан, Кунлун (Азија); Атлас, Тибести (Африка). Између њих су смештене простране низије и равнице: Прерије, Голфска равница (Северна Америка); Западноевропска низија, Источноевропска низија (Европа); Западносибирска низија, Туранска низија (Азија).

Највиша тачка северне хемисфере, а уједно и на целој Земљи је Монт ЕверестНајвиши врхови света, Приступљено 25. 4. 2013. на Хималајима (8.848 -{m}-). Најдубља тачка је 11.033 -{m}-Најдубља тачка океана, Приступљено 25. 4. 2013. и налази се у Тихом океану у Маријанској потолини.

На северној хемисфери се налазе бројна острва и полуострва Острва Гренланд, Исланд, Бафинова земља, Нова Земља, Велика Британија, Ирска, Хоншу, Хокаидо, Кјушу, Шикоку, Тајван, Цејлон, Лузон, Минданао, делови Суматре и Борнеа, Сицилија, Корзика и др. Полуострва Лабрадор, Калифорнија, Флорида, Јукатан, Пиринејско полуострво, Апенинско полуострво, Балканско полуострво, Скандинавско полуострво, Арабијско полуострво, Индокина, Кореја, Камчатка, Тајмир, Кола и др.

Клима Клима северне хемисфере је различита и варира од севера ка југу. Северно од северног поларника влада хладна арктичка клима, која обухвата крајње северне делове Северне Америке, Европе и Азије. Између поларника и 40° сгш преовлађује умерена клима. У оквиру умереног климата, могу се издвојити појасеви: планинске климе (већина високих планинских венаца), океанска клима (ободни делови континената), умерено-континенталне климе (већина континенталних делова копна) и екстремно-континенталне климе (дубљи делови копна који су у потпуности без утицаја мора или океана). Између 40° и 20° сгш преовлађује суптропска клима. Карактеришу је дуга, топла и сушна лета, са кратким, прохладним и влажним зимама. У појасу између 20° и 5° сгш доминира тропска клима, са жарким летима и благим зимама. Појас између 5° сгш и екватора налази се у појасу екваторијалне климе.

Хидрографија мини|десно|200п|Каспијско језеро, снимак из свемира Океани На северној хемисфери се простиру делови Тихог, Атлантског и Индијског океана, а у потпуности јој припада Северни Ледени океанОкеани , Приступљено 25. 4. 2013.. Мора Највећа мора северне хемисфере су: Бофорово море, Гренландско море, Баренцово море, Карско море, Источносибирско море, Берингово море, Охотско море, Средоземно море, Саргашко море, Карипско море, Црно море, Арабијско море и дрМора , Приступљено 25. 4. 2013.. Језера На северној хемисфери се налазе највећа и најдубља језера света. Највеће језеро на свету је Каспијско, а најдубље је Бајкалско. Остала велика језера су: Велико Медвеђе, Велико Ропско, Горње, Хјурон, Мичиген, Аралско, Балхашко, Чад и дрЈезера , Приступљено 25. 4. 2013.. Реке Северна хемисфера има богату речну мрежу. Најдуже реке на полулопти суНајдуже реке света, Приступљено 25. 4. 2013.: Јукон, Макензи, Мисисипи, Мисури, Рио Гранде (Северна Америка); Дунав, Рајна, Мајна, Дњепар, Дњестар, Волга, Дон (Европа); Об, Јенисеј, Лена, Иртиш, Сир Дарја, Аму Дарја, Инд, Ганг, Брамапутра, Јангцекјанг, Хоангхо (Азија); Нил, Нигер, Сенегал (Африка).

Друштвене одлике Становништво На северној хемисфери је 2015. живело око 6.405.030.000 становника, што је 87% од укупног становништва планете Земље (око 7.359.970.000).Calculated from World Population Yearbook 2019(in thousands) Најмногољудније нације су Кинези, Индуси, Руси, Американци, Индонежани, Јапанци и др. Највећи градови полулопте суНајмногољуднији градови света, Приступљено 25. 4. 2013.: Мексико Сити, Токио, Њујорк, Лондон, Каиро, Москва, Њу Делхи, Пекинг, Шангај и др.

Религија мини|десно|300п|Јерусалим, центар три светске религије На северној полулопти су заступљене све светске религије, од којих доминирају хришћанство, ислам, јудаизам, будизам и др. Северна и Средња Америка У овом делу северне хемисфере доминира хришћанска вероисповест: протестанти (САД, Канада), католици (Мексико и цела Средња Америка и Кариби) и други хришћани (баптисти, калвинисти, методисти и др). Јужна Америка У северном делу Јужне Америке доминира католичка вероисповест, уз одређене групе анимиста и тотемиста (предео Гвајанских планина). Европа На старом континенту доминантна је хришћанска вероисповест: католици (југозападни, централни и западни делови Европе), протестанти (Британија, Исланд, Скандинавија, Балтичке земље и северни део Средње Европе), православци (југоисточни и источни део континента). Има и муслимана (БиХ, Албанија, јужни и југозападни део Србије). Азија На северу континента доминирају православци и тотемисти. Цео југозападни и централни део Азије обухвата ислам, изузев Израела (јудаизам). Хиндуизам је распрострањен на Индијском полуострву. Источни и југоисточни део чине будисти, ламаисти, конфучијанци и шинтоисти, са изузетком Индонезије (ислам) и Филипина (католицизам). Океанија У овом делу хемисфере највише има протестаната и католика, уз мању број анимиста и хиндуиста (Фиџи).

Државе На северној полулопти се налазе све државе Европе, Северне Америке и Средње Америке, као и већи делови Африке, скоро цела Азија, северни делови Јужне Америке и мањи део Океаније. Африка Целом површином Мароко Алжир Тунис Либија Египат Западна Сахара Зеленортска Острва Мауританија Мали Нигер Чад Судан Еритреја Џибути Сенегал Гамбија Гвинеја Бисао Гвинеја Сијера Леоне Либерија Обала Слоноваче Буркина Фасо Гана Того Бенин Нигерија Камерун Централноафричка Република Етиопија Екваторијална Гвинеја Сао Томе и Принсипе Већим делом површине Уганда Кенија Мањим делом површине Габон Република Конго Демократска Република Конго Азија оквир|десно|Нил, једна од најдужих река светаНа северној полулопти се налазе све државе Азије, осим највећег дела Индонезије и целог Источног Тимора.

Јужна Америка Целом површином Венецуела Гвајана Суринам Француска Гвајана Већим делом површине Колумбија Мањим делом површине Еквадор Бразил Океанија мини|десно|300п|Москва, главни град Русије, највеће државе света и северне хемисфере Целом површином Палау Микронезија Гвам (САД) Северна Маријанска острва (САД) Маршалска Острва Хаваји (САД) Мањим делом површине Кирибати

Види још Северна небеска хемисфера (Северно небо)

Референце

Литература

Група аутора. Атлас свијета, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1961. Ристић К. Регионална географија Евроазије. Научна књига, Београд, 1993. Петровић Д., Манојловић П. . Географски факултет, Београд. . Група аутора. . Монде Неуф, Љубљана. .

Спољашње везе

Категорија:Географија Категорија:Земља Категорија:Регионална географија

he:המיספירה#חצי הכדור הצפוני