мини|л|225п|Италијанска апотека из 19. века 225px|thumb|right|Савремена апотека у Прагу thumb|225px|л|Прва апотека у Београду мини|десно|225п|Савремена апотека у Норвешкој мини|десно|225п|Ручна апотека кнеза Александра Карађорђевића. Апотека је здравствена установа која набавља и испитује лекове и санитетски материјал, и њима снабдева становништво. У неким апотекама се и израђују и тестирају лекови.
Апотека је радно место већине фармацеута. У апотекама фармацеути, поред улоге здравственог радника, имају и улогу продавца, у чему се огледа дихотомија фармацеутске струке.
Апотека се састоји од дела за продају, складиштење и магистралну израду лекова, а данас све чешће имају и посебан део за консултацију са пацијентима. Одговарајући закони прописују услове складиштења, обавезне натписе, опрему и сл. Раније је била пракса да фармацеут ради на изради и издавању лекова, док се данас ти послови препуштају фармацеутским техничарима а фармацеути проводе више времена комуникацији са пацијентима.
У апотеци мора бити присутан квалификовани фармацеут током читавог радног времена. У неким земљама и власник апотеке мора бити регистровани фармацеут, док у земљама где ово није случај апотекарска одељења имају и супермаркети и остали облици малопродаје.
С друге стране, већина апотека је данас проширила свој асортиман са лекова на козметику, дијететске производе, здраву храну и сличне сродне производе.
У Србији је 1830 отворена прва апотека у Београду,Прва српска апотека отворена пре 185 година у Улици краља Петра („Политика“, 30. април 2015) 1836. је отворена Дворска и воена апотека у Крагујевцу, а 1862, у саставу Главне војне болнице у Београду је основана и прва болничка апотека. "Дрогерија" на Цветном тргу 1924. била је прва коју су отвориле жене."Политика", 30. нов. 1924, стр. 8
Види још Здравство Болница Амбуланта Матеј Ивановић
Референце
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 186.
Спољашње везе -{Apothekensymbole in der Geschichte}- -{Eine kleine Kulturgeschichte der Apotheke bei Monumente Online}-