Ђорђе Оцић (Даљ, 22. септембра 1934 — Београд, 22. јануар 2008) био је српски књижевник.
Биографија Школовао се у месту рођења, Вуковару и Осијеку. Завршио је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор у гимназијама у Врбасу и Бечеју, а од 1963. до 1991. године у Београду (XI београдска гимназија). Био је члан Удружења књижевника Србије (од 1983), Удружења драмских писаца Србије и Српског филозофског друштва.
Живео је и писао у Београду, Бару и Даљу.
Године 2012, Службени гласник и Српска књижевна задруга објавили су ДЕЛА ЂОРЂА ОЦИЋА у 8 књига, међу којима и роман Слављеник из пишчеве рукописне заоставштине.
Заступљен је и у књизи: Jan Doležal, Dvě stoleti srbskeho romanu (Srbske sdruženi sv. Sava, Praha, 2009).
Преминуо је 22. јануара 2008. године у Београду. Сахрањен је 24. јануара у Даљу.
Награде Друга награда на конкурсу Радио Београда за дечју игру за "Необичне разговоре" 1976, Трећа награда за комедију "Флора и фауна" на конкурсу Дана комедије у Јагодини (тада Светозареву) 1979. године, Награда Милош Црњански за роман "Истрага", 1982, Специјална награда ТВ Београд на конкурсу Удружења драмских писаца Србије за драму "Августи", 1989.
Дела Романи Истрага. Наша књига, Београд 1981. Смрт у Ердабову. Народна књига. Невеста из васељене. Рад. Ердабовска збирка. Знамен, Београд. Чудо на Дунаву. Рад, Београд 1997, 2. изд. Знамен, Београд. . Ако има царства. Знамен. Њихове жене. Евро, Београд 1999. Под сумњом. Просвјета. Шума и друм. Билдунгсроман. „Филип Вишњић”. (broš.).
Приповетке Сувенири. „Филип Вишњић”, Београд 2005.
Драме На Златном Рогу. Знамен, Београд 2001. Чудо од човека. Знамен, Београд 2001. Хамлет у блу-џинсу (с Доброславом Смиљанићем). Знамен, Београд 2002. Крвна зрнца, Друго стање. Знамен, Београд 2003.
Расправе И Срби су Црногорци. Косово и српско питање. Народна књига, Београд 1989. Кад би био Слободан. Дијалошки оглед о вожду и народу. Знамен, Београд 1990. Срби и Хрвати на посматрању. Знамен, Београд 1999.
Песме за децу И у башти и у машти. Знамен. Речи у шетњи (с Јеленом Оцић). Рад, Београд 1996.
Радио игре Необични разговори, Радио Београд (1976) Деца спавају (1998)
Литература
Никола Милошевић, Смрт у Ердабову, Књижевна реч, бр. 312, (1987). стр. 21, . Ко је ко – писци из Југославије (Ошишани јеж, Београд, 1994, приредио Милисав Савић), Ко је ко у Србији (Библиофон, Београд, (1991). стр. 332–333, . (1995). стр. 399 - 400, . (1996). стр. 388.), Личности вуковарског краја у српској култури Боривоја Чалића (СКД Просвјета, Загреб, 1998), Жарко Видовић, Романи Ђорђа Оцића. Поетофилософија и коментари, студија (1999), Душан Иванић, Енциклопедија српског народа (Завод за уџбенике, Београд, 2008). стр. 798, Срби западно од Дунава и Дрине Јована Радојчића (Прометеј, Нови Сад, 2009), Ђорђе Перић, Грађа за лексикон писаца Југославије (Матица српска, Нови Сад, 2010), Рајко Лукач, Заједнички послови и дани, сјећање на Ђорђа Оцића, Траг бр. 40, Врбас, децембар (2014). стр. 128—131; Дејан Вукићевић, Библиографија Ђорђа Оцића, Зборник у припреми с научног скупа "Повратак у Ердабово", одржаног 26. и 27. септембра 2014. године у Даљу.
Спољашње везе Open library, Културни и знанствени центар "Милутин Миланковић" - Даљ Даљ Даљ, Ердут, Легенде ердутског краја, Сећање на Ђорђа Оцића („Политика”, 7. новембар 2018)
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Даљани Категорија:Срби у Славонији Категорија:Српски књижевници Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Чланови Удружења драмских писаца Србије Категорија:Добитници Награде Милош Црњански