Трново је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Једна је од шест општина града Источно Сарајево. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.

Географија Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница.

Историја Митрополит Дабробосански Георгије Николајевић је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала.

Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће."Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године."Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године. Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвитерату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године.

20. век мини|лево|Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.

За време Првог свјетског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог свјетског рата Нијемци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом комунистичком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела Удба, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима. Трново је током рата у БиХ, баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)

Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након Дејтонског споразума.

Спорт Трново је сједиште фудбалског клуба Жељезница.

Становништво

Види још Општина Трново (Источно Сарајево) Црква Светог великомученика Георгија у Трнову

Референце

Литература

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево. интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Категорија:Насељена места у Трнову Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом