Малина је нестало насеље, које се налазило између Билеће и Требиња у Источној Херцеговини (Република Српска). Малина је била старо седиште рода Малешеваца.
Положај
Малина је данас пусто селиште, лоцирано на путу Билећа–Требиње, у области Билећке Рудине. Малина се налазила на месту, које је почетком 20. века припадало општини Зарјечје. Данас је простор на коме се налазило нестало насеље Малина у атару села Жудојевића. Малина је била лоцирана у једној ували, затвореној са три стране. Локација овог места је била скровита и погодна за становање. Над Малином се налази Малинска Градина, са апсолутном надморском висином од 720 метара. Малина је лоцирана југоисточно од тог узвишења.Александар Бачко, Малешевци — род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007, 21; Јевто Дедијер, Билећке Рудине, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903, 802 — 806; Јевто Дедијер, Херцеговина, антропогеографске студије, Библиотека „Културно насљеђе“, Сарајево 1991, 72, 81; Момчило Ћурић, Ономастика Љубомира, С. А. Н. У, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. 6, Београд 1985, 209; Неђељко — Неђо Паовица, Завође, антропогеографска истраживања, С. А. Н. У, Српски етнографски зборник 101, Насеља и порекло становништва 47, Београд 2005, 14, 100, 119.
Код Малине се налази Малински поток. Он извире у ували Малина, југозападно од Жудојевића, у близини тог насеља. Извор овог потока је сталан, са великом количином воде, нарочито у кишном периоду. Малински поток је кратак, али на јесен има толико снаге, да покреће и млинове. Лети не пресушује. Становници Жудојевића и Скроботна су спровели воду од извора Малина до својих кућа. Користе је, између осталог, за заливање својих башта.Бачко Александар, Малешевци — род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.
Старине
Од материјалних остатака из прошлости, у Малини су очуване поједине старе гробнице. Све оне су четвороугаоног облика и већином су положене на земљи. Већи део њих је ишаран. Међу украсима на њима постоје слике, које представљају људе и животиње. На многима од њих је изрезан полумесец, док је на некима правилан рељеф лука и стреле. Никакви натписи се нису очували на овим надгробним споменицима.Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903.
У Малини такође постоје остаци старог селишта. Управо је то старо, напуштено насеље у коме су некада живели Малешевци. Селиште се налази у близини поменутог извора Малинског потока. У Малини су се очувале и старе омеђине. Сам назив узвишења Малинске Градине упућује на то, да се на овом месту налазило некакво утврђење. Између Малине и превоја Пресло налази се крај звани Гомила. Ту је лоцирано више праисторијских гомила.Бачко, 23; Дедијер, Билећке Рудине, 805; Ћурић, 209; Паовица, Завође, 14, 129.
Из прошлости насеља
На помен Малине наилазимо у поименичном попису Херцеговине из 1475/1477. године. Тада се ово место, заједно са Скроботним („Скрободна”) помиње као зимско насеље, односно зимовалиште „џемата” (пастирске заједнице, катуна) Радана сина Новака. Овај џемат се 1475/1477. године састојао од 25 домова, као и 3 домаћинства неожењених мушкараца. Летње насеље чланова овог џемата било је у месту Корочица. Малинаје, према тадашњој административној подели, припадала нахији Рудине.Бачко, 24; Ахмед С. Аличић, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина, Оријентални институт у Сарајеву, Monumenta turcica, Historiam Slavorum Meridinalium ilustrantia, Tomus sextus, серија II, Дефтери, књ. 3, Сарајево 1985, VI, 113, 655; Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, пето издање, Сарајево 1985, 236 — 237.
Ово насеље је било матица старог рода Малешеваца. Његови чланови су се веома рано почели расељавати са Малине. Документи сведоче о томе, да је још у 15. веку један огранак овог рода живео у недалеком Скроботну. Није познато, да су у Малини живели припадници неког другог рода, осим Малешеваца.Бачко, 25; Аличић, 113; Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд 2005, 477.
Види још Малешевци (род)
Референце
Литература
Аличић Ахмед С, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина, Оријентални институт у Сарајеву, Monumenta turcica, Historiam Slavorum Meridinalium ilustrantia, Tomus sextus, серија II, Дефтери, књ. 3, Сарајево 1985. Бачко Александар, Малешевци — род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007. Дедијер Јевто, Билећке Рудине, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903. Дедијер Јевто, Херцеговина, антропогеографске студије, Библиотека „Културно насљеђе“, Сарајево 1991. Мандић Новак Студо, Малешевски Мандићи, Гацко 2001.
Паовица Неђељко — Неђо, Завође, антропогеографска истраживања, С. А. Н. У, Српски етнографски зборник 101, Насеља и порекло становништва 47, Београд 2005. Ћурић Момчило, Ономастика Љубомира, С. А. Н. У, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. 6, Београд 1985. Шкаљић Абдулах, Турцизми у српскохрватском језику, пето издање, Сарајево 1985.
Спољашње везе
Интернет презентација Малешеваца Александар Бачко: Малина и Жудојевићи код Билеће (27. октобар 2015)
Категорија:Историја Билеће Категорија:Пуста насеља у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Срба у средњем веку