Извин () насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у граду Рекашу. Oпштина се налази на надморској висини од 87 -{m}-.
Историја Помиње се у папским давањима 1332-1337. године. На Марсилијевој карти из 1723. године види се "Језвин".
Помиње се као Језвин 1764. године, у саставу Темишварском протопрезвирату, Темишварске епархије."Српски Сион", Карловци 1905. године Православна црква је у то време мала брвнара.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Буковачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два свештеника. Пароси, поп Аким Петровић (рукоп. 1876) и поп Исак Белул (1788) знали су само румунски језик."Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
Основна школа у месту је пописана исте 1774. године. У њој 1846. године има 26 ђака, којима предаје учитељ Максим Димитријевић.Reesch de Lewald, Aloysius...
У Језвину се родио српски иконописац Сава ПетровићДобривој Николић: "Срби у Банату", Нови Сад 1941. године (1788-1861), који је животни век провео у Темишвару, Фабрици.
По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године је место било у Темишварском протопрезвирату, а у њему је живело 1447 православних душа. Православна црква је посвећена Св. апостолу Томи подигнута 1786. године. Православно парохијско звање је основано и од тада се воде матрикуле крштених и венчаних - 1779. године. Матица умрлих се пише од 1795. године. При месној цркви служе пароси Михајло и Никола Вуја, а помоћник им је капелан Ертмије Вуја. Језвину припада као парохијска филијала место Рекаш.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
У месту је од 1855. године ергела за узгој расних коња, пре свега расе Нонијус. То је данас једна од највећих ергела у Румунији.
По митрополијском попису 1905. године у Језвину, у Рекашком срезу је било само 11 Срба.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
Становништво Према подацима из 2021. године у насељу је живело 1.530 становника.
Попис 2002.
Референце
Категорија:Град Рекаш Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији