Петар Мартиновић (Цетиње, 1881 — Београд, 27. јануар 1940) је био бригадир црногорске војске, артиљеријски бригадни генерал југословенске војске и сенатор.
Војно училиште похађа у Софији. Током Првог балканског рата је командант артиљерије Приморског одреда.
У Првом свјетском рату је начелник штаба Санџачке војске, а приликом повлачења српске и црногорске војске 1915. је добио команду над Јаворским одредом. С њиме у новембру врши успјешне акције задржавања дијелова аустроугарског 19. корпуса на Јавору и Мучњу. С тиме је умногоме олакшао повлачење српске 1. армије долином Ибра.
Командује затим црногорском Санџачком дивизијом, а потом прелази на Крф гдје је примљен у српску војску. При пробоју Солунског фронта 1918. командант је 1. пука Југословенске дивизије.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима (двапут) и другим одликовањима.
Његово име носи једна улица у Београду (на Бановом брду).
Види још Митар Мартиновић Први свјетски рат
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 319.
Спољашње везе На командном месту кад је најтеже („Политика”, 21. април 2019)
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1940. Категорија:Цетињани Категорија:Генерали Војске Краљевине Црне Горе Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Црногорске војсковође у Првом светском рату Категорија:Солунски борци Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Сенатори Краљевине Југославије Категорија:Срби у Црној Гори