Intermitentna klaudikacija (), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz odsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih udova (ekstremiteta).

U prošlosti, kao i u drugim brzo razvijajućim poljima medicine, endovaskularne metode lečenja pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom bile su uslovljene dostupnim tehnologijama tog razdoblja. U poslednje tri decenije, a posebno s početka 21. veka značajan napredak u ovim terapijskim metodama promenio je način na koji danas lekari leče pacijente sa ovom bolešću — prvo perkutanom transluminalnom angioplastikom (akronim PTA), zatim ugradnjom intravaskularni stentova (balon-širećih, a kasnije samoširećih nerđajućih čeličnih stentovi, potom samoširećih nitinol stentova i danas lekovima obloženim drug-eluting (akronim DES) stentovima) i lekovima obloženim drug-eluting balonima.

Epidemiologija Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva. Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina.(suppl 2):II3-9. [PubMed] Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena.

Etiopatogeneza <center>Najčešći uzrok intermitentne klaudikacije {| class="wikitable" |- ! Bolest !! Znaci i simptomi |- |Periferna arterijska bolest(vaskularna intermitentna klaudikacija) || Nastaje kao posledica: oboljenja arterija donjih ekstremiteta (najčešće kod obliterirajućoj aterosklerozi, trombangiitisu ili ponovljenim ateroembolijama). |- |Suženje (stenoza) spinalnog kanala (neurogena intermitentna klaudikacija)|| Nastaju zbog periferne neuropatije kod: šećerne bolesti, ponovljenih trauma, tabes dorzalisa, siringomijelije, povrede spinalnih živaca. |- |Bolest perifernih vena|| Nastaju zbog: venskog zastoj izazvanog oštećenjem zalistaka u venskom zidu

Klinička slika Bol i šepanje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, označava se kao klaudikaciona distanca - („hodna pruga“) Prema tomer težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, odnosno dužinom pređenog puta u metrima do pojave klaudikacije u udovima.

Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku, jer je to nekada samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama.

Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti kao primer da bolesnik sa klaudikacijom ponekad ne uspeva da na zeleno svetlo pređe duži pešački prelaz.

Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva unos analgetika, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti udova, mravinjanje, zamor i druge smetnje. U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena. Preuzeto:02.06.2009. +Znaci bolesti u interemitentnoj klaudikaciji |! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Obeležje posmatranja|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Znaci bolesti|- | style="text-align:center; width:150pt;"|Okolna koža | style="text-align:left; width:200pt;"| cijanotična zategnuta, suva, atrofična, nekad bez dlaka, hladna na dodir |- | style="text-align:center;"| Subjektivni osećaj |align="left" | jak bol, intermitentna klaudikacija, povremeno bol u miru i noćni bol |- | style="text-align:center;"| Prokrvljenost''' periferni puls oslabljen ili odsutan kapilarno punjenje usporeno ABI < 8

Dijagnoza Postavljanje dijagnoze počinje anamnezom (razgovorom sa pacijentom) i fizičkim pregledom, gde se proveravaju pulsevi i noge pacijenta. Na osnovu toga se određuju dalji dijagnostički postupci. Najprecizniji patomorfološki prikaz bolesti arterija donjih udova dobija se kompjuterizovanom tomografskom angiografijom, na osnovu čega se postavqa konačna dijagnozi i odrežuje vrsta lečenja.

Prevencija U pacijenata koji puše,. prestanak pušenja je najefikasniji oblik prevencije intermitentne klaudikacije. Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod šećerne bolesti i krvni pritisak kod hipertenzija. Terapija Hirurško lečenje мини|Lokacije na kojima se radi endarterektomija butne arterije мини|Jedan od lekova iz grupe ACE inhibitora koji se koristi u terapiji IK Primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.

Od hirurških metoda primjenjuju se;Transatlantic Inter-Society Consensus (TASC) Working Group. (suppl):S1-27. Endarterektomija arterija nogu, Arterijski bajpas (premošćivanje krvnih sudova), Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata. S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan. Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije. www.hljk.hr, Preuzeto: 3.6.2009.

Medikamentna terapija U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova: ACE - inhibitori, beta-blokatori, klopidogrel, pentoksifylline i cilostazol (selektivni inhibitor PDE3)

Hiperbarična oksigenoterapija мини|Primana 100% kiseonika u barokomorama značajno povećava „hodnu prugu“.Primenom HBOT postiže se;Hampson NB, ed. Hyperbaric Oxygen Therapy: 1999 Committee report. Kensington MD, Undersea and Hyperbaric Medical Society, 1999 povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija, smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima, razvoj kolateralne cirkulacije, povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta. U kombinaciji, koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate.

U toku HBO tretmana, oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ ili hodanja bez tegoba, povećava se u preko 90% slučajeva.

Vidi još Periferna vaskularna bolest Venski čir Ateroskleroza Birgerov test

Reference

Literatura

Kritična ishemija donjih ekstremiteta u: Maksimović Ž.: 20004; 193-198

Spoljašnje veze

Категорија:Болести артерија и капилара