Јужна Америка је континент најбогатији водом (она заузима 12% површине свјетског копна, а њој припада 27% укупног слива свих река света). Највећа река континента (и целог света) је Амазон. Огромне речне системе образују још и Парана и Ориноко. Све велике реке Јужне Америке припадају сливу Атлантског океана. На западним падинама Анда извиру кратке реке које теку према Тихом океану. Већина река добија воду од киша, а многе и од отопљеног снега и леда.
Амазон је по свему изузетна река. Извире у Андима, недалеко од Тихог океана, тече према истоку преко целог континента и улива се у Атлантски океан. При ушћу формира највећу делту на свету. Ако се река Марњон узме као главни изворишни крак Амазона, онда је његов ток дуг 6437 -{m}-. Амазон има огроман басен (по површини нешто мањи од Аустралије) који прима велике количине падавина. Притоке му стижу с обе Земљине полулопте и зато је богат водом преко целе године. Два пута годишње (за време лета на обе полулопте) набуја и плави огромна пространства. Код града Манауса (Бразил) Амазон је широк 5 -{km}-, а за време подводња 15 -{km}-. Река је пловна целим својим током, а до Манауса стижу и океански бродови.
Ориноко и Парана са Парагвајем имају сезонски промјенљив водостај. Максималан водостај имају лети (кишна сезона). У њиховим горњим токовима, као и у горњим токовима њихових притока које долазе са висоравни бројни су водопади и брзаци.
Највећа језера Јужне Америке су Маракаибо (лагуна), спојено са заливом Карипског мора и језеро Титикака у централним Андима, на надморској висини од 3812 -{m}-. Језеро Титикака је познато по острвима насталим од трске. У долинама Амазона и других равничарских река бројна су језера мртваје.
Категорија:Хидрографија