Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359,2 милиона година. Назив је добила према истоименој грофовији у Уједињеном Краљевству где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.
Рибе су у девону постигле значајну разноликост, због чега се за њега често користи назив „доба риба”. Плакодерми су почеле да доминирају у готово свим познатим воденим срединама. Преци свих четвороногих кичмењака (тетрапода) почели су да се прилагођавају ходању по копну, јер су њихова снажна прсна и карлична пераја постепено еволуирале у ноге.
Подела Девон се у Европи обично дели на три епохе: доњи, средњи и горњи девон. Епохе се даље деле на векове. +Девон Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)Девон Горњи девон Фамениј 372,2 ± 2,5 358,9 ± 0,4 Франиј 382,7 ± 1,6 372,2 ± 2,5 Средњи девон Живетиј 387,7 ± 0,8 382,7 ± 1,6 Ајфелиј 393,3 ± 2,7 387,7 ± 0,8 Доњи девон Емсиј 407,6 ± 2,5 393,3 ± 2,7 Прагиј 410,8 ± 2,8 407,6 ± 2,5 Локовиј 419,2 ± 2,8 410,8 ± 2,5
Живот у девону мини|десно|350п|Копнене биљке у Девону, уметничка концепција.
У девону су јаче развијене копнене биљке. Представник доњег и средњег девона је род -{Psilophyton}- а горњег -{Archaeopteris}-. Поред рода -{Psilofyton}- заступљени су родови -{Rhynia}-, -{Asteroxylon}-, -{Pseudosporochnus}- и др.
Горњедевонска флора више готово и нема псилофита. Главни представник је -{Archaeopteris}- из групе папрати (-{Filices}-).
У прелазној зони према мору свој живот наставља заједница у којој се истичу -{Ostracoderm}--и из групе -{Agnatha}-, затим -{Placoderm}--и са родовима -{Pterichthyodes}- и -{Coccosteus}-. Током ове периоде ова заједница све више продире у водене просторе, а крајем девона изумире.
Повремени становници простора ван воде су и неке рибе дводихалице (-{Dipnoi}-) с родом -{Dipterus}- и ресоперке (-{Crossopterygii}-) с родовима -{Holoptychius}-, -{Osteolepis}- и др. Ресоперке имају велико филогенетско значење, јер су се временом њихова пераја поступно преобразила у удове, па су од њих у млађем девону настали примитивни водоземци.
Представници живог света у мору су: корали - -{Tetracorallia}-, -{Cyathophyllum}-, -{Cistiphyllum}-, -{Heliophyllum}-, -{Phillipsastraea}- брахиоподе - родови -{Spirifer}-, -{Stringocephalus}-, -{Pentamerus}-, -{Uncites}- и -{Rhynchonella}- трилобити губе значај - -{Proetus}-, -{Gryphaeus}-, -{Phacops}-.
У западној Србији у подручју Јадра, девон је претежно кластичног развоја са прослојцима кречњака, посебно у вишим деловима. Код Дружетића северно од Ваљева нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода -{Phacops}-, затим тентакулити (-{Styliolina}-, -{Novakia}-), гонијатити (-{Manticoceras}-), бројни конодонти (-{Ozarkodina lata}-, -{Polygnathus linguiformis}-, -{Palmathodella orthoconica}-, -{Palmatholepis glabra}-).
Референце
Категорија:Геолошке периоде