мини|Мамејско клизиште, које је затрпало више од 100 кућа, изазвано енормном количином падавина Клизиште (, , , ) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падинуГеолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.
Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.
У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз „урвина“, која се у суштини односи на појаву одрона, а не клизишта.
Генеза мини|Ова компјутерска симулација приказује кретање дубоког клизишта шкољкастог типа у Сан Матео округу. Почетак клижења је забележен неколико дана после новогодишње олује 1997. када се на отворила велика пукотина при врху на месту ожиљка и створило истрбушење изнад ножице клизишта. Кретање се наставило просечном брзином од неколико метара на дан, при чему се узбрдни део све више спуштао, пробио потпорни зид, и створио дубоку депресију у горњем делу. Истовремено ножица је наклизала преко пута. Преко 250000 тона стенског материјала је покренуто овим клизањем. Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су: геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине); геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања); хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода); климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега); вегетациони; антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума); други утицаји (земљотрес, подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др).
Елементи клизишта Елементи клизишта су: Ожиљци - маркантна скоковита обележја: Чеони, Бочни, Секундарни; Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта; Тело - покренути материјал; Увала - удубљење при врху клизишта; Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта; Ножица - најнижи део; Пукотине - обично тензионе, при врху клизишта.
Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.
Типови клизишта мини|Клизиште у Ел Салвадору, изазвано земљотресом 13. јануара 2001. Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела. Подела према дубини клизне површине - Према дубини клизне површине клизишта се деле на: површинска (<1-{m}-) плитка (1-5-{m}-) дубока (5-20-{m}-) врло дубока (>20-{m}-) Подела према количини покренуте масе - Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на: мала (до неколико хиљада -{m}-3) средња (до неколико десетина хиљада -{m}-3) велика (до неколико стотина хиљада -{m}-3) врло велика (до неколико милиона -{m}-3) Подела према месту настанка на падини - Према месту и узроку настанка клизишта се деле на: делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже Подела према времену настанка - Према времену настанка клизишта се деле на: примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем. Подела према структури и саставу падине - Према структури и саставу падине клизишта се деле на: асеквентна - у једнородним и неслојевитим стенама консеквентна - појава клизања је предиспонирана нагибом слојева или система пукотина према нагибу падине инсеквентна - клизна раван пресеца слојеве различитог састава без обзира на предиспонираност у склопу терена. Подела према структури и величини - Према структури и величини клизишта могу бити: клизишта смеше чврстих стена клизајући блокови клизни потоци површинска течења мале дубине под утицајем падавина и подземних вода површинско течење мале дубине под утицајем само атмосферских падавина мања откидања по захвату и дубини - благо заталасане површине падина Подела према механизму клизање течење сложено кретање Подела према облику клизне површине, рељефу и начину кретања - Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта: Слојна Вишеслојна Ротациона Степеничаста (каскадна) Блоковска Поточаста По месту појављивања надводна подводна клизишта
Види још Геотехника Инжењерска геологија
Референце
Категорија:Клизишта Категорија:Природне катастрофе Категорија:Колувијални процес Категорија:Геолошке опасности