мини|десно|Проститутка и клијент, атичка пелика са црвеним фигурама, дело Полигнота, око 430. п. н. е.; Национални археолошки музеј у Атини

Проституција је била саставни део свакодневног живота старих Грка почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност. Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци.

Женска проституција

мини|лево|Хетера и званице на банкету седе на клупи, грчке статуице од теракоте из Мирине, око 25. године п. н. е.; музеј Лувр

Псеудо-Демостен је у 4. веку п. н. е. пред грађанима окупљеним на суду изјавио: „Имамо проститутке ради задовољства, љубавнице да нам пружају дневну негу, супруге да нам рађају закониту децу и да буду верне чуварке нашег огњишта-{Contre Nééra}-, 122..“ Иако стварност није била овако карикатурална, сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки.

Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делуPomeroy, стр. 87. — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.

О постојању женске проституције која је била намењена женама нема много извора. Аристофан из Платонове Гозбе спомиње хетеристрије () у свом славном миту о љубави. По њему, „жене које су настале од делова првобитних жена не маре много за мушкарце, него више нагињу ка женама, и одатле потичу хетеристријеГозба, 191e 2-5..“ Претпоставља се да је реч о проституткама чији су клијенти биле лезбијкеHalperin, стр. 180, -{n}-2.. Лукијан Самосаћанин такође помиње ову појаву у свом делу Разговори хетераРазговори хетера, -{V}-., али могуће је да је ту, једноставно, реч о успутној алузији на Платона.

-{Pornai}-

мини|десно|Проститутка дочекује једног од својих клијената, атички лекит са црвеним фигурама, између 460—450. п. н. е.; Национални археолошки музеј у Атини

Проститутке су биле разврстане по категоријама. На дну лествице налазиле су се -{πόρναι / pórnai}-Прво помињање овог имена среће се код Архилоха, песника с почетка 6. века п. н. е. (-{fgt. 302 W = Lasserre 91}-)., које су, како етимологија упућује — реч долази од „продавати“ () — биле углавном робиње у власништву сводника (), дословце „пастира“ проститутки, коме су плаћале утврђени износ од оствареног приходаHalperin, стр. 109.. Робовласник је могао бити слободан грађанин, јер се радило о уобичајеном извору прихода; Теофраст наводи сводника одмах поред механџије и порезника на листи уобичајених занимањаКарактери, VI, 5.. Власник је могао бити и странац или странкиња.

У класичној Грчкој -{pórnai}- су биле робиње варварског порекла; у хеленистичкој Грчкој међу њих су се убрајале и девојчице које су њихови очеви, слободни грађани, напустили и биле су сматране робињама док се, евентуално, не би доказало супротно. Изгледа да је то био чест случај, пошто Климент Александријски, који је живео у 2. веку, опомиње оне који посећују проститутке на опасност од инцеста: „Колико је очева који су заборавили на децу коју су одавно напустили несвесно имало сексуалне односе са својим сином који се проституише или са својом кћери која је постала блудница...Педагог (III, 3). -{Cité par Pierre Brulé, « Infanticide et abandon d'enfants. Pratiques grecques et comparaisons anthropologiques », dans Dialogues d'histoire ancienne numéro 18}- (1992), стр. 62.“ Ове проститутке су радиле по јавним кућама, поглавито у квартовима који су били познати по таквој активности, као што је атинска лука Пиреј или Карамеикос у Атини. Ове куће су посећивали морнари и сиромашни грађани.

Истој овој категорији припадале су и девојке из атинских бордела који су се налазили под контролом града-државе. Према Атенеју из НаукратисаАтенеј, Гозба софиста, XIII, 23. који цитира комедиографа ФилемонаAdelphes}-, -{fgt}-. 4. и историчара Никандра из Колофона-{Histoire de Colophon = Fragmente der griechischen Historiker 271-272 fgt. 9., Солон је „у намери да обузда јарост момака, (...) покренуо иницијативу за отварање јавних кућа у којима би радиле откупљене младе женеИзвод из превода Филипа Ремакла, као и сви остали цитати Атенеја наведени у чланку, Атенеј, Гозба софиста..“ Тако, један од Филемонових ликова узвикује:

Како наглашава ова личност, Солонове јавне куће пружале су сексуално задовољење доступно свимаОбол је износио осми део драхме, која је крајем 5. века п. н. е. представљала дневну зараду радника ангажованог на јавним радовима. Средином 4. века п. н. е. ова зарада се попела на једну и по драхму. и биле су пријемчиве и за најсиромашније слојеве друштва. Том приликом је Солон подигао, захваљујући порезу који је убирао од јавних кућа, храм посвећен Афродити Пандемос, што у дословном преводу значи „општенародна“ Афродита. Иако је историјска тачност ових анегдота сумњива, и поред тога постаје сасвим јасно да су Атињани сматрали проституцију саставним делом демократије.

Када је реч о тарифама, постоје бројна нагађања о цени од једног обола за основне услуге јефтиних проститутки. Тешко је разлучити да ли се ту радило о пословичном изразу који је био синоним за „јефтино“ или, пак, о стварној цени.

Независне проститутке

мини|лево|Музичарка на банкету (уп. лира) се облачи пред клијентом, атичка ваза са црвеним фигурама, рад Еуфронија, око 490. п. н. е.; Британски музеј

На другом ступњу лествице међу проституткама налазиле су се бивше робиње које су у међувремену стекле слободу. Њихов положај био је врло близак статусу хетера, љубавница. Осим што би непосредно пред потенцијалним клијентима показивале своје дражи, прибегавале су и „рекламним“ триковима: наиме, пронађене су сандале са ђоном на којем је било урезано () „прати ме!“, којима би остављале траг на земљишту. Користиле су се, по свему судећи, и врло упадљивом шминком: тако се, рецимо, Еубул, представник средње (атичке) комедије, презриво подсмева блудницама „умазаним оловним белилом и (…) образа умазаних соком од купине-{Cité par Athénée}-, XIII, 6..“

Ове проститутке су биле различитог порекла: странкиње које нису могле да нађу друго запослење у полису у који су дошле да живе, сиромашне удовице, бивше -{pornai}- које су успеле да се откупе (често на кредит). У Атини оне су биле у обавези да се региструју пред полисом и да плаћају порез. Захваљујући свом занату, неке од њих успеле су и да се обогате. У Коптосу, у старом Египту, у 1. веку н. е. пролазак је проституткама наплаћиван 108 драхми, насупрот 20 драхми колико су плаћале остале жене-{W. Dittenberger, Orientis Græci inscriptiones selectæ (OGIS), Leipzig}-, 1903—1905, II, 674..

Цене њихових услуга тешко је проценити: чини се да су често варирале. У 4. веку п. н. е. Теопомп наводи да проститутке из друге зоне траже један статер (четири драхме), док у 1. веку п. н. е. епикурејски филозоф Филодем из Гадаре-{Anthologie palatine}-, -{V}-, 126. помиње систем претплате који износи пет драхми за туце посета. У 2. веку н. е. у делу Разговори хетера Лукијана из Самосате проститутка Ампелис сматра да је пет драхми по посети недовољна ценаРазговори хетера, 8, 3.. У истом тексту се наводи да је млада девојка могла да тражи једну мину, што је износило сто драхмиРазговори хетера, 7, 3., чак и две мине уколико клијент није био привлачан. Млада и лепа проститутка могла је да наметне више цене у односу на своју старију колегиницу — премда илустрације на керамици показују да је постојало посебно тржиште на ком су се нудиле старије женеВиди нарочито порнографске сцене сликара Педијуса насликане на једном киликсу у Лувру (-{G}-13).. Такође, све је зависило од тога да ли је клијент желео да за себе обезбеди ексклузивност проститутке или не. Склапали су се и ортачки уговори: неколицина пријатеља купила би искључиво право на проститутку, сваки је био носилац права на део времена.

У ову категорију несумњиво се могу сврстати музичарке и плесачице које су биле ангажоване на мушким банкетима. АристотелУстав атински, -{L}-, 2. међу посебним надлежностима десеторице магистрата помиње (петорице -{intra muros}- и петорице за Пиреј), (-{ἀστυνόμοι / astynómoi}-), задатак да се старају „да свирачице на флаути, лири и цитри не буду плаћене више од две драхме-{Extrait de la traduction de Georges Mathieu et Bernard Haussoulier, revue par Claude Mossé, Belles Lettres}-, 1996.“ за вече. Могуће је да су сексуалне услуге улазиле у цену ангажовањаВиди, на пример, Аристофанове Осе, -{v}-. 1342 -{et suiv}-., која је, упркос контролама надзорника, временом постајала све виша и виша.

Хетере

мини|десно|Капитолска Венера, римска копија статуе Книдска Афродита коју је првобитно извајао Праксител по моделу своје љубавнице, хетере Фрине; музеј Лувр

Хетере се нису ограничавале само на пружање сексуалних услуга и њихове услуге нису биле једнократне: дословце, (-{ἑταίρα / hetaíra}-) значи „пратиља“Овај термин у значењу „куртизана“ први је употребио Херодот, Историја, II,134-135. -{Kurke}-, pp. 107.. Поседовале су завидно образовање и биле су кадре да се укључе у расправе са просвећеним људима, рецимо на банкетима. Једино су оне од свих жена у Грчкој, са изузетком Спартанки, биле самосталне и способне да саме стичу за живот. Као љубавнице, добијале би поклоне од неколицине „дружбеника“ (-{hetairoi}-) или „пријатеља“ (-{philoi}-), који су их издржавали, а чија су удварања оне прихватале. То су најчешће биле странкиње, попут Аспазије, пореклом из Милета, или Неере, пореклом из Коринта.

Аспазија, Периклова љубавница, најпознатија је жена из 5. века п. н. е. Привлачила је код себе Софокла, Фидију, као и Сократа и његове ученике. По ПлутархуПериклов живот, XXIV, 2., „господарила је највиђенијим државницима, а код филозофа је побуђивала пажњу, за коју се не може рећи да је била ни слаба ни безначајна-{Traduction d'Anne-Marie Ozanam pour les éditions Gallimard}-, 2001..“

Позната су имена извесног броја хетера. У класичном добу постојала је Теодота, Алкибијадова љубавница, са којом Сократ дискутује у Ксенофонтовом делу Успомене о СократуУспомене о Сократу, III, 11, 4.; као и Неера, предмет славне беседе Псеудо-Демостена; Фрина, по чијем узору је извајана статуа Афродите у граду Книду — Праксителово ремек-дело чија је милосница била, а била је уједно и пратиља беседника Хиперида, који ће је касније бранити на суду од оптужби за безбожништво; Леонтија, Епикурова пратиља, и сама филозофкиња. У хеленистичко доба помиње се Питионика, миљеница Харпала, ризничара Александра Великог и, напослетку, Таида, која је била љубавница самог Александра Македонског и доцније Птолемеја Првог.