Шеланд

250п|мини|десно|Положај острва Шеланд у Данској

ШеландЈедини облик који је исправан по транскрипцији с данског језика, иако се често срећу и други облици, попут Селанд, Сјеланд, Шјеланд. () је са 7.301 km² највеће острво Данске (ако се не рачуна Гренланд, који је веће величине). Шеланд је 1. јануара 2020. имао 2.319.705 становника, што га чини најнасељенијим острвом Данске (40% укупног становништва).BEF4: Population 1 January by Islands, Statistics Denmark

Острво Шеланд од шведске области Сканија одваја мореуз Оресунд, а од 2000. спаја истоимени мост. Шеланд је на западној страни одвојен од острва Фин мореузом Велики Белт, преко кога такође постоји мост. На југу је острво Фалстер. И према овом острву постоје мостови, који су изграђени у Фару и Сторстремену (-{Farøbroerne, Storstrømsbroen}-).

Највише природно узвишење високо је 122.9 метара.

Етимологија

Порекло данског имена Sjælland није тачно познато. на савременом данском значи „душа“; претпостављено је извођење из / (што значи „језеро“ или „море“). Међутим, данас је уобичајена хипотеза да се стародански облик заснива на речи * са завршетком *wundia-. Ово последње значи „указује, личи”. Реч * може имати два различита значења: „печат” (на модерном данском ) или „дубоки залив, фјорд”. Пошто је Роскилде велико и древно насеље на Зеланду, до којег се може доћи морским путем кроз уски фјорд Роскилде (огранак од Исефјорда), претпоставља се да су поморци острво назвали по овоме.

Могуће је да је енглески облик позајмљен из немачког облика Seeland. Ови облици могу бити засновани на претпоставци да први део значи море или језеро (немачки See), или би једноставно могли бити засновани на алтернативном данском облику имена, Sælland, који је био уобичајен до 19. века.Sælland, Holberg Dictionary

Историја

Племенски Данци су дошли са Зеланда и Сканије и говорили су раним обликом северногерманског.Holmberg, Anders and Christer Platzack (2005). "The Scandinavian languages". In The Comparative Syntax Handbook, eds Guglielmo Cinque and Richard S. Kayne. Oxford and New York: Oxford University Press. Excerpt at Durham University . Историчари верују да су пре њиховог доласка већину Јутланда и најближих острва населила племена Јута. Јути су на крају мигрирали у Велику Британију, неки као плаћеници бритонског краља Вортигерна, и добили су југоисточне територије Кента, острво Вајт и друге области, где су се населили. Они су касније апсорбовани или етнички очишћени од стране инвазивних Англа и Саса, који су формирали Англосаксонце. Преостало јутско становништво у Јутланду се асимилирало са досељеним Данцима.

Валдемаров зеландски закон био је грађански законик донесен у 13. веку. Пре усвајања јутландских, зеландских и сканијских закона, није било униформности закона у свим насељима у Данској. Рингстед и касније Роскилде били су први важни политички и верски центри на острву, а улогу је касније преузео Копенхаген. Други важни верски центри пре реформације били су опатија Соре у Спреу и опатија Есром у Рсруму. Са својом стратешком локацијом на улазу у Ересунд, посебно након изградње замка Кронборг и увођења наплате пролаза, Хелсингер ће се касније развити у најважнији град и морску луку изван Копенхагена.

Већи део Северног Зеланда је вековима, почевши од касног 16. века, био у власништву круне и углавном се користио као краљевско ловачко подручје. Локална властелинства су играла централну улогу у економији остатка острва.

Рани индустријски центри изван Копенхагена укључивали су Мулеон са својим воденицама, фабриком оружја Кронборг у Хелебеку, Фредериковим погонима Јохана Фредерика Класена у Фредериксверку и Фабриком текстила Кенг Ниелса Риберга у Вордингборгу. Значајни делови најјужнијег дела острва били су у 18. веку део коњичког округа Вордингборг.

Прве железнице на острву изградио је Дет Сјеландске Јернбанеселскаб (1847-1888). Прва деоница отворена је између Копенхагена и Роскилда 1847.

Митолошко порекло thumb|left|250п|Гефион резбура Зеланда из Шведске.

У нордијској митологији, како је речено у Превари Гилфијевој, острво је створила богиња Гефјун након што је преварила Гилфија, краља Шведске. Она је уклонила комад земље и превезла га у Данску, која је постао Зеланд. Празан простор се напунио водом и постао Меларен.Den Store Danske Encyklopædi, article Gefion Међутим, пошто модерне мапе показују сличност између Зеланда и шведског језера Венерн, понекад се идентификује као рупа коју је оставила Гефјун. Гефјун је краљица краља Скјелдра, истоименог претка Скилдингса, у вези са етимолошком расправом.

Географија thumb|250п|Острво Шеланд (Sjælland) и Дански мореуз између Данске и Шведске, који повезује Балтичко море – са десне стране – и Атлантски океан.

Шеланд је најнасељеније данско острво. Неправилног је облика и налази се северно од острва Лоланд, Фалстер и Мен. Мало острво Амагер лежи одмах источно.

Копенхаген је углавном на Шеланду, али се протеже преко северног Амагера. Бројни мостови и метро у Копенхагену повезују Шеланд са Амагером, који је повезан са Сканијом у Шведској мостом Ересунд преко вештачког острва Пеберхолм. Шеланд је спојен на западу са Фуненом, фиксном везом Великог појаса, а Фунен је мостовима повезан са копном земље, Јутландом.

Регионална подружница националног емитера ДР је 5. јуна 2007. известила да је Кобанке на југоистоку у близини града Ренеде у општини Факс, са висином од , била највиша природна тачка на Шеланду. Гилденловесхеј, јужно од града Роскилде, има висину од , али то је због вештачког брда које је направљено током 17. века и његова највиша природна тачка је само .

Шеланд је дао име шеландској ери палеоцена.

Становништво

На североистоку Шеланда и острву Амагер налази се главни град Данске, Копенхаген. Регион главног града покрива 2561 км². У њему је 2009. живело 1.167.569 људи, што је више од 20% становништва земље. Остали значајни градови су историјска престоница Данске Роскилде и Хелсингер.

Укупан број становника острва је 2.208.348 (2013).

Референце

Литература

Michaelsen, Karsten Kjer, , Politikens Forlag (1. bogklubudgave), 2002, Nationalencyklopedin, vol. 4, Bokförlaget Bra Böcker, 2000, .

2013 Legatum Prosperity Index™: Global prosperity rising while US and UK economies decline. Legatum Institute, 29 October 2013.

Спољашње везе

Категорија:Острва у Данској Категорија:Балтичка острва