Бор () је род зимзеленог четинарског дрвећа, ређе жбуња из породице -{Pinaceae}-. Pinus је једини род у подфамилији -{Pinoideae}-. Списак биљака који су саставили Краљевски ботанички врт Кју и Ботаничка башта Мисурија прихвата 126 врста борова као тренутно постојеће, заједно са 35 неразврстаних врста и многим другим синонимима. Бор се такође може односити на дрвену грађу добијену из борових стабала; бор је једна од широко заступљених врста дрвета која се користи као резана грађа.

Таксономија

Род -{Pinus}- обихвата око 111 постојећег дрвећа и грмова, у подродовима: -{Pinus}- (тврди борови) и -{Strobus}- (меки борови). Сваки од подродова има неколико секција заснованих на секвенцирању хлоропласт не ДНК. Старије класификације род су делиле у три подрода: -{Pinus}-, -{Strobus}- и -{Ducampopinus}-. – на бази особености шишарке, семенки и листова (иглица). Филогенија, након ДНК анализе, показао је да бивши подрод -{Ducampopinus}- примада подроду -{Strobus}-, тако да термин -{Ducampopinus}- више није у таксономској употреби.

Врсте подрода -{Ducampopinus}- сматране су посредницима између два друга подрода. У модерној класификацији, сврставане су у подрод -{Strobus}-, али се ни у један нису добро уклопиле, те су класификоване у трећи подрод. Године 1888, калифорнијски ботаничар Џон Гил Лемон ставио их је у подрод -{Pinus}-. Генерално, ова класификација истицала је морфологију шишарке, семенки и љуски листова, а врсте у сваком подроду обично су биле препознатљиве по свом општем изгледу. Бор са једним фиброваскуларним снопом по листу (бивши подродови „-{Strobus}-“ и „-{Ducampopinus}-“) били су познати као „хаплоксилонски борови“, док су борови са два фиброваскуларна снопа по листу, (подрод „-{Pinus}-“) називани „диплоксилонски борови“. Диплоксилонски имају тврђе дрво и већу количину смоле од борова хаплоксилонских.

Неколико својстава се користи за разликовање подродова, секција и подсекција борова: број листова (игалица) по скупној честици, број фиброваскуларних снопова иглицее, положај смоластих канала у иглицама, присуство или облик семенских крила и положај умба (грбице), те присуство бодљи на на љускама семенских чешера.

Распрострањеност Борови су распрострањени у шумским подручјима умереног појаса, већином на северној полулопти, од поларног круга до Гватемале, западне Индије, северне Африке и Индонезије.

Борови живе под врло различитим еколошким условима. Отпорни су према мразу и изразито су светлољубиве врсте. Добро успевају и на слабијим, каменитим, пешчаним и сувим земљиштима. Размножавају се генеративно и вегетативно.

Борови у Србији У шумама Србије расте пет аутохтоних врста борова: Црни бор - Pinus nigra, Бели бор или сребрни бор - Pinus silvestris, Бор кривуљ или планински бор - Pinus mugo, Муника - Pinus heldreichii и Молика - Pinus peuce.

Молика и муника су терцијерни реликти и ендемске врсте Балканског полуострва.

Друге интересантне врсте борова 250п|мини|десно|Шишарке различитих врста борова: алепски бор, планински бор и пињол. Интересантне су и друге врсте борова, значајне због својих декоративних или употребних особина: Хималајски бор - Pinus wallichiana, врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама, Вајмутов бор, боровац - Pinus strobus, прилагодљива врста, значајна за пошумљавање голети, Пињол, пинија - Pinus pinea, врста која осим изузетне лепоте има и јестиво семе, Алепски бор - Pinus halepensis, приморска врста изузетне лепоте и Pinus longaeva, врста борова која се убраја у најдуговечније живе организме на планети.

Изглед Четине се развијају на краткорастима, по 2, 3 или 5 у заједничком прозрачном рукавцу.

Мушке цвасти су висеће и развијају се у скупинама на врху овогодишњих изданака. Поленова зрнца имају два ваздушна мехурића. Опрашивање се врши ветром, али процес оплодње обавља се тек годину дана касније, а за то време у семеном заметку развија ембрионска врећица и примарни ендосперм са јајним ћелијама.

Женске цвасти, које уобичајено зовемо шишарке, обично се развијају под вршним пупољком. Стерилне љуспе су врло мале и ситне, а касније закржљале. Фертилне љуспе при врху имају задебљали део - апофизу, на којој је грбица - умбо. Шишарке су зреле у другој или трећој години. Семе је са криоцетом.

Употреба 200п|мини|десно|Јестиво семе пињола Дрво многих врста борова углавном је цењено у столарству, грађевинарству, бродоградњи, али и у резбарству. Код неких врста се користи и за добијање смоле - смоларење.

Младе четине борова садрже витамин Ц, па се од њих могу справљати чајеви и витамински напици. У неким земљама од мушких цвасти праве се посластице, тако што се оне кандирају умакањем у густи, врући сируп. Семе борова је по правилу јестиво, али су углавном веома ситне и неиздашне, осим семена врста са крупним семеном, међу којима је пињол (Pinus pinea) најпознатији. Његово семе је укусно и користи се као зачин, или се једе сирово попут орашастог воћа, дуж целог Медитерана.

Више о употреби борова код сваке врсте појединачно.

Значај у озелењавању У пејзажној архитектури род борова је изузетно цењен. Многе врсте борова користе се као украсне у озелењавању урбаних предела. Посебно су значајни за постизање колорита зелене површине током зимских месеци. Обзиром да су углавном прилагођени суровим климатским условима и сиромашним земљиштима неке врсте борова (попут црног бора) користе се као пионирске врсте за пошумљавање голети.

Бор у народној традицији 250п|мини|десно|Свети бор са Камене горе У народној традицији бор је сматран светим дрветом, чак отелотворењем божанства. Ово веровање у нашем народу потиче још од старих Словена. Тако се и данас у неким крајевима може чути заклетва "бора ми". Стари борови и данас често представљају записе, стабла која се не смеју сећи нити на други начин оштетити.. У прошлости су се под њиховим крошњама организовали сабори и друга народна окупљања. Нарочито су била цењена стара стабла, попут бора краља Милутина, или бора цара Уроша у Урошевцу који је жив и данас и заштићен као споменик природе. Такође на Каменој Гори надомак Пријепоља расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. И овај бор је један од древних борова који су под заштитом државе, као споменици природе.

Бор је поштован код многих народа, па се тако може наћи на поштанским маркама, грбовима и заставама многих земаља.

Види још Четинари Шуме Србије Дрво (материјал)

Референце

Литература

Спољашње везе

Класификација борова Arboretum de Villardebelle Слике шишарки Gymnosperm families - scroll down to the Pinaceae 40 Pine Trees From Around the World by The Spruce , covers Californian species Pinus in Flora of North America Pinus in the USDA Plants Database

* Категорија:Шумарство Категорија:Хортикултура Категорија:Дендрологија Категорија:Флора Србије