Банат, Бачка и Барања био је назив за територијално-политичку јединицу која је на подручјима Баната, Бачке и Барање формирана након распада Аустроугарске монархије у новембру 1918. године. Непосредно након доношења одлуке о присаједињену Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, која је усвојена 25. новембра, та територија је већ 1. децембра као део Србије ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поставши једна од привремених покрајина нове државе (1918-1922). Покрајина се делила на жупаније, а у првом периоду, до марта 1919. године, имала је и сопствене органе власти: покрајинско представничко тело, односно Велики народни савет и покрајинску владу, односно Народну управу. Седиште покрајинских органа власти налазило се у Новом Саду. Након распуштања покрајинских органа у марту 1919. године, жупаније на подручју БББ дошле су под непoсредну управу централних државних власти, а почевши од 1922. године започео је процес успостављања новог (обласног) уређења, што је у потпуности окончано тек 1927. године, када је распуштањем жупанијских управа сва локална власт пренета на новоформиране обласне органе.

Назив мини|265п|Банат, Бачка и Барања са границама одређеним на мировној конференцији Службено име покрајине, које су користили разни покрајински и државни органи (Велики народни савет и Народна управа, а потом и испоставе разних министарстава), било је: „Банат, Бачка и Барања“, али незванично се користио и назив "Војводина", по угледу на ранију Српску Војводину (1848-1849) и Војводину Србију и Тамишки Банат (1849-1860).

Историја мини|265п|Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца мини|265п|Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански Срби, а на челу ове управе налазио се Српски Народни Одбор из Новог Сада.

Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и 1 Мађар), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба, да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Велика народна скупштина од 25. новембра није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. Јован Лалошевић, док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. Славко Милетић.

Иако је влада у Београду прихватила одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, она није званично признала Народну управу, која је управљала овим подручјима све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу. Власт Народне управе простирала се не само у оним деловима Баната, Бачке и Барање који су на мировној конференцији признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, већ у свим деловима ових региона, које је контролисала војска Краљевине Србије од новембра 1918. године, укључујући и делове који данас припадају Румунији и Мађарској.

Већ од марта 1919. године престали су да постоје посебни покрајински органи Баната, Бачке и Барање, али та територија је и даље званично чинила једну од покрајина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пошто су сва министарства у међувремену образовала посебне покрајинске испоставе и надлештва за подручје БББ, а нека од њих су имала седиште у Новом Саду.Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, год. 1 (1921-1922), Загреб 1922, стр. 196-198.

Иако су уредбе о увођењу нове административне поделе на области донете већ 1922. године, процес успостављања новог (обласног) уређења одвијао се са закашњењем, због вишеструког одлагања обласних избора, који су одржани тек у јануару 1927. годнине, након чега је 10. априла 1927. године донета "Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније", чиме су на подручју БББ коначно укинуте и жупанијске управе.Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније (Службене новине Краљевине СХС, од 26. априла 1927. године)

Административна подела У време одржавања Велике народне скупштине (25. новембар 1918. године), на просторима Барање, Бачке и Баната постојало је пет жупанија: Барањска, Бачко-бодрошка, Торонталска, Тамишка и Карашко-северинска. Пошто су највећи део дотадашњег жупанијског чиновништва чинили аустроугарски лојалисти, првенствено Мађари и Немци, новоформирана Народна управа Баната, Бачке и Барање је приступила преузимању и реорганизацији жупанијских управа.

Већ 3. децембра 1918. године, Народна управа је именовала велике жупане за следеће области: Торонталска жупанија Тамишка жупанија (са деловима Карашко-северинске жупаније) Бачко-бодрошка жупанија Барањска жупанија и Град Баја

Потом су 15. јануара 1919. године именовани посебни велики жупани за следеће две области: Барањска жупанија (са деловима жупаније Толна и Шомођ) Град Баја (са околином)

Након разграничења са Румунијом (1919), извршено је обједињавање банатских жупанија, Торонталске и Тамишке, чиме је створена јединствена Торонталско-тамишка жупанија за целокупно подручје Баната у границама Краљевине СХС. Тиме је број жупанија на просторима Баната, Бачке и Барање сведен на три (Торонталско-тамишка, Бачко-бодрошка, Барањска).Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, год. 1 (1921-1922), Загреб 1922, стр. 199.

Након склапања Тријанонског споразума (1920) и повлачења коначних граница са Мађарском (1921), југословенска Барањска жупанија је сведена на два среза (Дарда и Батина), који су 1923. године прикључени суседној Бачко-бодрошкој жупанији, чиме је број жупанија сведен на две. Иако је већ 1922. године било предвиђено да ће на тим подручјима бити установљене нове области, процес успостављања обласних самоуправа текао је са великим закашњењем, тако да је жупанијска управа на просторима Баната, Бачке и Барање коначно укинута тек, 1927. године, путем доношења посебне уредбе.Уредба о ликвидацији Торонталско-тамишке и Бачко-бодрошке жупаније (Службене новине Краљевине СХС, од 26. априла 1927. године)

Становништво Иако су Срби, Буњевци и други Словени насељавали већи део покрајине, они су живели помешано са Румунима, Мађарима и Немцима, тако да је етнички састав ове територије био веома сложен. После успостављања коначних државних граница на мировној конференцији, у деловима Баната, Бачке и Барање који су признати као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, живело је 1.365.596 становника, од којих 29% Срба, 27,7% Мађара, 23,8% Немаца, као и припадници других народа.

Установе Велики Народни Савет (парламент) покрајине бројао је 50 чланова, од којих 35 Срба, 8 Буњеваца, 5 Словака, 1 Крашована и 1 унијатског свештеника.

У надлежности народне управе (владе) покрајине налазили су се следећи одсеци: политички послови, унутрашњи послови, правосуђе, просвета (школа и црква), финансије, саобраћај, привреда, прехрана и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народна одбрана.

Званичници Др Јован Лалошевић, председник Народне управе (владе), повереник за политичке послове и привремени повереник за просвету, Петар Коњовић, заменик председника Народне управе, Јован Храниловић, привремени председник Великог Народног Савета, Др Славко Милетић, председник Великог Народног Савета, Др Јован Латинчић, потпредседник Великог Народног Савета, Др Игњат Павлас, повереник за унутрашње послове, Др Аугуст Рат, повереник за правосуђе, Др Владислав Манојловић, повереник за финансије, Стеван Славнић, повереник за саобраћај, Мита Клицин, повереник за привреду, Др Коста Поповић, повереник за прехрану и снабдевање, Душан Тушановић, повереник за социјалне реформе, Др Лаза Марковић, повереник за народно здравље, Душан Попов, повереник за народну одбрану.

Види још

Историја Баната Историја Бачке Историја Барање Историја Срема Историја Војводине Историја Србије Историја Хрватске Историја Мађарске

Референце

Литература

Спољашње везе

Мапа Мапа Мапа

Категорија:Краљевина Србија Категорија:Стварање Краљевине СХС Категорија:Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Баната Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Барање Категорија:Историја Срба у савременом добу Категорија:Историја Румуније Категорија:Историја Мађарске Категорија:Историја Хрватске Категорија:Политичка историја Србије Категорија:Аустроугарска у 1918. Категорија:Србија у 1918. Категорија:Србија у 1919. Категорија:Србија у 1920. Категорија:Србија у 1921. Категорија:Србија у 1922. Категорија:Бивша административна подела Србије Категорија:Настанци 1918. Категорија:Последице Првог светског рата у Мађарској