Јасмина Михајловић (Ниш, 1960) српска је књижевница, књижевна критичарка, библиограф и приређивач. Ауторка је прозних књига, путописа, есеја и књижевнокритичких радова, а њена проза и књижевнокритички и есејистички текстови превођени су на више језика.

Од краја осамдесетих година бави се стваралаштвом Милорада Павића као књижевни критичар, библиограф и приређивач његових дела. Њихова професионална сарадња почела је пре брака. Сачинила је библиографије Павићевог дела за његова сабрана дела у издању Просвете (1990) и Драганића (1996), као и био-библиографију за Српску академију наука и уметности (1991). Павићевој прози посветила је књигу Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића (Просвета, 1992).

Током брака наставили су професионалну и књижевну сарадњу и заједно написали књиге Две которске приче (1998) и Љубавни роман у две приче (2004).

После Павићеве смрти 2009. Михајловић је наставила рад на његовој књижевној заоставштини, новим издањима и преводима, библиографији и међународној рецепцији његовог дела. Тестаментарни је наследник имовинских ауторских права на Павићева дела и старатељ Легата Милорада Павића у Београду.

Биографија

Јасмина Михајловић рођена је 1960. године у Нишу. Дипломирала је 1987. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за југословенске књижевности и општу књижевност.

Од 1987. предавала је књижевност у београдским школама. Од 1989. до 1991. радила је као истраживач у Институту за књижевност и уметност у Београду, на пројекту „Српска књижевна критика“. Од 1991. до августа 1999. била је директор Савета за промовисање српске културе у свету при Светској српској заједници у Женеви. Од 1999. делује као слободни уметник. Члан је Српског књижевног друштва.

Била је супруга књижевника Милорада Павића.

Књижевни рад

Михајловић је књижевни рад започела књижевнокритичким, теоријским и библиографским текстовима, а потом је објављивала прозу, путописе и есеје.

Прву књигу, Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића, објавила је 1992. године. У каснијим књигама заступљени су путопис, аутобиографска проза, есеј, документарна грађа и фикција.

Путовање је један од честих мотива њене прозе. Путни албум састављен је од пет путописних целина, док је Париски пољубац конципиран као авантуристичко-путописни роман чија се радња одвија током четири дана у Паризу.

У књизи Родослов пријатеља. Споменар-албум (2024) објединила је сећања, анегдоте и фотографије из приватне архиве о више од педесет личности из књижевног, уметничког и јавног живота са којима су се она и Милорад Павић дружили током више деценија.

У интервјуу за Avant Art Magazin Михајловић је говорила о односу сопственог књижевног рада и јавне улоге супруге и књижевне наследнице Милорада Павића, описујући свој положај као представљање „два писца“ — Павића и себе.

Трилогија

Године 2026. Михајловић је под псеудонимом Claire Delaunay објавила трилогију романа.

Пасаж — објављен 9. јула 2026. Између — објављен 9. августа 2026. Други живот — 2026.

Рад са Милорадом Павићем и његова књижевна заоставштина

Jasmina Mihajlović се од краја осамдесетих година професионално бави стваралаштвом Милорада Павића као књижевни критичар, библиограф и приређивач. Њихова професионална сарадња започела је пре брака, радом на библиографији Павићевог дела и проучавањем његове прозе.

За Павићева сабрана дела у издању Просвете сачинила је Прилог за библиографију Милорада Павића, објављен 1990. у књизи Анахорет у Њујорку, а потом и као засебно издање 1991.

За Годишњак Српске академије наука и уметности израдила је биографију и библиографију Милорада Павића, објављену 1991, а затим и као засебно издање SANU 1992.

Године 1992. објавила је студију Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића.

Године 1993. учествовала је у редакцији и избору пропратних текстова за пет књига едиције Све Павићеве приче и једна драма и сачинила селективне библиографије за појединачне књиге.

За десет књига Сабраних дела Милорада Павића у издању Драганића 1996. радила је као приређивач, а проширена Био-библиографија Милорада Павића објављена је у оквиру едиције и као засебно издање.

Током брака Михајловић и Павић заједно су написали Две которске приче. Три стола (1998) и Љубавни роман у две приче (2004).

После Павићеве смрти 30. новембра 2009. наставила је да се бави његовом књижевном заоставштином, издавањем и превођењем дела, сарадњом са домаћим и страним издавачима и преводиоцима, библиографијом и документовањем књижевне, научне, позоришне, филмске, радијске, аудио и дигиталне рецепције његовог дела.

Михајловић је старатељ Легата Милорада Павића у Београду. Легат обухвата пишчеву библиотеку, рукописе, преписку, архивску грађу, фотографије, награде, уметничка дела и личне предмете и доступан је истраживачима и другим заинтересованим корисницима у складу са правилима Легата.

На званичном сајту Milorad Pavić — khazars.com систематизована је обимна дигитална архива која обухвата библиографију, преводе, постхумна издања, књижевну критику, интервјуе и документацију о позоришној, филмској, радијској, аудио и дигиталној рецепцији Павићевог дела.

Медији и јавни наступи

Михајловић је током више деценија учествовала у књижевним, телевизијским и радијским емисијама и давала интервјуе домаћим и страним медијима. Теме разговора обухватају њено књижевно стваралаштво, савремену књижевност, дело и међународну рецепцију Милорада Павића и рад на његовој књижевној заоставштини.

Интервјуи у штампи, телевизијске и радијске емисије, аудио-видео записи, књижевне промоције и друга јавна гостовања систематизовани су у Медијској архиви Јасмине Михајловић.

Библиографија

Књиге

Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића — Просвета, Београд, 1992, 191 стр. Две которске приче. Три стола — са Милорадом Павићем, Дерета, Београд, 1998, 72 стр.; друго издање 2005. Приватна колекција — Дерета, Београд, 2000; 2001, 2004, 2005. Путни албум — Дерета, Београд, 2004; 2005; 2006. Љубавни роман у две приче — са Милорадом Павићем, Чигоја штампа, Београд, 2004, 63 стр. Љубав без тајни: са речником непознатог — Дерета, Београд, 2005, 138 стр. Љубав са речником непознатог — Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006; два издања 2007. Париски пољубац — Љубитељи књиге, Нови Сад, 2007, два издања; Завод за уџбенике, Београд, 2010. Путна колекција — Алнари, Београд, 2008, 254 стр. На обали Хазарског мора — Лагуна, Београд, 2014, 163 стр. Досадна књига. Сваштара — Дерета, Београд, 2019; 2020, 314 стр. Родослов пријатеља. Споменар-албум — Службени гласник, Београд, 2024, 172 стр. Пасаж — 2026. Између — 2026. Други живот — 2026.

Преводи књига

Проза и књижевнокритички и есејистички текстови Јасмине Михајловић превођени су на енглески, руски, словеначки, украјински, грчки, азербејџански, грузијски и кинески језик.

Ljubezenski roman v dveh zgodbah — са Милорадом Павићем, Ma-no, Nova Gorica, 2006, словеначки; превод Nives Vidić. Парижский поцелуй — Azbuka, Санкт Петербург, 2007, руски; превод Лариса Савељева. The Paris Kiss — Amazon Kindle, 2011, енглески; превод Dragana Rajkov. On the Shores of the Khazar Sea — Amazon Kindle, 2014, енглески; превод Dragana Rajkov. Xəzər dənizinin sahillərində — Баку, 2015, азербејџански; штампано и дигитално издање. ხაზართა ზღვის ნაპირებზე — Intelekti, Тбилиси, 2015, грузијски, ISBN 978-9941-458-57-6. На берегах Хазарского моря — Centropoligraf, Москва, 2017, руски. 爱情故事的两个版本 — Љубавни роман у две приче, са Милорадом Павићем, Zhejiang Literature and Art Publishing House, Hangzhou, 2018, кинески; превод Liu Yuan, 185 стр., ISBN 978-7-5339-5326-3. 巴黎之吻 — Париски пољубац, Zhejiang Literature and Art Publishing House, 2018, кинески. 太阳船上的孩子 — Дете сунчеве барке / текст из Путног албума, Zhejiang Literature and Art Publishing House, 2018, кинески. На березі Хозарського моря — Folio, Харков, 2020, украјински; превод Олена Концевич, 184 + стр., ISBN 978-966-03-8961-8. Travel Album — Amazon Kindle, 2022, енглески.

Научни, књижевнокритички и библиографски радови

„Термин ‘видео’“ — Наш језик, Београд, 1985, XXВИ, 4–5, стр. 241–253. „Слојеви и значења у ‘Гвозденој завеси’ Милорада Павића И–ИИ“ — Књижевност, Београд, 1987. „Павле Софрић – заборављена личност српске културе. Један вид културно-антрополошке критике“ — Институт за књижевност и уметност, Београд, 1989. „Двострукост вида једне позоришне представе“ — Књижевна реч, 25. мај 1990, XИX, бр. 364, стр. 23. „Слојевитост приповедачке прозе Милорада Павића“ — Радио Сарајево, Трећи програм, 1990, XВИИИ, 66–67, стр. 51–83. „Ко је Исхак у Дервишу и смрти Меше Селимовића?“ — Радио Сарајево, Трећи програм, 1990, XВИИИ, 66–67, стр. 84–102. „Предео сликан чајем као еколошки роман“ — Књижевност, 1990. „Белешка о Павлу Софрићу Нишевљанину“ — у: Павле Софрић, Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба, BIGZ, 1990, стр. 273–280. „Био-библиографски подаци о Милораду Павићу“ — у: Ана Шомло, Хазари, или обнова византијског романа, Београд, 1990, стр. 169–178. „Прилог за библиографију Милорада Павића“ — у: Анахорет у Њујорку, Просвета, 1990, стр. 231–305; засебно издање 1991. „Речник племенитих утисака“ — Вршачка кула, 23. октобар 1991, бр. 17/268, стр. 7. „Књига о књизи“ — Новине Београдског читалишта, 1991, И, 1–2, стр. 14. „Разговори са писцима или Креативни лов у књизи Хазари, или обнова византијског романа“ — Књижевност, 1991, 11–12, стр. 1494–1498. „Ефекат бескрајне приче. Елементи постмодерне поетике Милорада Павића“ — Свеске, 1991, бр. 10, стр. 80–83. „Милорад Павић редовни члан“ — биографија и библиографија, Годишњак SANU за 1991., књ. XЦВИИИ, стр. 401–449; сепарат, SANU, 1992. „Унутрашња страна ветра или роман о жудњи за целином“ — Књижевност, 1992, 3–4, стр. 523–527. „Неки историјски извори о Хазарима и њихова транспозиција у Хазарски речник Милорада Павића“ — зборник Института за књижевност и уметност, стр. 467–476. „Elements of Milorad Pavić's Postmodern Poetics“ — Serbian Studies, 1993, вол. 7, бр. 1, стр. 33–38; рад представљен на XИX конгресу FILLM, University of Brasilia, 1993. „Убиј туђег јунака“ — Борба, 9–10. октобар 1993. „Читање и пол“ — Савремена српска проза 5, Трстеник, 1993/94, стр. 21–28. „Хиперкњижевност“ — Српски књижевни магазин, 1994, ИИИ/3, стр. 7–10. „Милорад Павић и хипербелетристика“ — Рачунари, 1995, бр. 106, стр. 62–63. „Проза Милорада Павича и гипертекст“ — Иностранная литература, Москва, 1995, бр. 7, стр. 145–147. „Три стола“ — Књижевност, 1995, 7–9, стр. 872–881. „Културна баштина човечанства“ — Глас – Срби света, 1995, ИИИ/29, стр. 36. „Једно путовање у Грчку или Доручак код Цитураса“ — Књижевност, 1996, 11–12, стр. 1482–1497. „Био-библиографија Милорада Павића“ — у: Анахорет у Њујорку, Сабрана дела Милорада Павића, Драганић, 1996, стр. 165–418; засебно издање 1997. „Русија у Winwordу“ — Књижевност, 1998, 1–2, стр. 245–282. „Три стола“ — руски превод, Иностранная литература, Москва, 1998, бр. 4, стр. 117–124. „Париз је дезодоранс за душу“ — Књижевна реч, јул 1998, бр. 502, стр. 31–34. „Landscape Painted with Tea as an Ecological Novel“ — The Review of Contemporary Fiction, вол. 18, бр. 2, 1998, стр. 191–203. „Milorad Pavić and Hyperfiction“ — The Review of Contemporary Fiction, вол. 18, бр. 2, 1998, стр. 214–220. „Милорад Павић и Руси – историја једне љубави“ — 2007. „Живети за књижевност до последње струне свог ДНК“ — у: Павићеви палимпсести, Фондација Рачанска баштина, Бајина Башта, 2010. „Ко је Шекспир?“ — уводни текст у: Шекспиријенс, приредио Милош Латиновић, Вулкан издаваштво, Београд, 2016, стр. 19–24, ISBN 978-86-10-01788-5. „Елементи за атрибуцију аутора књиге Путничке белешке из 2349. год. по Хр. рођ.“ — Градина, Ниш, 2026, у штампи.

Приређивачки и библиографски рад

Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба — Павле Софрић Нишевљанин, BIGZ, Београд, 1990; белешка о писцу, библиографија Софрићевих радова и литература о њему.