Крагујевац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Шумадијског управног округа и највећи град Шумадије и западне Србије. Према попису из 2022. било је 146.315 становника, што га чини четвртим насељем по броју становника у Србији. Смештен је у географском средишту земље, 145 km јужно од Београда. Од 1818. до 1841. био је престоница српске државе.
Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних области. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца, Ибарског Колашина и северног Косова. Кроз град протиче река Лепеница.
Од 1997. године Дан града обележава се сваке године 6. маја, у знак сећања на 6. мај 1818. године када је, на Ђурђевској скупштини, кнез Милош Обреновић прогласио Крагујевац за престоницу обновљене српске државе.
Етимологија Стара варош на левој обали Лепенице била је касаба Караговинџа. Према попису из 1536. године забележено је да у њему постоји текија, хамам, мектеб, џамије и више месџида. У 17. веку турски географ Мустафа хаџи-Калфа помиње га под именом Караџофџа као „велику касабу” и седиште „истоименог кадилука”. Све су ово имена са истим кореном речи као и код данашњег имена града Крагујевца. О пореклу овог имена постоји више теорија и претпоставки од којих ни једна није потврђена, али ни оповргнута. Објашњења има више: да тај назив потиче од птице крагуја, јер је у Лепеничкој области, где се додирују огранци плaнине Рудник, Црног Врха и Гледићких планина, некада било је доста шума у којима је живела ова птица; да назив града потиче од мушког имена Крагуј, које је било веома ретко. Занимљиво је да за реч крагуј Вук Караџић у Српском рјечнику из 1818. наводи да је то мушко име, док у Српском рјечнику из 1852. године, уз ово објашњење, наводи и да је то „некака тица која се припитоми па хвата друге тице као соко”.
Најчешће тумачење је да је име града изведено од имена птице крагуј, грабљивице која се у средњем веку употребљавала за лов. Реч крагуј потиче из старословенског језика од индоевропског корена "корг". Појављује се и у другим индоевропским језицима, као нпр. у старогрчком коракс (κόραξ) или латинском корникс (cornix), и у оба језика означава врану. У чешком реч krahuj значи кобац, а у бугарском крагуй значи јастреб.
Није прецизно утврђено ни о којој је тачно птици реч. Према неким изворима реч је о црном супу или о белоглавом супу, према другима је врста јастреба, орла, или кобца.
Птица крагуј Птица крагуј у савременом српском језику се не помиње али је, према старим записима, био птица грабљивица слична орлу, чији је распона крила био до три метра. У средњем веку највећи број крагуја живело је у Шумадији, која је била прекривена густим храстовим шумама. Међу многим легендама о Светом Сави постоји и једна према којој је он, одмарајући се поред Лепенице, видео много крагуја и дао име месту – Крагујевац.
У епској песми „Љутица Богдан и војвода Драгија” описан је лов српских феудалаца уз помоћ ове птице:
Сва господа соколе понелаА Драгија шарена крагујаКрагуј птица утве не увати.
Константин филозоф, биограф деспота Стефана Лазаревића у делу „Житију деспота Стефана Лазаревића” пише:
Птица крагуј била је и тема 14. Ђурђевданског карневала, одржаног 2019. године. Овај карневал се традиционално одржава поводом Дана града који се обележава на Ђурђевдан, што је градска слава.
По птици крагуј имена су добила и друга насеља: Крагуј у близини Пакраца (Хрватска) и Крагујевац у близини Вишеграда (БиХ). Ова птица налази се и у имену југословенског лаког борбеног авиона из 1962. године Ј-20 Крагуј.
Географија
мини|десно|Шумаричко језеро Град Крагујевац се налази у централном делу Србије, на стотинак километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 -{m}-, са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.
Подручје града простире се на површини од 835 -{km²}-, окружен обронцима планина Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини Велике Мораве.
Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од 1.132 -{m}-. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града водом изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики значај има и Бубањ. Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.
Клима мини|десно|Шеталиште у Крагујевцу после кише У Крагујевцу влада умерено-континентална клима. Климу Крагујевца одликују релативно хладне зиме и топла лета. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији јун. Мај и јун су месеци са највише падавина, а најмање их има у јануару, фебруару и марту. Сума годишњих падавина износи 550 мм. Најчешће дувају југозападни и северозападни ветрови, а у периоду јануар-март и југоисточни (кошава). Просечан број дана са снегом износи 30, маглом 20, а градом 2 дана.Стратегија одрживог развоја града Крагујевца , Крагујевац (2011). стр. 20–21 Надморска висина 180 - 220-{m}- Најхладнији месец - јануар -5 °C Најтоплији месец - јул +27 °C Просечна годишња температура +11,5 °C Највлажнији месец - децембар - влажност 79% Најсувљи месец - септембар - влажност 39% Просечна годишња количина падавина 550 l/m² Дани са температуром преко 25 °C - 92 Број ледених дана (испод нуле) - 96 Број дана под снегом - 34 (највише јануар) Највише падавина - јун - просек 83 l/m² Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m² Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан
Историја Османска владавина Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
Шумадија је крајем XV и у XIV веку била поробљена и спаљена од стране Турака. Тадашњи путописци наводе да је била толико велика пустош да се могло путовати читав дан, а да се не наиђе на село. Земља је била напуштена и необрађена, а становништво се доста проредило. Крајем XVI века Турци су почели да изграђују ново насеље на простору где је некада био трг и где се простирао Крагујевац на обе стране Лепенице. Прављена је по узору на турске паланке са уским и кривудавим улицама, дрвеним кућама покривеним сламом и ограђене високим зидовима. Један део вароши представљао је трговачки центар. На левој обали Лепенице у близини каменог моста подигнута је џамија са минаретом.Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 41–42
Хабзбуршка владавина Крагујевац је у два наврата, крајем садамнеастог и у првој половини осамнестог века потпадао под аустријску, односно османску власт. Прво је то било за време Великог турског рата 1689. године када су аустријске снаге заузеле Крагујевац и порушиле џамију, а Турци су били протерани до Скопља. Убрзо, већ 1690. Османлије поново освајају Шумадију и у Крагујевцу надомак каменог моста граде Батал џамију. Други пут након Аустријско-турског рата (1716—1718), када су Пожаревачким миром ови крајеви потпали под Аустријску власт а Хабзбурзи на подручју северног дела средишње Србије образовали Краљевину Србију која је трајала до 1739. године. На просторе Краљевине Србије су у периоду након завршетка рата довођени досељеници. Највећи број њих били су ускоци, те је Крагујевац постао ускочки војно утврђење, седиште крагујевачке надкапетаније са јаком војничком посадом српске народне милиције. Град је био утврђен палисадама са опкопом испуњеним водом. Крагујевачка надкапетанија је била једна од најзначајнијих због своје близине граници Османског царства. На њеном челу је био оберкапетан Станиша Марковић Млатишума. 1724. године османска Батал џамија је претворена у српску православну цркву Ваведења пресвете Богородице. У априлу 1725. Млатишума је известио заповедништво у Београду о наводној појави вампира у Крагујевцу. То су најраније датовани случајеви вампиризма а заједно са случајем у Кисиљеву спада у прва помињања вампиризма у нововековној Европи, приликом којих је српска реч вампир ушла у немачки а потом и друге светске језике.
Позна османска владавина и устанци Након повратка османске власти 1739. Турци су порушили утврђење, доселили муслиманско становништво, преузели имања и власт а православну цркву претворили у џамију. Османлије су остале у вароши до 4. априла 1804. године када је Карађорђе са својим устаницима ослободио Крагујевац. Крагујевац није играо запеженију улогу током Првог српског устанка све до 1813. када је у њему одржана устаничка скупштина. Од 1811. до 1813. у Крагујевцу је било седиште Београдске митрополије. Након слома устанка 1813. Крагујевац је поново потпао под османску власт. Поново је ослобођен 1815. за време Другог српског устанка.Група аутора, Крагујевац, Београд
Престоница кнежевине Србије (1818–1841) мини|Макета Дворског комплекса мини|десно|Амиџин конак За годину премештања српске престонице у Крагујевац узима се 1818. година када је на десној обали Лепенице саграђена црква а на њеној левој обали проширен двор. Градња дворског комплекса је започета 1817. године када је саграђен коначић а довршена 1820. године када су изграђени Велики конак и Шарени конак. Касније је изграђен и Момачки или Амиџин конак. Цео дворски комплекс био је ограђен јаком оградом од храстовог дрвета. Грађен је у духу народне традиције, с наглашеним оријенталним архитектонским решењима и источњачки уређеним унутрашњим простором. Кнежев конак је била једноспратна дрвена грађевина у којој је кнез службено боравио. Конак књегиње Љубице је такође била једноспратна грађевина у којој су живели књегиња Љубица и њена деца а кнез у њему одмарао и проводио слободно време. Изграђен је од дрвета, а унутрашњост је била ишарана сликама невештог сликара. Због тога је био познат и као Шарени конак. Момачки или Амиџин конак је било место које је служило за смештај кнежеве свите и гостујућих нахијских кнезова и других старешина.
У Крагујевцу су поред двора било смештене следеће установе: Кнежева канцеларија, Суд општенародни српски, Савет, попечитељства, Гимназија, Лицеј, штампарија (,,Књажеско-српска књигопечатња").
Средишњи географски положај у држави, национална хомогеност и удаљеност од османских утврђења и главног путног правца – Цариградског друма – су разлози којима се кнез Милош руководио приликом избора Крагујевца за престоницу.
Крагујевац је у два наврата, за време прве владе књаза Милоша, био и седиште највише црквене власти у Србији. Први пут од 1821. до 1823. године, када се тадашњи београдски митрополит Агатангел, Грк по народности, преселио у Крагујевац, уплашивши се да га београдски Турци, огорчени у то време на Грке због Грчког устанка, не убију, као што су то урадили са неким другим грчким епископима и митрополитима укључујући и цариградског патријарха. Други пут, Крагујевац постаје седиште Београдске митрополије од 1831. до 1835. године, као црквене области за целокупно подручје Кнежевине Србије.